Živeti zajedno

Piše: Dušan VESIĆ
ZA album „Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo“ Bregović je imao zanimljivu ideju: da okupi trojicu predstavnika različitih mišljenja: Svetozara Vukmanovića Tempa, Vicu Vukova i Miću Popovića.
- Moramo da naučimo da svi živimo zajedno - objašnjavao je Bregović. - Kao sav civilizovan svet da živimo zajedno, a da pri tom ne moramo da mislimo svi isto. Svet je izmislio bonton zato da četiri čoveka koji se ne podnose mogu da sednu za sto i ručaju s mirom, a da jedan drugog ne zakolju escajgom.
Bregović je želeo da Vice Vukov otpeva pesmu „Ružica si bila, sada više nisi“, da Tempo, zajedno s horom Doma za nezbrinutu decu, otpeva partizansku pesmu "Padaj silo i nepravdo“, a da se na omotu nađe slika Miće Popovića "Dve godine garancije“. Međutim, u broju od 29. oktobra 1986. godine „Politika“ je provalila dobro čuvanu tajnu o Bregovićevim planovima s Vukovim. Sarajevske „Večernje novine“ objavile su informaciju po kojoj su predstavnici "Diskotona" primećeni u Republičkoj konferenciji SSRN Bosne i Hercegovine u pokušaju da pribave saglasnost za gostovanje Vukova na ploči. U "Diskotonu" su, naravno, odmah demantovali da je takva kombinacija uopšte postojala. U pouzdanim krugovima oko Bregovića šuškalo se opet da su predstavnici "Diskotona", u stvari, išli tamo gde su išli da bi izvršili pritisak na Bregovića da odustane od ideje.
Slično je bilo i sa Popovićem. U međuvremenu, pojavio se Memorandum SANU, čiji je jedan od potpisnika bio i Mića Popović. S obzirom na prašinu koja se bila podigla oko Memoranduma, Popović je i sam savetovao Bregoviću da odustane.
Tako je na ploči ostao samo Vukmanović.
- "Padaj silo i nepravdo" je pesma koja ima smisla da se peva u svim vremenima - komentarisao je Bregović. - Nigde nema dovoljno pravde da se ta pesma ne bi pevala.
ALBUM „Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo“ pojavio se u prodaji sredinom novembra, s velikim hitom „Hajdemo u planine". S obzirom na to da je ostatak ploče vrlo depresivan, nije nemoguće da se - samo zahvaljujući prerađenoj verziji popularne TV-reklame - osmi album "Bijelog dugmeta" prodao u rekordnih 570.000 primeraka.
Na promotivnoj turneji "Bijelo dugme" je sviralo koncerte u trajanju od dva i po sata. Treba reći ipak da su oni pomalo zamarali publiku, naročito je bio dosadan dug srednji deo s poređanim „istorijskim“ baladama. Posebna atrakcija bila je obrada stare pesme grupe "Roboti" "Mramor, kamen i željezo“.
Pod tim nazivom pojavio se u jesen 1987. godine treći koncertni album "Bijelog dugmeta", ovoga puta dvostruki. Sve kritike bile su porazne: reč je ne samo o najgorem izdanju "Bijelog dugmeta", već o najgorem koncertnom albumu ikada izdatom u Jugoslaviji.
Bregović, koji se u vreme izdavanja albuma nalazio na krstarenju Atlantikom, dao je prve komentare tek posle godinu dana.
- Nije mi bila namera da pravim koncertni album - rekao je. - Htio sam samo da ostavim zabeležene neke aranžmane "Bijelog dugmeta“.
Album „Ćiribiribela“ objavljen je 24. novembra 1988. godine. Već u pretprodaji naručeno je 130.000 kopija. U isto vreme objavljen je i album sa muzikom iz filma „Dom za vešanje“ Emira Kusturice, koju je pisao Bregović. Nije tajna da je Bregović još tada verovao da će muzika za „Dom za vešanje“ imati znatno širi domet nego što ga može imati album "Bijelog dugmeta". Na kraju, „Ćiribiribela“ je ostala samo poslednji album "Bijelog dugmeta", a „Dom za vešanje“ je završio u kolekcijama najvažnijih albuma filmske muzike. Jasna etno-orijentacija „Ćiribiribele“ nametnula je koncertnu koncepciju koju će Bregović kasnije pretvoriti u "Orkestar za svadbe i sahrane".
- Imao sam vrlo čudne uticaje... - seća se Bregović. - Ja sam se tad vratio sa Kariba, tad sam preplovio okean, tako da smo iz čistog mira imali neke karipske teme... „Ćiribiribela“, „Neću to na brzaka“, tako neke... "Bijelo dugme" je već tada imalo punu svest o tome šta je vredno a šta nije. Od "Bijelog dugmeta" ostalo je vredno samo ono što je naslonjeno na folklor, sve ostalo je provincijalno i bezvredno.

KO JE KO
NIJE, naravno, propustio priliku da presliša Bebeka i Tifu:
- To nisu normalni ljudi! Ne znam šta im znači to da je Goran derikoža, životinja... To je za mene debilna furka. Zna se ko je ko u ovom bendu. Mogu samo da kažem da mi je žao njih petorice s kim su sve morali da se bore. I drago mi je da im je sad dobro. Meni je još bolje - rekao je Alen Islamović.
- Jebeš pevanje i pevača, važna je osoba - rekao je Bregović. - Jer, najveći problem u "Dugmetu" je možemo li da budemo zajedno. Sve ostalo je lako. Izuzetno sam srećan s Alenom. Bend mi je zdrav. Umorili smo se od pijanaca i narkomana.

(NASTAVLjA SE)