Između Jevreja i Arapa

Piše: Ana Petrović

BEZ obzira na eufemizme, bio je to prvi javni otklon prema holokaustu sa prestola svetog Petra, odakle su išli famozni "pacovski kanali" za spas nacista i njihovo prebacivanje u - Ameriku.
Vatikanski Biskupski sinod se tek pet godina posle ovog papinog gesta izvinio Jevrejima zbog držanja Vatikana u Drugom svetskom ratu. Onda su prošle još dve godine da bi na snagu stupio (1993) novi Katehizis, u kojem je Rimokatolička crkva oprostila Jevrejima greh zbog raspinjanja Isusa Hrista, mada je još Drugi vatikanski koncil odbacio "jevrejski greh".
Na podsticajnim odlukama Drugog vatikanskog koncila, papa Jovan Pavle Drugi i njegova diplomatija istrajno su sa Tel Avivom gradili mostove, koji su rezultirali potpisivanjem Fundamentalnog ugovora uoči nove 1994. godine.
Tim sporazumom i zvanično je prekinuto dvomilenijumsko nepoverenje, zasnovani su diplomatski odnosi između dveju država i uspostavljen dijalog i saradnja na religijskim pitanjima.
Četiri godine kasnije, Vatikan i Izrael potpisali su "mini konkordat", koji je Rimokatoličkoj crkvi i njenim eksponentima obezbedio puni pravni entitet u izraelskom zakonodavstvu i dao državne garancije za njeno delovanje.
Fundamentalnim ugovorom iz decembra 1993. dve strane su priznale jedinstvenu prirodu i značaj Svete zemlje za njih obe i za "ostatak sveta".
To "parče zemlje" bilo je odlučujuće da ovaj papa, prvi katolički primas od osnivanja Izraela, poseti jevrejsku državu. Hristov grob je, doduše, posetio jedan od njegovih prethodnika, Pavle Šesti, 1964. godine, ali kao gost arapske strane.
I Jovan Pavle Drugi, uspostavljajući međuverski i državnički dijalog sa Jevrejima, zahtevao je kao uslov napredak u rešavanju palestinskog pitanja i posebne garancije za Jerusalim, kao sveto mesto triju monoteističkih religija - hrišćanstva, judaizma i islama.
NAKON posete Izraelu, uoči trećeg milenijuma hrišćanstva, papa je predložio izraelskim i palestinskim pregovaračima u Kemp Dejvidu da se Jerusalim stavi pod međunarodni protektorat, naglašavajući da Sveta Stolica smatra da se samo specijalnim statusom, uz međunarodnu garanciju, mogu "istinski sačuvati najduhovnija mesta svetog grada Jerusalima, što bi omogućilo slobodu svih veroispovesti, uz ravnopravnost i zajednički život vernika triju religija" u tom području.
Ovakvim stavom papa je ojačao ulogu Svete Stolice u rešavanju gorućih svetskih pitanja i učvrstio poverenje arapskih zemalja i islama prema Vatikanu.
Indikativno je da je vođa čečenskih separatista, general Aslan Mashadov, suočen s porazom od Ruske armije, uputio pismo papi s apelom da se umeša i zaštiti njegov narod od "genocida". Mashadov je naglasio da nikoga ne treba da čudi što se on, kao musliman, obraća Vatikanu, "pošto je autoritet pape Jovana Pavla Drugog nesporan u celom svetu".
Istorija odnosa islamskih zemalja i Vatikana veoma je kratka. Sve do 1948. godine nijedna islamska zemlja nije održavala diplomatske odnose sa Svetom Stolicom. Egipat je tada, kao prva islamska država, poslao svog ambasadora u Vatikan. Sledila ga je Sirija, a danas je u Vatikanu diplomatski zastupljeno devetnaest islamskih država.
STVARANJE jevrejske države Izrael bilo je glavni razlog zbližavanja islamskih zemalja i Vatikana. Ne manje značajna za tadašnje povezivanje hrišćanstva i islama bila je procena da će se tako lakše boriti s "nadirućim komunizmom".
Jovan Pavle Drugi nasledio je i nastavio da neguje dobre odnose katoličanstva i islama. Vatikan je decenijama vodio međuverske dijaloge sa muslimanima i ispoljio interes za proširivanje savezništva s muslimanskim liderima. Kao pandan katoličko-jevrejskom dijalogu i međudržavnom Fundamentalističkom sporazumu, obrazovan je katoličko-islamski Zajednički odbor za veze i unapređenje sradanje. Sporazum su potpisali, u ime katoličanstva, vatikanska Kongregacija za međuverski dijalog i, u ime islama, koji nema ekvivalent za Vatikan, Svetska islamska liga i Svetski muslimanski kongres.
Kad je februara 2000. godine Sveta Stolica potpisala sporazum sa Palestinskom organizacijom, u kojem se, pored pozivanja na poseban status Jerusalima, upozorava Izrael da se uzdrži od unilateralnih akcija u Svetom gradu, Tel Aviv je diplomatski oštro reagovao, optužujući Vatikan da se time umešao u mirovni proces na Bliskom istoku.



DŽAMIJA U RIMU
KAO simbol i garant učvršćenja odnosa katoličanstva i islama, otvorena je 21. juna 1995. godine džamija u Rimu, uzvodno od crkve svetog Petra - najveća u Evropi.
Bila je to ekumensko-diplomatska svečanost, kojoj su prisustvovali najviši prestavnici zemlje domaćina (predvođeni predsednikom Skalfarom), "gazda od džamije", saudijski princ Abdulaziz al Saud, predstavnici ostale dvadeset dve arapske sponzorske države.
Nedostajao je samo papa, bez čijeg blagoslova monumentalno minare ne bi zasijalo nad rimskim nebom. On je veličanstveni skup pozdravio sa svog vatikanskog balkona, ali je iskoristio priliku da "amortizuje" islamski trijumfalizam i izvuče koji poen za katoličku internacionalu, koja je, odobravanjem izgradnje ove džamije, pružila dokaz svoje širokogrudosti i ekumenizma na koncilskoj osnovi.
(NASTAVLJA SE)