Na prevaru u studio

Piše: Dušan VESIĆ
BEZBRIŽNE 1973. godine, od Jugoslovena koji su se bavili rok muzikom publika je najviše poštovala "JU grupu" i njenu "meku" verziju "teškog" roka. "Korni grupa" je još više bila produbila jaz između svoje "progresivne" i svoje "lake" strane, tako što je "progresivnu" stranu sve više okretala inostranstvu, dok je status u domovini održavala instant-hitovima. "Indeksi" su sve više išli stopama "Korni grupe". U tom periodu, imali su zajedničke koncerte sa Čobijem i Đorđem Novkovićem, najvažnijim ljudima "Pro arta". "Pro arte" nije bila rok grupa, ali je bila najpopularniji sastav u tadašnjoj Jugoslaviji i nije se više sećala Gorana Bregovića, kojeg je šest ili sedam godina ranije bezuspešno vrbovala da joj bude bas gitarista. Njihov bivši bubnjar Vladimir Borovčanin Šento počeo je da svira s tim istim Bregovićem u grupi "Jutro". I povremeni orguljaš "Indeksa" Vlado Pravdić povremeno je sarađivao sa "Jutrom". Glavni problem "Jutra" bio je upravo u tome da nije moglo da ustali postavi. Bregović se tešio da iste takve probleme ima i grupa "Tajm".
Tokom proleća, Šento, kao bivša zvezda "Pro arte", pokušao je da zainteresuje "Jugoton" za svoju novu grupu. Kad nije uspeo, njegov entuzijazam počeo je naglo da slabi. Početkom leta, pokazalo se da bez opreme nema ni letnje "gaže" na moru, što je bio glavni izvor prihoda svih bendova tog doba. Šento, isuviše slavan da bi opet počeo od nule, okrenuo se ženama i pivu i prestao da dolazi na probe. Zoka Redžić je pošao za njim. Posle jedne žestoke svađe sa Bregovićem, "Jutro" je ostalo bez ritam-sekcije. U toj situaciji, Pravdić je otišao na more sa "Indeksima". Bregović je letovao kod majke u Gradcu, ali je veći deo vremena provodio kod Pravdića u Baškim Vodama. Puno su razgovarali i puno su radili. Goran bi svirao teme na gitari, a Vlado bi ih harmonski definisao i zapisao na notni papir. Tada su nastale prve pesme "Bijelog dugmeta".
Početkom jeseni, za jednu vikend svirku u "Skenderiji" "Jutro" je dobilo novog bubnjara - iz grupe "Rok" stigao je Ipe Ivandić.
U JESEN 1973. godine, "Jutru" je bila potrebna nova ploča. U to vreme nije bilo privatnih studija i moglo se snimati samo u Muzičkoj produkciji Radio Sarajeva. Raskol sa Ismetom Arnautalićem učinio je da su im vrata Muzičke produkcije bila zatvorena. U to vreme sve je ličilo na intervenciju Ismetovog moćnog brata Esada i Vlado je pokušao da učini nešto preko izvesne teta-Mace, službenice Radio Sarajeva, prijateljice svoje majke. Teta-Maca je rekla ovako: - Znaš, Vlado, u Sarajevu postoji još jedna grupa "Jutro". Ako to međusobno raščistite, odmah ćete snimati. Dotle, odlučili smo da ni u jednoj ni drugoj grupi ne damo ništa.
U početku, Bregović nije hteo da popusti. Dogovorio se sa Nikolom Borotom da "Jutro" snimi dve matrice - "Kameni cvijet" i "Hop-cup" (ovu drugu snimiće dve godine kasnije i "Bijelo dugme") - za pevača Hamdiju Ćustovića, a da zauzvrat, u istom terminu, snimi i dve svoje.
- Borota je za nas učinio nešto za šta ćemo mu doživotno ostati zahvalni: poslednji sat studija, koji je bio rezervisan za njega, ustupio je nama - rekao je Bebek u knjizi "Istina o Bijelom dugmetu". - Kasno posle ponoći, pošto je Borota završio snimanje sa Ćustovićem, u studio smo počeli da unosimo svoje instrumente. Tako smo ilegalno, bez ičije dozvole, snimili matrice za "Top" i "Ove ću noći naći bluz". A to nije bilo lako, jer je producent Radio Sarajeva Milan Stupar najavio te noći u dva navrata dolazak u studio, pa smo na brzinu morali da iznosimo stvari i krijemo se po budžacima. Nije teško zamisliti koliko smo bili besni i nervozni.
Pod utiskom cele situacije, grupa je krajem godine odlučila da ipak promeni ime. - Shvatili smo da samo gubimo vreme - objasnio je Pravdić. - A, nešto nam je govorilo da više nemamo vremena: meni je već bilo dvadeset četiri, Goranu isto toliko, Željka je njegov direktor diskretno ispitivao da li misli da se ošiša. Bilo je: ili ćemo učiniti nešto krupno, ali odmah - ili ćemo ostaviti muziku i postati službenici.
Novu 1974. godinu grupa je dočekala na grupnom koncertu u "Skenderiji", i taj događaj smatra se njihovim prvim nastupom pod novim imenom. Onda je teta-Maca održala obećanje, i sve je odjednom izgledalo dobro. Već tokom januara, grupa je na "tajne" matrice u miru i bez nervoze dosnimila Bebekov glas. Borota je posle pričao da je on snimio krik u srednjem delu "Topa" jer Bebeku nikako nije išlo. Za današnje pojmove zvučnog prostora, slika prvih dveju pesama "Bijelog dugmeta" tanka je i slabo uverljiva, ali, za to vreme, to su bila dva ozbiljna snimka.

BASISTA
- BILO je krajnje vreme da nešto učinimo sa mestom basiste, ali nismo imali pravo rešenje - priča Pravdić. - Jedini pravi čovek za nas bio je Zoka, no, on je bio u svađi sa Goranom. Ipak, kada smo videli da nema druge, Željko i ja smo se dogovorili i otišli kod Zorana. Ja sam zvonio, a Željko je stajao pola koraka iza mene. Zoka nam je otvorio nasmejan. Pitao sam ga zna li zašto dolazimo. U redu je - odgovorio je - ali da me ne izbacite.
(NASTAVLjA SE)