Na čelu pučista general kojeg je, tri nedelje ranije, Aljende postavio za komandanta kopnene vojske. Manuel Kontreras, šef tajne službe Čilea, finansiran dolarima tajne američke policije.
Piše: Marko MARKOVIĆ
DEMOKRATSKU vladu Salvadora Aljendea zamenila je vojna hunta koju je predvodio zloglasni Augusto Pinoče. NJega je Aljende bio, kako rekosmo, postavio za vrhovnog komandanta kopnene vojske 23. avgusta 1973. godine, ne sluteći da će ga ovaj, samo tri nedelje kasnije, svrgnuti sa vlasti. Odmah su počeli atentati, zastrašivanja, otmice, mučenja i ubijana. Za te operacije bila je zadužena tajna policija koju je predvodio Manuel Kontreras. On je davao uputstva svojim kompanjonima gde i kada treba podmetati bombe i na koja lica treba izvršiti atentate. Događalo se to i van granica Čilea. Tako su u akciji podmetanja bombe ispod automobila, da li namerno ili slučajno, u Vašingtonu poginuli američki državljani Roni Karpen Mofita i Orlando Letelijer.
Samo u prvih 19 dana surove diktature u Čileu je likvidirano 320 nedužnih ljudi, a od 1973. do 1990. godine ubijeno je ili nestalo blizu 3.000 Čileanaca. Iako je američka vlada znala ko stoji iza atentata u Vašingtonu, naložila je Centralnoj obaveštajnoj agenciji da održava čvrste kontakte sa Kontrerasom, koji su naročito bili intenzivirani između 1974-1977. godine. Štaviše, američki ambasador u Čileu založio se kod pomoćnika direktora CIA da u Vašintonu primi Kontrerasa. Sastanak je održan u avgustu 1975. godine. Te iste godine potekao je predlog da se ozloglašeni šef policije, zbog njegovog specifičnog položaja i nesmetanog pristupa Pinočeu, nađe na platnom spisku CIA. Taj predlog je odbijen kao sporan, jer bi to značilo otvorenu saradnju vlade SAD sa šefom jedne strane obaveštajne službe koji je notiran da krši ljudska prava.
SA nedelima tajne policije Henri Kisindžer je bio upoznat preko CIA. Treba li podsećati da je on bio alfa i omega Niksonove administracije, a posle afere "Votergejt" i Fordove administracije. Nisu ga nimalo rastužili tragični događaji u Čileu, pa nije našao za shodno da uputi nijednu reč kritike diktatoru Pinočeu. Naprotiv, prilikom jedne posete ovoj južnoameričkoj zemlji dao je punu podršku vojnoj hunti s porukom:
"Želim da vam pomognemo, a ne da vas potkopavamo..."
Za svoje mračne rabote ovaj uticajni globalista današnjice nikada nikome nije polagao račune. Da ironija bude veća, 1973. godine dobio je Nobelovu nagradu za mir! Darodavci su ga nagradili za iniciranje pregovora o okončanju rata u Vijetnamu. Pri tom su gledali samo jednu stranu medalje, a na onoj drugoj strani ili nisu videli ili nisu hteli da vide čileansku tragediju u Kisindžerovoj režiji.
Prilikom napuštanja Stejt departmenta, Kisindžer je prvi sklonio na brzinu sve važne papire na Rokfelerovo imanje na Pokantiko hilsu u blizini NJujorka, da bi ih zatim predao Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu pod uslovom da ostanu zapečaćeni do njegove smrti. Na njegovu žalost, taj amanet nije ispoštovan, jer je FBI krajem 2000. godine po sudskom nalogu zavirio u tajne papire u kongresnoj bliblioteci. Šta je tamo pronađeno što optužuje bivšeg šefa američke diplomatije, još je nepoznato javnosti. Ali je to podstaklo javno mnenje u Čileu, Argentini, Brazilu, Paragvaju i Urugvaju da formiraju komisije za istinu i pravdu koje treba da utvrde kakva je sprega bila između Kisindžera i diktatorskih režima u ovim zemljama.
POSEBNO je zanimljivo osvetliti njegovu ulogu u zbivanjima u Čileu i zašto čileanski diktator Pinoče još nije izveden pred lice pravde, a sejao je smrt u toj latinoameričkoj državi punih 17 godina vladavine. Godine 1988, dopustio je da plebiscit na kojem je izgubio vlast, ali pod jednim uslovom - da mu niko ne sme "remetiti mir i slobodu". U jednom trenutku ta sloboda je bila došla u pitanje: kad je zadržan u kućnom pritvoru u Velikoj Britaniji, a španski sudija Baltasar Garson zatražio njegovu ekstradiciju zbog zločina počinjenih nad španskim državljanima u vreme vojne dikature.
Britanski lekari su ustanovili da je zloglasni diktator oboleo od staračke demencije i da je mentalno u takvom stanju da ne bi izdržao ni jedno duže suđenje, pa je posle 500 dana u kućnom pritvoru vraćen u Čile. Narod je, međutim, i u ovoj tragediji bio najveća žrtva, pa se sada vodi debata u Čileu kako obeštetiti nedužne ljude koji su pretrpeli pravu g golgotu u vreme zloglasne diktature.
Predsednik Rikardo Lagos, inače čelnik Socijalističke stranke, predložio je niz mera o materijalnoj nadoknadi žrtvama terora kao što su: penzije, zdravstvena zaštita, odustajanje gonjenja oficira nižeg ranga ako istražnim organima dostave informacije o nedelima diktature. Kampanja se vodi pod geslom "Nema sutrašnjice bez jučerašnjice". Priča o čileanskoj tragediji, očigledno, još nije stavljena ad akta.
PISMO MALOG FIDELA
KUBANSKI predsednik Fidel Kastro poslao je, pre 64 godine, pismo američkom predsedniku Frenklinu Ruzveltu i zamolio ga da mu pokloni "zelenu novčanicu od 10 dolara, jer je nikada nije video u životu". NJegovo pismo, pisano neverovatno urednim, kaligrafskim rukopisom, upravo su pronašli stručnjaci Američke nacionalne uprave arhiva. Fidel Kastro je tada imao 14 godina i bio je učenik manastirske škole "Kolegio de Dolores" u Santjago de Kubi. Pismo je stiglo u Ministarstvo inostranih poslova SAD u Vašingtonu i registrovano 27. novembra 1940. godine, ali tada mali i anonimni Kastro nikada nije dobio odgovor na svoju molbu.
("Večernje novosti", 19. jun 2004)
(Nastavlja se)
DEMOKRATSKU vladu Salvadora Aljendea zamenila je vojna hunta koju je predvodio zloglasni Augusto Pinoče. NJega je Aljende bio, kako rekosmo, postavio za vrhovnog komandanta kopnene vojske 23. avgusta 1973. godine, ne sluteći da će ga ovaj, samo tri nedelje kasnije, svrgnuti sa vlasti. Odmah su počeli atentati, zastrašivanja, otmice, mučenja i ubijana. Za te operacije bila je zadužena tajna policija koju je predvodio Manuel Kontreras. On je davao uputstva svojim kompanjonima gde i kada treba podmetati bombe i na koja lica treba izvršiti atentate. Događalo se to i van granica Čilea. Tako su u akciji podmetanja bombe ispod automobila, da li namerno ili slučajno, u Vašingtonu poginuli američki državljani Roni Karpen Mofita i Orlando Letelijer.
Samo u prvih 19 dana surove diktature u Čileu je likvidirano 320 nedužnih ljudi, a od 1973. do 1990. godine ubijeno je ili nestalo blizu 3.000 Čileanaca. Iako je američka vlada znala ko stoji iza atentata u Vašingtonu, naložila je Centralnoj obaveštajnoj agenciji da održava čvrste kontakte sa Kontrerasom, koji su naročito bili intenzivirani između 1974-1977. godine. Štaviše, američki ambasador u Čileu založio se kod pomoćnika direktora CIA da u Vašintonu primi Kontrerasa. Sastanak je održan u avgustu 1975. godine. Te iste godine potekao je predlog da se ozloglašeni šef policije, zbog njegovog specifičnog položaja i nesmetanog pristupa Pinočeu, nađe na platnom spisku CIA. Taj predlog je odbijen kao sporan, jer bi to značilo otvorenu saradnju vlade SAD sa šefom jedne strane obaveštajne službe koji je notiran da krši ljudska prava.
SA nedelima tajne policije Henri Kisindžer je bio upoznat preko CIA. Treba li podsećati da je on bio alfa i omega Niksonove administracije, a posle afere "Votergejt" i Fordove administracije. Nisu ga nimalo rastužili tragični događaji u Čileu, pa nije našao za shodno da uputi nijednu reč kritike diktatoru Pinočeu. Naprotiv, prilikom jedne posete ovoj južnoameričkoj zemlji dao je punu podršku vojnoj hunti s porukom:
"Želim da vam pomognemo, a ne da vas potkopavamo..."
Za svoje mračne rabote ovaj uticajni globalista današnjice nikada nikome nije polagao račune. Da ironija bude veća, 1973. godine dobio je Nobelovu nagradu za mir! Darodavci su ga nagradili za iniciranje pregovora o okončanju rata u Vijetnamu. Pri tom su gledali samo jednu stranu medalje, a na onoj drugoj strani ili nisu videli ili nisu hteli da vide čileansku tragediju u Kisindžerovoj režiji.
Prilikom napuštanja Stejt departmenta, Kisindžer je prvi sklonio na brzinu sve važne papire na Rokfelerovo imanje na Pokantiko hilsu u blizini NJujorka, da bi ih zatim predao Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu pod uslovom da ostanu zapečaćeni do njegove smrti. Na njegovu žalost, taj amanet nije ispoštovan, jer je FBI krajem 2000. godine po sudskom nalogu zavirio u tajne papire u kongresnoj bliblioteci. Šta je tamo pronađeno što optužuje bivšeg šefa američke diplomatije, još je nepoznato javnosti. Ali je to podstaklo javno mnenje u Čileu, Argentini, Brazilu, Paragvaju i Urugvaju da formiraju komisije za istinu i pravdu koje treba da utvrde kakva je sprega bila između Kisindžera i diktatorskih režima u ovim zemljama.
POSEBNO je zanimljivo osvetliti njegovu ulogu u zbivanjima u Čileu i zašto čileanski diktator Pinoče još nije izveden pred lice pravde, a sejao je smrt u toj latinoameričkoj državi punih 17 godina vladavine. Godine 1988, dopustio je da plebiscit na kojem je izgubio vlast, ali pod jednim uslovom - da mu niko ne sme "remetiti mir i slobodu". U jednom trenutku ta sloboda je bila došla u pitanje: kad je zadržan u kućnom pritvoru u Velikoj Britaniji, a španski sudija Baltasar Garson zatražio njegovu ekstradiciju zbog zločina počinjenih nad španskim državljanima u vreme vojne dikature.
Britanski lekari su ustanovili da je zloglasni diktator oboleo od staračke demencije i da je mentalno u takvom stanju da ne bi izdržao ni jedno duže suđenje, pa je posle 500 dana u kućnom pritvoru vraćen u Čile. Narod je, međutim, i u ovoj tragediji bio najveća žrtva, pa se sada vodi debata u Čileu kako obeštetiti nedužne ljude koji su pretrpeli pravu g golgotu u vreme zloglasne diktature.
Predsednik Rikardo Lagos, inače čelnik Socijalističke stranke, predložio je niz mera o materijalnoj nadoknadi žrtvama terora kao što su: penzije, zdravstvena zaštita, odustajanje gonjenja oficira nižeg ranga ako istražnim organima dostave informacije o nedelima diktature. Kampanja se vodi pod geslom "Nema sutrašnjice bez jučerašnjice". Priča o čileanskoj tragediji, očigledno, još nije stavljena ad akta.
PISMO MALOG FIDELA
KUBANSKI predsednik Fidel Kastro poslao je, pre 64 godine, pismo američkom predsedniku Frenklinu Ruzveltu i zamolio ga da mu pokloni "zelenu novčanicu od 10 dolara, jer je nikada nije video u životu". NJegovo pismo, pisano neverovatno urednim, kaligrafskim rukopisom, upravo su pronašli stručnjaci Američke nacionalne uprave arhiva. Fidel Kastro je tada imao 14 godina i bio je učenik manastirske škole "Kolegio de Dolores" u Santjago de Kubi. Pismo je stiglo u Ministarstvo inostranih poslova SAD u Vašingtonu i registrovano 27. novembra 1940. godine, ali tada mali i anonimni Kastro nikada nije dobio odgovor na svoju molbu.
("Večernje novosti", 19. jun 2004)
(Nastavlja se)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
uživoRAT U UKRAJINI Zelenski: Zabrana pregovora se ne odnosi na mene; Peskov: Rusija se sprema za pregovore u Istanbulu
RAT u Ukrajini-1.175. dan.
13. 05. 2025. u 07:31 >> 16:53
NEVEROVATNO UKUSNA: Kruna od lisnatog testa sa spanaćem i kozijim sirom
OVA kruna od lisnatog testa sa spanaćem i kozjim sirom pravi je hit za svaku priliku – izgleda impresivno, a priprema se lako.
13. 05. 2025. u 16:45
PARIZ OSTAJE BEZ NAJBOLJEG IGRAČA: Ti DŽej Šorts ide u NBA ligu
PRAVO otkrovenje u Evroligi bio je omaleni plejmejker Pariz Ti Džej Šorts. Njegove sjajne partije nisu promakle ni NBA klubovima, pa se tako pojavila informacija da mi Amerikanac naredne sezone mogao da igra u najjačoj ligi na svetu.
13. 05. 2025. u 16:45
NESTOROVIĆ O BLOKADERIMA FOTELJAŠIMA: Gadili su se politike, a onda je došlo do kopernikanskog obrta! (VIDEO)
DOKTOR Branimir Nestorović, poslanik u Skupštini Srbije i redova "Mi, snaga naroda" govorio je u jednom gostovanju o blokaderima foteljašima.
13. 05. 2025. u 16:41
ZELENSKI: "DEKRET NE VAŽI ZA MENE" Najavljuje mogući susret sa Putinom u Turskoj 15. maja
DEKRET o zabrani pregovora sa Rusijom ne odnosi se na mene lično, izjavio je Vladimir Zelenski u razgovoru sa novinarima. On je takođe potvrdio da 15. maja ima planiran sastanak sa turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom u Ankari, ali i da računa da će se sastati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Ankari ili Istanbulu.
13. 05. 2025. u 16:32
