Gorbačov je 25. decembra 1991. ustupio ključeve Kremlja Borisu Jeljcinu. Bio je to kraj Sovjetskog Saveza. Posle pada Berlinskog zida bilo je jasno da se ni Mihailu Sergejeviču ne piše dobro.
Piše: Marko Marković
KONAČNO, dogodilo se ono što je Zapad pod vođstvom SAD toliko priželjkivao, ne štedeći novac da jednog dana od moćne imperije vidi razvalinu bez krova i temelja na kojoj više nikada neće vaskrsnuti komunizam. I kad je skovana završna režija o razgrađivanju zajedničke sovjetske kuće čiji su akteri bili predsednici Rusije, Ukrajine i Belorusije, reformator ni tada nije verovao u surovu stvarnost i živeo u zabludi da će sve ipak ostati po starom. Štaviše, dve nedelje pre kritičnog dana raspredao je i dalje priču o "teškoćama prelaznog perioda" i potpisao ukaz o nagradama i medaljama velikom broju naučnika i umetnika. Te nagrade nikada nisu uručene.
ALI, 25. decembra 1991. godine, Mihail Sergejevič Gorbačov konačno se uverio da SSSR više ne postoji i da svoju rezidenciju u Kremlju mora da ustupi ruskom predsedniku Borisu Jeljcinu. Osećao se kao tragičar pored odra jedne umirujuće imperije. Okružen svega petoricom svojih najbližih prijatelja ugasio je svetla u Kremlju i otišao na večeru punu tuge i gorčine, i u čudu se zapitao kao nekada jugoslovenski sportski komentator Mladen Delić:
- Je li je ovo moguće?
Da, u politici sve je moguće i ponekad žrtvovani političari smognu snage i poput Feniksa vrate se na političku pozornicu. Takav je slučaj upravo sa Borisom Jeljcinom, koji se nije uklapao u orkestar na čijem se čelu nalazio dirigent iz Kremlja. Razišli su se oko "perestrojke". Jeljcin nije bio zadovoljan ni brzinom, ni rezultatima reforme i to nije skrivao na zvaničnim partijskim skupovima. Zato je bio izložen oštrim napadima šefa države, što je posebno došlo do izražaja na jednoj sednici Gradskog komiteta Moskve, na kojoj je etiketiran da "zabada nož u leđa reformama" i da "potkopava jedinstvo". Ubrzo je smenjen sa svih partijskih funkcija. Ali, prva žrtva "perestrojke" nije se predavala. Naprotiv, vratio se brzo u parlament i među malobrojnim demokratski orijentisanim deputatima postao vođa parlamentarne opozicije.
JOŠ ranije, na 28. kongresu partije, vratio je partijsku knjižicu i više nije bio član Komunističke partije. Tako su ponovo odškrinuta vrata za političko avanzovanje, ali ovoga puta maršruta je vodila prema državnom vrhu Rusije, i to preko Sovjeta narodnih deputata. Prvi put je izabran slobodno, na principu jedan čovek jedan glas. Odmah se postarao da ukloni sva obeležja saveznih institucija. Novac Državne banke SSSR stavio je pod rusku kontrolu. A svom najvećem političkom protivniku, odlazećem Mihailu Sergejeviču Gorbačovu, posvetiće samo jedan razgovor u četiri oka i staviti na raspolaganje obezbeđenje i dva državna automobila ("ZIL 115" i GAZ 31"). Jedna službena "dača" sa kojom se otisnuo iz Kremlja brzo mu je oduzeta.
Eto, tako je završena priča o proslavljenom državniku, dobitniku Nobelove nagrade za mir, čoveku koji je fascinirao Zapad i zapadne lidere, a onda je morao da se pomiri surovom stvarnošću i da postane običan čovek. Sa svojom suprugom Raisom otišao je u mirovinu da sa običnim ljudima deli zlo i dobro i živi od uspomena. Izgubio je vlast i imperiju, ali za razliku od mnogih državnika-tragičara nije izgubio glavu.
ANALITIČARI još nisu saglasni da li je Gorbi mogao da sačuva moćnu državnu imperiju, od Berlina do Vladivostoka s obzirom na duboke međunacionalne tenzije koje su izbile na površinu u gotovo svim sovjetskim repubilkama i s obzirom na burne događaje koji su prethodno potresali istočnu Evropu. Ali su saglasni u oceni da je velikom koncentracijom vlasti napravio seriju kardinalnih grešaka i na partijskom i na državnom nivou, i da se ne može potpuno isključiti njegova krivica zašto je sovjetski brod doživeo havariju, i, poput "Titanika", otišao zauvek u morske dubine.
Time je okončan hladni rat, promenjena je politička karta sveta na kojoj se jasno videlo ko je gubitnik, a ko dobitnik. U emisiji Radio Beograda "Nedeljom u deset" moglo se čuti, pored ostalog, da su Sjedinjene Američke Države uklanjanjem "gvozdene zavese" dobile najveći i najdraži novogodišnji poklon u svojoj istoriji.
"DA bi Sovjetski Savez iz svojevrsne istočne despotije preobrazio u demokratsku državu i moderno društvo, Gorbačov je trebalo da raspolaže božanskim moćima, a božanske moći u politici nema". (Milovan Đilas)
ZID I - TEMELJI
POSLE rušenja Berlinskog zida i svrgavanja sa vlasti komunističkih lidera, bilo je jasno da se ni Mihailu Gorbačovu ne piše dobro. CIA je imala, takoreći, sve papire u tašni šta se događa i šta će se dogoditi u Sovjetskom Savezu u kome su poput tihe vatre počeli da tinjaju međunacionalni sukobi.
A onda je bauk nacionalizma buknuo svom žestinom u sukobu između Jermenije i Azerbejdžana, oko Nagorno-Karabaha. Poput virusa nacionalizam se brzo proširio i na tri baltičke republike, koje su nasilno pripojene SSSR na osnovu tajnog sporazuma Molotov-Ribentrop. I ovde je sve krenulo od "jezičkih problema", da bi se spisak želja konačno zaustavio na prekrajanju granica i stvaranju samostalnih država. Po ugledu na "baltički recept" nešto kasnije će i Rusija i Ukrajina, kao dve najveće republike, proglasiti istovetne zakone o ekonomskom suverenitetu. Iz suverenih republika stizali su sve brojniji zahtevi za formiranje nacionalnih armija, kako bi mladići mogli da služe vojni rok na "svojoj teritoriji".
(KRAJ)
KONAČNO, dogodilo se ono što je Zapad pod vođstvom SAD toliko priželjkivao, ne štedeći novac da jednog dana od moćne imperije vidi razvalinu bez krova i temelja na kojoj više nikada neće vaskrsnuti komunizam. I kad je skovana završna režija o razgrađivanju zajedničke sovjetske kuće čiji su akteri bili predsednici Rusije, Ukrajine i Belorusije, reformator ni tada nije verovao u surovu stvarnost i živeo u zabludi da će sve ipak ostati po starom. Štaviše, dve nedelje pre kritičnog dana raspredao je i dalje priču o "teškoćama prelaznog perioda" i potpisao ukaz o nagradama i medaljama velikom broju naučnika i umetnika. Te nagrade nikada nisu uručene.
ALI, 25. decembra 1991. godine, Mihail Sergejevič Gorbačov konačno se uverio da SSSR više ne postoji i da svoju rezidenciju u Kremlju mora da ustupi ruskom predsedniku Borisu Jeljcinu. Osećao se kao tragičar pored odra jedne umirujuće imperije. Okružen svega petoricom svojih najbližih prijatelja ugasio je svetla u Kremlju i otišao na večeru punu tuge i gorčine, i u čudu se zapitao kao nekada jugoslovenski sportski komentator Mladen Delić:
- Je li je ovo moguće?
Da, u politici sve je moguće i ponekad žrtvovani političari smognu snage i poput Feniksa vrate se na političku pozornicu. Takav je slučaj upravo sa Borisom Jeljcinom, koji se nije uklapao u orkestar na čijem se čelu nalazio dirigent iz Kremlja. Razišli su se oko "perestrojke". Jeljcin nije bio zadovoljan ni brzinom, ni rezultatima reforme i to nije skrivao na zvaničnim partijskim skupovima. Zato je bio izložen oštrim napadima šefa države, što je posebno došlo do izražaja na jednoj sednici Gradskog komiteta Moskve, na kojoj je etiketiran da "zabada nož u leđa reformama" i da "potkopava jedinstvo". Ubrzo je smenjen sa svih partijskih funkcija. Ali, prva žrtva "perestrojke" nije se predavala. Naprotiv, vratio se brzo u parlament i među malobrojnim demokratski orijentisanim deputatima postao vođa parlamentarne opozicije.
JOŠ ranije, na 28. kongresu partije, vratio je partijsku knjižicu i više nije bio član Komunističke partije. Tako su ponovo odškrinuta vrata za političko avanzovanje, ali ovoga puta maršruta je vodila prema državnom vrhu Rusije, i to preko Sovjeta narodnih deputata. Prvi put je izabran slobodno, na principu jedan čovek jedan glas. Odmah se postarao da ukloni sva obeležja saveznih institucija. Novac Državne banke SSSR stavio je pod rusku kontrolu. A svom najvećem političkom protivniku, odlazećem Mihailu Sergejeviču Gorbačovu, posvetiće samo jedan razgovor u četiri oka i staviti na raspolaganje obezbeđenje i dva državna automobila ("ZIL 115" i GAZ 31"). Jedna službena "dača" sa kojom se otisnuo iz Kremlja brzo mu je oduzeta.
Eto, tako je završena priča o proslavljenom državniku, dobitniku Nobelove nagrade za mir, čoveku koji je fascinirao Zapad i zapadne lidere, a onda je morao da se pomiri surovom stvarnošću i da postane običan čovek. Sa svojom suprugom Raisom otišao je u mirovinu da sa običnim ljudima deli zlo i dobro i živi od uspomena. Izgubio je vlast i imperiju, ali za razliku od mnogih državnika-tragičara nije izgubio glavu.
ANALITIČARI još nisu saglasni da li je Gorbi mogao da sačuva moćnu državnu imperiju, od Berlina do Vladivostoka s obzirom na duboke međunacionalne tenzije koje su izbile na površinu u gotovo svim sovjetskim repubilkama i s obzirom na burne događaje koji su prethodno potresali istočnu Evropu. Ali su saglasni u oceni da je velikom koncentracijom vlasti napravio seriju kardinalnih grešaka i na partijskom i na državnom nivou, i da se ne može potpuno isključiti njegova krivica zašto je sovjetski brod doživeo havariju, i, poput "Titanika", otišao zauvek u morske dubine.
Time je okončan hladni rat, promenjena je politička karta sveta na kojoj se jasno videlo ko je gubitnik, a ko dobitnik. U emisiji Radio Beograda "Nedeljom u deset" moglo se čuti, pored ostalog, da su Sjedinjene Američke Države uklanjanjem "gvozdene zavese" dobile najveći i najdraži novogodišnji poklon u svojoj istoriji.
"DA bi Sovjetski Savez iz svojevrsne istočne despotije preobrazio u demokratsku državu i moderno društvo, Gorbačov je trebalo da raspolaže božanskim moćima, a božanske moći u politici nema". (Milovan Đilas)
ZID I - TEMELJI
POSLE rušenja Berlinskog zida i svrgavanja sa vlasti komunističkih lidera, bilo je jasno da se ni Mihailu Gorbačovu ne piše dobro. CIA je imala, takoreći, sve papire u tašni šta se događa i šta će se dogoditi u Sovjetskom Savezu u kome su poput tihe vatre počeli da tinjaju međunacionalni sukobi.
A onda je bauk nacionalizma buknuo svom žestinom u sukobu između Jermenije i Azerbejdžana, oko Nagorno-Karabaha. Poput virusa nacionalizam se brzo proširio i na tri baltičke republike, koje su nasilno pripojene SSSR na osnovu tajnog sporazuma Molotov-Ribentrop. I ovde je sve krenulo od "jezičkih problema", da bi se spisak želja konačno zaustavio na prekrajanju granica i stvaranju samostalnih država. Po ugledu na "baltički recept" nešto kasnije će i Rusija i Ukrajina, kao dve najveće republike, proglasiti istovetne zakone o ekonomskom suverenitetu. Iz suverenih republika stizali su sve brojniji zahtevi za formiranje nacionalnih armija, kako bi mladići mogli da služe vojni rok na "svojoj teritoriji".
(KRAJ)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
uživoRAT U UKRAJINI Zelenski: Zabrana pregovora se ne odnosi na mene; Peskov: Rusija se sprema za pregovore u Istanbulu
RAT u Ukrajini-1.175. dan.
13. 05. 2025. u 07:31 >> 16:53
NEVEROVATNO UKUSNA: Kruna od lisnatog testa sa spanaćem i kozijim sirom
OVA kruna od lisnatog testa sa spanaćem i kozjim sirom pravi je hit za svaku priliku – izgleda impresivno, a priprema se lako.
13. 05. 2025. u 16:45
PARIZ OSTAJE BEZ NAJBOLJEG IGRAČA: Ti DŽej Šorts ide u NBA ligu
PRAVO otkrovenje u Evroligi bio je omaleni plejmejker Pariz Ti Džej Šorts. Njegove sjajne partije nisu promakle ni NBA klubovima, pa se tako pojavila informacija da mi Amerikanac naredne sezone mogao da igra u najjačoj ligi na svetu.
13. 05. 2025. u 16:45
NESTOROVIĆ O BLOKADERIMA FOTELJAŠIMA: Gadili su se politike, a onda je došlo do kopernikanskog obrta! (VIDEO)
DOKTOR Branimir Nestorović, poslanik u Skupštini Srbije i redova "Mi, snaga naroda" govorio je u jednom gostovanju o blokaderima foteljašima.
13. 05. 2025. u 16:41
ZELENSKI: "DEKRET NE VAŽI ZA MENE" Najavljuje mogući susret sa Putinom u Turskoj 15. maja
DEKRET o zabrani pregovora sa Rusijom ne odnosi se na mene lično, izjavio je Vladimir Zelenski u razgovoru sa novinarima. On je takođe potvrdio da 15. maja ima planiran sastanak sa turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom u Ankari, ali i da računa da će se sastati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Ankari ili Istanbulu.
13. 05. 2025. u 16:32
