Tuđman neće primirje

Piše: Branko KOSTIĆ
PRELAZAK Predsedništva SFRJ na rad u uslovima neposredne ratne opasnosti imao je samo jedan cilj: da se zaštite interesi republika i naroda u SFRJ, koja je tada još uvek funkcionisala kao savezna država, od jednostranih secesionističkih koraka koje su, protivno Ustavu SFRJ preduzimala rukovodstva u Sloveniji i Hrvatskoj (Bosna i Hercegovina i Makedonija tada još nisu imale održane referendume niti donete odluke na nivou državnog vrha tih republika o istupanju iz SFRJ).

Evropska zajednica je i pre konstituisanja Predsedništva SFRJ (30. jun 1991. godine) pokušala da rešenje jugoslovenske krize traži sa predsednicima svih šest republika koje su, kao federalne jedinice, tada bile u sastavu SFRJ. Održano je šest takvih sastanaka. Bilo je i nekoliko proširenih sednica Predsedništva SFRJ kojima su prisustvovali i predsednici republika, a posle prelaska Predsedništva SFRJ na rad u uslovima neposredne ratne opasnosti, zemlje Evropske zajednice, SAD, pa i neke druge zemlje, u potputnosti su ignorisale "krnje" Predsedništvo SFRJ i sve komunikacije i razgovore vodile sa predsednicima republika.

TAKO se, čak, desilo da Predsedništvo SFRJ ne bude pozvano na zasedanje Mirovne konferencije o Jugoslaviji - Haške konferencije. Predsedništvo SFRJ ("krnje") tom prilikom upozorilo je lorda Karingtona, predsedavajućeg Haške konferencije, da, ako se želi poštovati važeći Ustav SFRJ, po tom Ustavu predsednici republika nemaju ustavnih ovlašćenja za bilo kakav sporazum koji bi bio postignut, niti imaju ovlašćenja koja su u isključivoj nadležnosti kolektivnog šefa države i kolektivne Vrhovne komande oružanih snaga SFRJ. Tek na pisano upozorenje Predsedništva SFRJ lordu Karingtonu, Predsedništvo SFRJ dobilo je u poslednji čas poziv da i njegovi članovi prisustvuju Haškoj konferenciji 18. oktobra 1991. godine.

Iako su članovi Predsedništva SFRJ prisustvovali Haškoj konferenciji, uskraćeno im je pravo da na njoj istupaju bilo kao članovi Predsedništva bilo u ime Predsedništva.

Pre početka zasedanja Haške konferencije 18. oktobra 1991. godine, Predsedništvo SFRJ je u Hagu, praktično prvi put posle svog konstituisanja, održalo sednicu u punom sastavu (svih osam članova) i uz prisustvo predsednika Republike Srbije Slobodana Miloševića i predsednika Hrvatske dr Franje Tuđmana. Sednicom je predsedavao predsednik Predsedništva Stjepan Mesić.

Na toj sednici Predsedništvo SFRJ je, kao kolektivna Vrhovna komanda, postiglo saglasnost svih članova Predsedništva, uključujući i Miloševića i dr Franje Tuđmana, kao predsednike Srbije i Hrvatske, da se ostvari trenutni prekid sukoba, da hrvatske oružane formacije izvrše deblokadu kasarni JNA na teritoriji Hrvatske i da JNA počne sa izvlačenjem mirnodopskog sastava svojih jedinica iz blokiranih kasarni u Hrvatskoj na druga bezbedna područja u Jugoslaviji.

O svemu su obavešteni svi učesnici Haške konferencije odmah na početku zasedanja, pre nego što se počelo sa razmatranjem Haškog dokumenta koji je bio pripremio lord Karington. To je bilo četrnaesto ili petnaesto zaključeno primirje između Predsedništva SFRJ i Generalštaba JNA, s jedne, i državnog vrha i paravojnih formacija Hrvatske i Slovenije, s druge strane.

SVAKO zaključeno primirje, kao i ovo u Hagu, podrazumevalo je obavezu dr Franje Tuđmana da trenutno deblokira mirnodopski sastav jedinica JNA razmeštenih u kasarnama na teritoriji H rvatske. Nijedno od tih primirja dr Franjo Tuđman nije ispoštovao.

To se isto ponovilo i sa Sporazumom koji je kompletno Predsedništvo SFRJ jednoglasno prihvatilo u Hagu 18. oktobra 1991. godine, tako da je lord Karington na narednom zasedanju Haške konferencije 5. novembra 1991. godine, na samom početku zasedanja konstatovao da se Odluke Predsedništva SFRJ od 18. oktobra ne poštuju i da dr Franjo Tuđman nije deblokirao kasarne JNA u Hrvatskoj.

Na taj način, iz dana u dan, padali su u vodu svi pokušaji Predsedništva SFRJ da se prekinu ratni sukobi i da se traži političko rešenje krize, a ratni sukob sve se očiglednije, rapidno približavao Bosni i Hercegovini. Poslednji, može se reći, očajnički pokušaj koji je Predsedništvo SFRJ učinilo da se izbegne građanski rat u Bosni i Hercegovini bila je Konvencija o Jugoslaviji, održana 3. januara 1992. godine u sali Savezne skupštine u Beogradu. Na Konvenciji je učestvovao veliki broj političkih stranaka iz BiH (9), uključujući i Srpsku demokratsku stranku sa gospodinom Radovanom Karadžićem na čelu, zatim predstavnici mnogih pokreta, nevladinih organizacija i pojedinci, bez obzira na njihovu političku, nacionalnu i versku pripadnost.

KONVENCIJA O JUGOSLAVIJI
STRANKA demokratske akcije Alije Izetbegovića, kao najuticajnija politička snaga muslimanskog naroda u Bosni i Hercegovini i Hrvatska demokratska zajednica BiH, kao najuticajnija politička stranka hrvatskog naroda u BiH, nisu učestvovale na ovoj konvenciji. Na Konvenciji je učestvovalo više političkih partija i pokreta iz Srbije, Makedonije i Crne Gore. Konvenciju je potpisalo 107 političkih partija, pokreta, nevladinih organizacija, udruženja i pojedinaca sa teritorije BiH, Srbije, Hrvatske, Makedonije i Crne Gore.

(Nastavlja se)