Aljende na nišanu

Piše: Marko MARKOVIĆ
KUBANSKI lider je ostao i opstao na čelu svoje države sve do današnjih dana, iako je odavno, kao što smo videli, dospeo na listu "otpisanih". Svi pokušaji američkih stratega da gurnu u vatru kubansku emigraciju (samo na Floridi živi preko milion Kubanaca) koja bi izvela kontrarevoluciju i zbacila sa vlasti komunističkog vođu, ostali su bez uspeha. Vašington je nametnuo Havani surove sankcije koje su na snazi već nekoliko decenija! Teško je prognozirati koliko će još trajati ta izolacija i koliko će se postojeći režim održati na vlasti.

Ostavljeno bez sovjetske, odnosno bez ruske pomoć "crveno ostrvo" je dospelo na rub siromaštva. Ograničene strane investicije sa ograničenim privatnim biznisom uz kineske bicikle dopremljene tokom nestašice nafte, ne pruža ni onaj minimum garantija da se može krenuti u neki ozbiljniji ekonomski progres. Prvi čovek partije, armije i države rekao je nedavno na jednoj prigodnoj proslavi:
- Vodimo borbu protiv laži, političkih subverzija i pokušaja da nam se nametne volja gospodara najmoćnije imperije koja je ikad postojala.
A na mestu gde je pokrenuo svoju prvu revoluciju (Santjago de Kuba) uputio je oštru žaoku na adresu Evropske unije za koju je rekao da je "trojanski konj Sjedinjenih Američkih Država". U svojoj dugogodišnjoj vladavini Fidel Kastro kao da prkosi Vašingtonu. Doživeo je i preživeo ne samo mnogobrojne atentate i međunarodne peripetije, već i deset američkih predsednika. Svi su oni manje-više pokušali da mu "skinu" glavu, ali su svi pokušaji ostali bez uspeha.

A MEĐU zemljama Južne Amerike, Čile je uživao reputaciju najrazvijenije parlamentarne demokratije. Pluralizam primenjen u godinama hladnog rata izražavali su birači na izborima i to tako što se trećina obično opredeljivala za konzervativce, trećina za socijaliste i komuniste (levičare) i jedna trećina za demohrišćane i centriste. Septembra 1970. godine na predsedničkim izborima pobedio je kandidat levice dr Salvador Aljende. Za ekstremnu desnicu i moćne korporacije koje su poslovale u Čileu, kao što su bile: ITT, "Pepsi-Kola" i "Čes Menhetn banka" to je bilo šokantno i nezamislivo. Kad su rezultati izbora stigli do predsednika Niksona, koji je, inače, bio finansijski dužnik direktoru "Pepsi-Kole" Donaldu Kendiju, dok je još bio mlad advokat u njujorškoj firmi DŽona Mičela, američki predsednik se uhvatio za glavu i upitao: - Je li to moguće?
Na scenu stupa državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost Henri Kisindžer. Posle razgovora sa Kendalom i Dejvidom Rokfelefom iz "Čes Menhetn banke" kao i sa direktorom CIA Ričardom Helmsom, on izjavljuje da je na sceni "bodež upravljen u srce Antarktika". U Lengliju u Virdžiniji užurbano je razrađivana strategija destabilizacije, kidnapovanja i atentata u zemlji, kako bi se pripremio teren za državni puč.
ODLAZEĆI predsednik Čilea Eduardno Frei, u oproštajnom govoru, kategorički je bio protiv bilo kakve američke intervencije i obećao da će podržati legalno izabranog Aljendea. Tada je Kisindžer odlučio da uzme "stvari" u svoje ruke. Po njegovom nalogu, ekstremistički desničarski oficir Roberto Vio, sa svojom grupom "kanal 2", prihvatio se zadatka da kidnapuju načelnika generalštaba čileanske armije Rena Šnajdera, koji se čvrsto zalagao za nemešanje vojske u izborni proces. Imperativ je bio da se akcija organizuje tajno i bezbedno kako se ne bi posumnjalo da iz zavere stoje SAD. Za ovu operaciju CIA je zavereničkom oficiru unapred isplatila "u kešu" - 20.000 dolara i obećala životno osiguranje 250.000 dolara.
Kasnije je ista suma povećana pojedinačno svakom zavereniku na 35.000 dolara. U akciji je, za svaki slučaj, uključena još jedna grupa zaverenika pod vođstvom načelnika garnizona u Santjagu generala Kamila Valencuela. Aljendea je trebalo ukloniti, jer je po mišljenju Kisindžera to bio "virus", koji je mogao da "zarazi" celu Latinsku Ameriku, pa čak i deo Evrope! Posle nekoliko neuspešnih pokušaja, zamisao je sprovedena u delo. General Roberto Vio izvršio je atentat na svog kolegu generala Renea Šnajdera. Prema presudi čileanskog Vojnog suda pokazalo se da su u atentatu učestvovale obe zavereničke grupe tajnog "kanala 2". Tandem Nikson-Kisindžer nastavlja sa ekonomskim i političkim subverzijama u cilju destabilizacije zakonite vlade. Uskraćuje se ekonomska pomoć i investicije, ekonomija je padala na sve niže grane, a to je bio i cilj da se izazove nezadovoljstvo kod naroda, što je rezultiralo i masovnim štrajkovima. Tako je pripremljen teren za državni puč koji je izveden 11. septembra 1973. godine. Aljende je ubijen na svirep način u svojoj rezidenciji.
Na spomenik svrgnutom predsedniku upisane su njegove znamenite reči:
"Verujem u Čile i njegovu sudbinu"

PINOČE KAO BRUT
TAKO se 11. septembar, kad na južnoj polulopti zavlada dah proleća i vegetacija okiti raznobojnim cvetovima, naglašeno obeležava ovaj najcrnji datum u čileanskoj istoriji. Više nije sporno, bar među istoričarima, da je vojni puč izveden u američkoj režiji pod dirigentskom palicom generala Pinočea, kojeg je, uzgred rečeno, baš Salvador Aljende postavio za komandanta kopnenih snaga. LJudi su padali na ulicama kao zrelo voće, zatvori su bili mali da prihvate sve sledbenike i pristalice svrgnutog državnika, stotine hiljada Čileanaca potražilo je utočište u egzilu, a u Čileu je promovisana surova diktatura.
(NASTAVLJA SE)