Veliko spremanje

POLITIČKI efekti njegovih putovanja stizali su manjom ili većom brzinom. Mnogi papini domaćini silazili su s trona nedugo posle njegovog odlaska, neki od njih i nasilno. U slučajevima diktatora, to je doživljavano kao Božja pravda, nakon papinog "vapaja" za "reformama".
Uvek sa određenim ciljem, ali različitim metodama, papa Jovan Pavle Drugi je u preko sto pedeset "hodočašća" planetom obavljao "veliko spremanje" i analitičari su se složili da je svojim tragovima istrajno crtao, kako versku, tako i geopolitičku kartu sveta.
"Isključivanje Hrista iz čovekove istorije jeste čin uperen potiv samih ljudi". "Niko od nas ne sme nikada da zaboravi Isusove reči: `Pustite decu neka dolaze k meni i ne sprečavajte ih`." Ove poruke uputio je papa usred Varšave tadašnjem sekularnom rukovodstvu Poljske, koje ga je dočekalo sa svim počastima, a okupljena masa, pretežno mladih, propratila je ove njegove zahteve ovacijama.
Ponesen prvim uspesima, krenuo je tempom bržim od ijednog prethodnika u obilazak planete.
Hroničari su izračunali da je u inostranstvu boravio po mesec dana godišnje, da je proputovao trostruku udaljenost od Zemlje do Meseca. Posetio je 115 država, mnoge i po više puta. Kao neostvarene destinacije ostale su Rusija, Kina i Jugoslavija, a pominjano je i papino nastojanje da poseti Belorusiju.
Redosled prvih putovanja Jovana Pavla Drugog sam po sebi je interesantan: Irska, SAD, Turska, centralna Afrika, Brazil, Francuska, SR Nemačka, Filipini... U Latinskoj Americi boravio je petnaest puta, u SAD preko deset (u različitim gradovima), susretao se (i sarađivao) sa četiri američka predsednika.
INDISKRETNOŠĆU nekih od mnoštva učesnika u papinim "diplomatskim" aktivnostima, otkriveni su mnogi detalji koji čine mozaik zakulisnih aktivnosti svojevrsne "svetske vlade" - sprege državnih i crkvenih centara moći, koja je dramatično izmenila kartu Evrope, ali i značajno uticala na potrese u Latinskoj Americi, jugoistočnoj Aziji, Africi.
Jedina preostala svetska sila, Sjedinjene Američke Države, imala je u Vatikanu pod vođstvom pape Jovana Pavla Drugog moćnog partnera za uspostavljanje "najnovijeg" svetskog poretka. Ispostavilo se da su vrhovni duhovni i svetovni poglavari zapadne hemisfere imali iste ciljeve i konvergentne interese na svim "rovitim" delovima planete. Papa se, međutim, javno i oštro usprotivio američkoj verziji globalizacije, od nehumanog turbokapitalizma do nametanja svoje volje ratovima - u Avganistanu i Iraku. To ga je, veruju analitičari, koštalo Nobelove nagrade, koju je trebalo da dobije povodom četvrt veka pontifikata.
Jedno od prioritetnih pitanja koje su uspešno "odradili" je bilo rušenje komunizma u Evropi. Mnogo korišćena sintagma "papina istočna politika" nije baš sasvim precizna; to je bila "koprodukcija" sa linije Vašington -Vatikan - od ideje do realizacije.
Početna stanica je, razumljivo, bila - Poljska.
Kada je 1983. godine drugi put posetio Poljsku, papa je u početku delovao umereno, ali je, naoružan obaveštajnim informacijama CIA, ubrzo prešao u napad. Na državnoj televiziji bukvalno je izgrdio generala Vojćeha Jaruzelskog, zahtevajući da ukine vanredno stanje i da vrati oduzeta prava sindikatu "Solidarnost". Šest godina kasnije, vođa "Solidarnosti" je postao prvi nekomunistički predsednik u Istočnoj Evropi.
GLAVNI cilj bio je Sovjetski Savez. Sa tadašnjim sovjetskim predsednikom Mihailom Gorbačovim prvi slovenski papa uspostavio je prisne odnose, a sam Gorbačov svedočio je da je među njima postojalo "duboko osećanje razumevanja i slaganja".
Nakon rušenja "moskovskog zida", Gorbačov je ne samo tvrdio da sve što se dogodilo u Istočnoj Evropi "ne bi bilo mogućno bez ovog pape", već i da "postoji želja da se zaokruži i nastavi nešto što smo zajednički stvorili".
Gorbačov je uputio poziv papi da poseti SSSR. NJegovom nasledniku Jeljcinu je preostalo da taj poziv ponovi, ali za - ono što je od "istočne imperije" ostalo: Rusiju. Vladimir Putin je, prilikom posete Rimu, izbegao da pozove papu u posetu koju je on toliko priželjkivao.
Do te posete nije došlo, pre svega, stoga što se tome protivila Ruska pravoslavna crkva. Patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksej Drugi ostao je istrajan u tome da do posete pape Jovana Pavla Drugog Rusiji može doći tek kad, u otvorenom dijalogu, budu uklonjene prepreke koje postoje u odnosima Katoličke i Pravoslavne crkve. Takvo stanje stvari ostaje u nasleđe novom rimskom papi.

PRAVOSLAVLJE
GLAVNA prepreka dolasku pape u Rusiju je prozelitizam, odnosno misionarsko širenje katolicizma među pravoslavnim narodima i teritorijama na kojima važe kanoni Ruske pravoslavne crkve.
U avgustu 2001. godine iz Moskovske patrijaršije je čak bilo najavljeno da je patrijarh Aleksej Drugi spreman da se sastane sa poglavarom Rimokatoličke crkve, ali je susret uslovljen time da se "unapred obezebedi da ovakav susret rezultira konkretnim dogovorima".
Ispostavilo se da situacija nije bila zrela za "konkretne rezultate", a papa je nastavio sa svojim planom poseta pravoslavnim državama, koje je Aleksej II oštro kritikovao. Tako je put u Moskvu za Jovana Pavla Drugog i dalje ostao - neostvarena želja.
(NASTAVLJA SE)