Za zajedničku državu

PIŠE: Branko KOSTIĆ
DANAS, kad slušam argumente zagovornika samostalne i suverene Crne Gore, ne mogu a da se ne osvrnem na prošlost. Moćna Bizmarkova Pruska, koja je u 19. veku svrstavana u red evropskih sila, imala je svoj jezik i svoju monetu, dobrovoljno se odrekla dela svoje državnosti i svog suvereniteta da bi se udružila sa ostalim nemačkim državama i tako formirali federalnu državu Nemačku, koja danas predstavlja najjaču ekonomsku silu u Evropi. Ta ista Nemačka, u današnje vreme, odrekla se svoje monete - marke, i to u trenutku kada je ona bila rame uz rame s američkim dolarom, da bi zajedno sa ostalim zemljama Evropske unije prihvatila evro kao zajedničku monetu.

Ne verujem da je Nemcima nedstajalo osećanje za nacionalni ponos i nacionalno dostojanstvo, ni onda, ni danas. Pre će biti da su ih politički i ekonomski razlozi motivisali da idu u ovakve integracije.

Zato je zagovornike crnogorske suverenosti uputno zapitati - znaju li oni da u današnjim uslovima nijedna država u svetu, pa čak ni ona najmoćnija (SAD), nema apsolutni suverenitet? Hoće li sutra, ako se izbore za samostalnu i suverenu Crnu Goru i zakucaju na vrata Evropske unije, isto tako tražiti potpuni paritet, kao što ga danas traže sa Srbijom, a poznato im je da je u Evropskom parlamentu npr. Nemačka zastupljena sa 99, a Luksemburg sa svega šest poslanika? Znaju li da monetarna politika predstavlja jedan od važnijih instrumenata ekonomske politike svake države i da, posebno, manje razvijene zemlje zadržavaju svoju monetu i svoju emisionu banku, ne zbog sebičnosti, već zbog zaštite svojih ekonomskih interesa na sve otvorenijem svetskom tržištu?

MOGLI bismo mi i ovako životariti kad bi donacije iz inostranstva potrajale i kada bi nelegalna trgovina mogla nesmetano da se odvija. Ali, na tim pretpostavkama se ne može graditi perspektiva jedne države i jednog naroda.

Kada bi razmišljali o dugoročnom interesu Crne Gore i njenih građana, a ne o tome kako da sačuvaju stečene pozicije, zagovornici suverene Crne Gore u vladajućoj strukturi, morali bi da nađu ubedljivije argumente za svoju opciju. U političkom smislu, umesto zabrinutosti za broj poslanika u saveznom parlamentu i za očuvanje potpune ravnopravnosti Crne Gore sa Srbijom, valjalo bi da se zapitaju - kako ćemo bolje da očuvamo teritorijalni integritet Crne Gore, zajedno ili sami? U ekonomskom smislu, pored veličine tržišta, umesto što insistiraju na zasebnim carinama ili na "svojoj" moneti, normalno bi bilo da razmišljaju o tome kako da se Crna Gora obezbedi da bude potpuno ravnoppravna sa Srbijom u kreiranju ekonomske politike koja će omogućiti brži razvoj onih privrednih oblasti i grana u kojima Crna Gora ima nesporne komparativne prednosti, kao što su, na primer, primorski turizam i pomorska privreda.

Pošto sve to izostaje, bojim se da njihovi argumenti više govore o zalaganju za očuvanje svog feuda nego o brizi za dugoročni interes Crne Gore i njenih građana "...Pokolenja dela sude..." (Njegoš).

I dok vladajuća garnitura tvrdi da Crna Gora treba sama da odlučuje o svojoj sudbini, od opozicionih stranaka najčešće se čuje kako naše zajedništvo sa Srbijom treba da očuvamo zato što smo jedan narod, što nas istorijski povezuje zajednička borba za slobodu, što imamo istu kulturnu tradiciju, itd, a posebno ističu da nas Srbija hrani. Svi ovi argumenti imaju osnova, uključujući čak i hranu, uz napomenu da nam Srbija tu hranu ne poklanja, nego je kupujemo, ali je kupujemo jeftinije nego na svetskoj pijaci. Međutim, svi ovi argumenti zajedno ne bi smeli da budu imperativ za očuvnje zajedničke države, pa čak ni hrana. Može Crna Gora da prehrani svojih 650.000 stanovnika i kao samostalna država.

NO, i pored toga, gotovo u svim mojim tekstovima i javnim nastupima provejava moja zabrinutost za sudbinu zajedničke države. Dva su osnovna razloga moga, gotovo očajničkog zalaganja za očuvanje zajedničke države. Prvi razlog je strateškog značaja, a to je očuvanje teritorijalnog integriteta Crne Gore u sadašnjim granicama. Drugi razlog je ostajanje Crne Gore unutar, relativno, velikog tržišta sa oko 11 miliona stanovnika, kao uslov da privučemo investitore i inostrani kapital i na područje Crne Gore.

Bojim se da neki najodgovorniji zagovornici samostalne Crne Gore pokušavaju da trasiraju njenu budućnost bez osvrtanja na prošlost. Ovde ne mislim na one koji se od početka zalažu za tu opciju, jer njihove motive vidim u njihovoj ljubavi za Crnu Goru, koja je toliko slepa da od drveta ne vidi šumu. (Mada ni njima ne priznajem da vole Crnu Goru više od mene.) Ovde mislim na one koji su iz drugih razloga, najčešće lične prirode, iznenada postali zagovornici te ideje.

KUĆA NA PUTU
OSNOVNI razlog svih naših nesreća kroz istoriju leži u činjenici da smo izgradili kuću nasred puta. Balkan predstavlja most, odnosno kapiju između Evrope i Azije. Zato su na ovom prostoru izukrštani interesi svih velikih svetskih sila. Te sile su uvek kroz istoriju određivale našu sudbinu.
(NASTAVLjA SE)