Peti glas - Jovićev

Piše: Branko KOSTIĆ
SLOVENAČKE paravojne formacije i organi unutrašnjih poslova Slovenije zarobili su veliki broj pripadnika Savezne uprave carina i Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove, blokirali sve kasarne JNA koje su se u mirnodopskim uslovima nalazile locirane u Sloveniji, onemogućile dostavljane hrane i vode vojncima u kasarnama, itd. Moja je lična procena da je Generalštab JNA u ovom slučaju doneo najfatalniju odluku za čitav period o kojem ja mogu govoriti kao učesnik tih zbivanja. Ne očekujući da će se paravojne formacije Slovenije oružano suprotstaviti Jugoslovenskoj narodnoj armiji, vojni vrh je u Sloveniju uputio svega 1.990 vojnika, pretežno pripadnika oklopnih jedinica, bez neophodne pešadijske zaštite. Time je, zapravo, započeto ratni sukob na teritoriji Slovenije!

Evropska "trojka" (koju su sačinjavali ministri inostranih poslova Luskemburga, Italije i Holandije gospodin Žak Pos, predsedavajući u Ministarskom savetu EZ gospodin Đani de Mikelis, prethodni, i gospodin Hans van den Bruk, budući predsedavajući Ministarskog saveta EZ) intervenisala je i izvršila pritisak na slovenačko i hrvatsko rukovodstvo i na Predsedništvo SFRJ, predlažući svoj "paket" koji je sadržao tri tačke:

1) da hitno prestanu sukobi i da se uspostavi primirje;
2) da Skupština Slovenije i Sabor Hrvatske zamrznu svoje odluke o otcepljenju i da se u ovim samoproglašenim državama sve vrati na ustavno stanje od pre 26. juna 1991. godine;
3) da se konstituiše Predsednitšvo SFRJ i Stjepan Mesić izabere za predsednika.

EVROPSKA zajednica preuzela je obavezu da svojim uticajem kod slovenačkog i hrvatskog rukovodstva obezbedi ispunjenje prve dve tačke, a od Predsedništva SFRJ traženo je da ispuni treću. Dogovoreno je da se u roku od tri meseca nađe političko rešenje jugoslovenske krize.

Članovi Predsedništva SFRJ koji su osporavali izbor Stjepana Mesića za predsednika, na osnovu saopštenog predloga evropske "trojke", obratili su se domaćoj i međunarodnoj javnosti izjavom da će pod tim uslovima podržati izbor Stjepana Mesića za predsednika.

Slovenačko rukovodstvo je postupilo po zahtevu evropske "trojke", i Skupština Slovenije, koja je prethodno donela odluku o otcepljenju, na posebnoj sednici donela je novu odluku kojom je zamrznula prethodnu.

Međutim, na sednici Predsedništva SFRJ od 30. juna/1. jula 1991. godine (kojoj su prisustvovala sva tri predstavnika evropske "trojke"), saopšteno je da Sabor Hrvatske nije doneo sličnu odluku o zamrzavanju svoje ranije odluke o otcepljenju, već su predstavnici evropske "trojke" samo saopštili Predsedništvu da imaju usmeno obećanje od dr Franje Tuđmana da će to poštovati. U takvim uslovima, ja sam lično smatrao besmislenim davati podršku Stjepanu Mesiću za izbor za predsednika Predsedništva SFRJ, što i danas mislim. Međutim, dr Borisav Jović je dao saglasnost u ime Srbije i to je bio taj neophodni peti glas za izbor Mesića.

KONSTITUISANjEM Predsedništva SFRJ, evropska "trojka" jednostavno je zaboravila svoje preuzete obaveze iz prve dve tačke i nije htela ili nije uspela da primora slovenačko i hrvatsko rukovodstvo da poštuju sve tri tačke prihvaćenog paketa". Paravojne formacije Slovenije i Hrvatske nisu poštovale primirje.

Do zaključenja primirja, JNA je na teritoriji Slovenije imala gubitak devet svojih pripadnika, od kojih su pet pripadnika vojske stradala u dva oborena helikoptera koji su nosili hranu pripadnicima JNA u blokiranim kasarnama. Po zaključenju primirja, gubici JNA su bili neuporedivo veći. Sve kasarne na teritoriji Slovenije i Hrvatske ostale su i dalje blokirane, a u sukobi u Hrvatskoj su eskalirali. U takvoj situaciji, Generalštab JNA predložio je Predsedništvu SFRJ dva moguać rešenja:

1. da Predsedništvo donese odluku o angažovanju raspoloživih efektiva JNA, čime bi primoralo slovenačko rukovodstvo da poštuje uslove evropske "trojke", ili
2. da Predsedništvo donese odluku o izmeštanju jedinica JNA sa teritorije Slovenije na bezbedna područja do iznalaženja političkog rešenja jugoslovenske krize.

(NASTAVLjA SE)