Država do Drine

Piše: prof. dr Miladin STEVANOVIĆ


DONEVŠI odluku da pri ovom susretu ubije kneza Lazara, Nikola je sa svojom pratnjom došao prikriveno nešto ranije na ugovoreno mesto, razgrnuli su sneg i u njega zatrpali svoje mačeve i povukli se kod svoje vojske.

U vreme susreta koji je usledio nešto kasnije, sneg je već bio zatrpao njihove tragove, pa knez Lazar i njegova pratnja nisu primetili prevaru. Kada su se približili jedni drugima, Nikola i njegova pratnja su se dohvatili prikrivenih mačeva i nasrnuli na golorukog kneza Lazara i njegovu pratnju.

Ovom prilikom poginulo je nekoliko Lazarevih pratilaca, a knez Lazar je dobio oveću ranu u grudima i pao u sneg. Videvši šta se dešava, najbliže odeljenje Lazareve vojske je jurnulo knezu u pomoć, a Nikola i njegova pratnja se povukla ka svojoj vojsci i odstupila prema Rudniku kojeg su tada držali, s uverenjem da je knez Lazar poginuo.

Međutim, knez Lazar je imao sreće. Udarac mača je ublažio veliki zlatni krst koji je nosio na grudima, tako da je mač samo delimično prodro u grudni koš. Kneza Lazara su preneli u Kruševac gde se posle nekoliko nedelja oporavio.

Nikolina vojska koja je ubrzo posle ovog događaja pod njegovom komandom krenula prema dolini Zapadne Morave je potučena.

Videvši da ne može sam izaći na kraj sa snažnim i lukavim Nikolom, a u nameri da svoju državu proširi do Drine, knez Lazar se udružio s bosanskim banom Tvrtkom Prvim Kotromanićem, koji je takođe imao velikih problema sa županom Nikolom, da zajedno napadnu Nikolu. Međutim, pošto su procenili da ni udruženi nemaju dovoljno snaga da poraze Nikolu, a koristeći okolnost što se Nikola u to vreme bio zamerio mađarskom kralju Ludviku Prvom, priklonivši se Mletačkoj republici koja se sporila sa Mađarima oko nekih dalmatinskih gradova, knez Lazar se obratio za pomoć mađarskom kralju, koji im je sa Lazarevim zetom Nikolom Garom mlađim, poslao u pomoć 1.000 kopljanika.

Njima se pridružio sa svojom vojskom Vuk Branković i kneževi sestrići braća Musići, Stefan i Lazar.

U borbi sa njima u blizini Užica, Nikola bi poražen, pa se na kraju s preostalom vojskom zatvorio u tvrdi užički grad, u kojem je po osvajanju zatočen i oslepljen 1374. godine.

Neizvesna je dalja Nikolina sudbina. Po nekim izvorima on je posle oslepljenja smešten u zetski manastir, gde je kao monah živeo do smrti. Po drugim izvorima, dobio je malu oblast kojom je upravljao do smrti.

Nikoline zemlje podelili su knez Lazar, ban Tvrtko, Vuk Branović i braća Musići, kao i Blašići iz Zete, koji se nisu ni borili protiv njega.

Knez Lazar je dobio Nikoline zemlje od Rudnika do Drine.

Kao nadoknadu za pomoć koju mu je uputio, knez Lazar je dao mađarskom kralju nešto srebra i obavezao se da mu bude vazal.

Posle smrti mađarskog kralja Ludvika Prvog, knez Lazar se oslobađa mađarskog vazalstva, upada u Braničevo i Kučevo, odakle je ranije Radič Branković (Rastislalić) oslanjajući se na Mađare upadao u njegove severne oblasti i pljačkao ih, a zatim i u Mačvu koju je caru Urošu preoteo kralj Ludvik i pripaja ove oblasti svojoj državi.

Sad se Lazareva država znatno proširila i zahvatila je površinu od oko jedne četvrtine bivše Dušanove carevine. Prostirala se dolinom Zapadne, Južne i Velike Morave, zahvatajući Braničevo i sve veće gradove u Pomoravlju, izbijala do blizu Dunava, a zatim ispod Golupca i Beograda išla na zapad, obuhvatala Mačvu i planinskim predelima izbijala na Zapadnu Moravu. Na jugu je izbijala na Ibar, pa pored Trepče i Prištine, sekla Kosovo, zahvatala Novo Brdo i u luku izbijala ispod Vranja.

SRPSKE ZEMLjE
JUŽNO od kneza Lazara gospodario je Vuk Branković, gospodar Kosova i dela Zete.

U Zeti je gospodario Đurađ Stracimirović Balšić, koji je posedovao i deo Metohije.
Daleko na jugu oko Prilepa, gospodario je kralj Marko Mrnjavčević, a pored Vardara, prema Skoplju, njegov brat Andrijaš.

U okolini Slavišta i Žegligova, kao i zemljištem između Strume i Vardara gospodarili su braća Dejanovići (Dragan i Konstantin).
(Nastavlja se)