Simfonijski rok

Piše: Dušan VESIĆ
SNIMANjE novog albuma "Bijelog dugmeta" izazvalo je ogromno interesovanje štampe. Čak se i Televizija uključila u zbivanja emitujući u "Nedeljnom popodnevu" kraći prilog iz studija. Javnost je sa zanimanjem iščekivala prve rezultate. A onda se umešao "Jugoton".
"Prvo su sekli tekstove, a onda im se nije dopao omot", objašnjavao je Bregović u intervjuu „Džuboksu“. - Otpala je psovka "koji mi je moj“ (iz pesme "Ala je glupo zaboravit’ njen broj", prim. a.) i otpao je onaj Hrist (originalni stih u pesmi "Sve će to, mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš“, glasio je: "A Hrist je bio kopile i jad", prim. a.). Psovka je otpala već na snimanju, al’ ovo sa Hristom su obrazložili "politički". Čim ti kažu "politički“, odmah si bez argumenata. To je jedno famozno, univerzalno obrazloženje: "Moglo bi biti političkih neprilika". Mada ja, zbilja, ne znam kakve bi to posledice moglo izazvati. U zemlji u kojoj je slobodno ispovedati Hrista, slobodno je biti i protiv Hrista. Cela ta pesma nije ni intonirana tako da je u njoj bitan Hrist na bilo koji način. On je samo tu da podvuče jednu sliku. Nije namera te pesme da se bavi religijom. A ako čovek ima problema da izda sedam ljubavnih pesama, onda to već počinje da brine.
- Prva verzija omota bila je takva da se muškarac držao za jaja. Onda su svi rekli da je to vulgarno. Mi smo odgovorili da i ne mora da se drži. Kad te neko udara, ti se ne držiš, isto kao što se fudbaleri ne drže za jaja kad su u živom zidu nego drže ruke u zraku, je l’? Međutim, pošto po ideji nije bilo bitno drži li se ovaj ili ne, napravili smo drugu seriju slajdova na kojima je naslikana ista situacija, samo što se muškarac nije držao dole. Onda su rekli: "Dajte da pokrijemo jedan deo pantalona slovima `Bijelo dugme`". Mi smo i tu popustili, a onda su nam rekli da im se ideja ne dopada i da je to ideja brutalne agresije. Oni se plaše nekakve krajnje konsekvence da bi mogli dobiti porez na šund. A ja kažem: kakve veze ima porez na šund, neka ga. Onda oni računaju da će prodati trideset posto ploča manje. Onda ja kažem: valjda sam ja zaslužio prodajući dosad po 200.000 ploča da prodam jednu u dvadeset, u krajnjoj liniji. A onda su mi rekli da shvatim realnost, a ta realnost je ugovor. Mi smo hteli da stavimo na omot njihovo pismeno obrazloženje. Onda su oni rekli da bi trebalo da se sastanu, pa će mi odgovoriti...
- Kad su odbili sve varijante s nogom, napravio sam totalno beli omot - pričao je Dragan S. Stefanović. - U "Jugotonu" su rekli da na unutrašnjem delu napravim neku fotografiju, jer "deca vole fotografije", i da bi to dobro uticalo na prodaju. Ja sam onda odgovorio da ne bi bilo dobro da pravimo šarenu lažu i ostao pri tome da omot bude beo. U novinama je pisano o tome, ali nigde nije pomenuto da su ga u "Jugotonu" prihvatili, da bi se kroz nekoliko dana pojavio njihov omot...
SAV prihod sa beogradskih nastupa (21-25. april), koji je iznosio nešto manje od 100.000 dolara, "Dugme" je poklonilo postradalima u zemljotresu u Crnoj Gori. Pet uzastupnih večeri, Hala "Pionir" bila je domaćin do tada neviđenog spektakla: u prvom delu koncerta "Dugme" je izvelo presek svojih bržih pesama iz svih perioda, dok je u drugom poluvremenu, pojačano simfonijskim orkestrom i Horom "Krsmanović", pod upravom Ranka Rihtmana, predstavilo balade i, kao poseban kuriozitet, pesme "Ne spavaj, mala moja, muzika dok svira“ i "Tako ti je, mala moja, kad ljubi Bosanac" u simfonijskoj obradi. Tako što je spojio "Bijelo dugme", hor i simfonijski orkestar u nesvakidašnji eksperiment, Rihtman je postigao jedinstven domet na domaćoj rok sceni kojim je, čini se, najzadovoljniji bio uvek nezadovoljni Bregović. Kada je jednom prilikom pitali šta bi voleo da ponese u starost, odgovorio je: - Voleo bih da, kada ostarim, ispričam nekome kako sam se lepo osećao dok sam svirao s velikim simfonijskim orkestrom i horom. To je najveća stvar koju sam radio.

DOŽIVETI STOTU

- BREGOVIĆ je došao je kod mene i rekao: "Hoću da me slikaš sa širokim objektivom" - seća se Dragan S. Stefanović. - To je bio prvi put da on nešto hoće; obično sam ja, kao dizajner, predlagao, a on odbijao ili prihvatao. Čovek u jednom momentu oseti da stari, da ga je pregazilo vreme, i tada se strašno uplaši. Ja sam imao takav period, prestao sam da izlazim, postao sam vegetarijanac (pesma "Doživjeti stotu“ zapravo je posvećena meni) i mislim da se ista stvar dogodila i sa Goranom: nije dugo radio, u međuvremenu je izgubio neke drugare koji su mu bili oslonac u životu i odjednom osetio da mu nešto izmiče ispod nogu, dok je s druge strane nadirala horda udruženih klinaca. Meni nije bio problem da ih slikam sa širokim objektivom, ali pokušavao sam da objasnim Goranu da publika ne želi takvo "Bijelo dugme", isto kao što se pokazalo da ne traži ni onakvog Čolića iz perioda albuma "Malo pojačaj radio". Mislim da je Goran u toj fazi sa "nju vejvom" dobio dobru lekciju.

(Nastavlja se)