Zavere protiv pape

Piše: Ana Petrović
PAPA je krenuo prema socijalističkim zemljama Istočne Evrope i postao snažan podsticaj rešavanju "istočnog pitanja".
- Tamo gde je papa dolazio, komunizam je nestajao - izjavio je predsednik američkog Senata Trent Lot.
Zaustavio ga je na neko vreme Turčin Ali Agdža, revolverskim hicima, 13. maja 1981, na Trgu svetog Petra, koji su teško ranjenog papu vezali za krevet više meseci, ozbiljno načeli njegov sportski treniran organizam i zasigurno usporili njegov "Drang nach Osten".
Mnogo je kontroverzi o tom atentatu, koje ni do danas nisu razrešene. Onda prihvaćena verzija, po kojoj su atentat organizovale bugarska tajna služba i KGB, kako bi se uklonio papa koji je iskazivao otvoreni antagonizam prema svetu komunizma, često je u međuvremenu dovođena u pitanje, ali niko nije ponudio nešto konkretnije i ubedljivije.
Više vatikanskih zvaničnika i diplomata tvrdilo je da su imali saznanja o pripremama atentata na papu, koja su dobili preko francuskih, odnosno, rumunskih obaveštajnih kanala.
Sam Ali Agdža je, tražeći pomilovanje nakon 15 godina robije, demantovao "teoriju zavere" i lansirao tezu o sopstvenoj "paranoidnoj šizofreniji", tvrdeći kako su "zlodelo počinile okultne snage van moje moći". On se, takođe, pozvao na oproštaj koji mu je papa dao samo četiri dana nakon atentata, dok je još ležao na klinici "Đemeli", a ponovio kad ga je posetio u zatvorskoj ćeliji, 1983. godine.
Papa je nesumnjivo imao na raspolaganju dovoljno dokaza da je Agdža, koji je inače osuđivan kao ubica i pripadnik turske ekstremno desne terorističke organizacije "Sivi vukovi", bio tek puki instrument. Na pitanje - čiji - odgovor će morati da se čeka do narednog otvaranja vatikanskih arhiva.
NEŠTO više svetla (ili zbrke) na taj atentat uneo je sledeći pokušaj likvidacije pape, otkriven prilikom njegovog hodočašća Filipinima, 1995. godine. Igrom slučaja, koju papa i kad su u pitanju atentati na njega zove proviđenjem, u požaru u jednom hotelu u Manili otkriveni su eksploziv i drugi "rekviziti", a zatim uhapšeni teroristi koji su otkrili trag do "Agdžine grupe", odnosno njenih "ostataka". Na disketama su pronađeni mnogi podaci, među kojima i spisak od 15 islamskih terorista koji su doputovali u Manilu da bi ubili papu Jovana Pavla II.
Tek nakon terorističkih napada na NJujork i Vašington "otkriveno" je da su islamski teroristi spremali atentat na papu prilikom njegove posete Sarajevu. Otkriva se i poreklo mina koje je muslimanska policija pronašla na maršruti papinog puta kroz Sarajevo i demontirala, ali se tada spekulisalo da su ih postavili Srbi.
TIM povodima, postavljeno je, naročito nakon ubistva šefa papske Švajcarske garde Alojza Estermana, maja 1998. godine, pitanje - papine bezbednosti. Utoliko pre što je otkriveno da je prvi gardista bio (i) agent istočnonemačke tajne službe Štazi.
Ispostavilo se da je ova najstarija plaćenička vojska na svetu, koja broji stotinu telohranitelja svetog oca, slabo plaćena, neprofesionalna i da je među prvima na spisku neophodnih reformi u okviru papske države.
Među obećanjima od kojih je papa odustao, pitanje unutrašnje reorganizacije Crkve se pokazalo kao najbolnije. Ono je donelo mnogo kritika već ostarelom i obolelom pontifeksu.
Ostaće u analima da je papa Jovan Pavle II naimenovao najviše kardinala. Danas Rimokatolička crkva ima više kardinala nego ikad - 135. Od toga samo petoricu nije imenovao ovaj papa. Februara 2001. godine proglasio je čak četrdeset četvoricu novih kardinala. Među njima je bio i nemački prelat Karl Leman, poznat po kritičkom odnosu prema krutim naredbama iz Vatikana, a još poznatiji kao prvi biskup koji je tražio da se papa povuče sa trona.

MORALNI VAKUUM
DVE decenije pontifikata pape Jovana Pavla II, pre šest i po godina, katolički svet obeležio je s pomešanim osećanjima. Lider preko milijardu katolika na planeti, koju je na svojim pastoralnim putovanjima višestruko "prešpartao", u njihovom i interesu vaskolikog hrišćanstva, proglašen je "zvezdom na zalasku".
Kasnije, u trenucima rezimiranja dvadesettrogodišnjice "vladavine", svetom ocu su upućene ambivalentne ocene i poruke.
Dobio je velika priznanja za svoj pastirski rad, što je držao nezaboravne propovedi, koje nisu bile upućene samo vernicima. Umeo je da poruči diktatorima koji ugnjetavaju svoj narod, ali i zapadnim liderima - da društva na čijem su čelu žive u "moralnom vakuumu".
(NASTAVLJA SE)