Posle poraza, turski car je ostavio nekoliko godina Srbiju na miru, a knez Lazar je, osetivši neposrednu opasnost, preduzeo mere za odbranu zemlje.
Piše: prof. dr Miladin STEVANOVIĆ
TURCI Osmanlije, koje je sada predvodio turski car Murat, utvrdivši se na Balkanskom poluostrvu i slomivši tada najjaču vojsku na Balkanu braće Mrnjavčević u Maričkoj bici 1371. godine, uz potporu mnogih vazalnih država prodirali su dalje na sever i severoistok, pljačkajući susedne hrišćanske dražave i sve više stežući Vizantiju oko Carigrada.
Prvi turski napad na Lazarevu Srbiju izvršen je, prema našim starim letopisima, 1380. godine ("v leto 6889. godine ubi Drep i Vitomir Turke na Dubravci" - 1380. godine). Po tumačenju nekih istoričara - 1381. godine.
Turci su ovom prilikom prodrli čak do Paraćina, ali su ih na Dubravici potukli srpski vlastelini Crep i Vitomir i ovom prilikom prognali iz Srbije.
Zauzet na drugim stranama u Maloj Aziji, turski car je Srbiju nekoliko narednih godina ostavio na miru, knez Lazar osetivši neposrednu tursku opasnost preduze niz mera za ojačanje odbrane svoje zemlje.
Tako on poče da ojačava pogranične tvrđave koje su bile prve na udaru Turaka (Pirot, Niš, Novo Brdo i dr.), otvori niz novih radionica za izradu oružja, stupi u pregovore sa Mlečanima za dodatnu nabavku oklopne opreme za konjicu, a Dubrovčanima za slanje majstora, opreme i neophodnih materijala s kojima Srbija nije raspolagala za livenje topova, koje su prvi izmislili Florentinci polovinom DžIV veka i upotrebljavali ih u međusobnim borbama feudalaca u Italiji.
Ubrzo su iz Dubrovnika dovedeni majstori koji su znali da liju topove i u kruševčakoj livnici izliveni su prvi srpski topovi. Međutim, oni su bili malog dometa i punjeni kamenim đuladima, pa kao takvi nisu bili od velike koristi.
Opremajući vojsku, knez Lazar je preduzeo i niz mera za njeno uvežbavanje i bolju organizaciju, a uporedo je i snabdevao pogranične tvrđave s hranom i drugim potrebama.
Pored ovoga on je preduzeo i niz mera za njeno uvežbavanje i bolju organizaciju, a uporedo je i snabdevao pogranične tvrđave s hranom i drugim potrebama.
Pored ovoga on je preduzeo i niz mera na diplomatskom polju. Tako je preko svog zeta Nikole Gorjanskog nastojao da pridobije mađarskog kralja Žigmunda za sklapanje trajnijeg mira sa Srbijom i zajedničku borbu s Turcima, kao i bosanskog bana Tvrtka da se i on priprema za odsudnu borbu s Turcima koji je, takođe, bio ugrožen od Turaka i da ove pripreme koordiniraju.
Sredivši svoje prilike u Maloj Aziji, car Murat se opet okreće Srbiji. Velika vojska koju je predvodio 1386. godine iz Bugarske upala je u pirotski, niški i toplički kraj.
Njihovi brzi konjanici (akindžije) su duboko prodrli na svim pravcima izviđajući, pljačkajući i pustošeći.
Raspolažući mnogim opsadnim spravama, vešti i iskusni u osvajanju tvrđava iz ratova u Maloj Aziji, Turci su brzo prisilili branioce pirotske tvrđave kojom su komandovali kneževi sestrići braća Musići, da napuste tvrđavu i povuku se ka Nišu, uspevši samo da je zapale pri povlačenju.
Bolje izgrađena i sa većom posadom, niška tvrđava se branila punih 25 dana. Kada su osvojili ovu tvrđavu Turci su nagrnuli u Toplicu.
Zadržavanje Turaka kod Niša omogućilo je knezu Lazaru da prikupi dosta vojske za odsudni boj u Toplici. Ovde su knez Lazar i njegov čelnik Radič Postupović pustili Turke u dolinu Paljevske reke u selu Pločniku, gde su im postavili zasedu. Kada su Truci duboko ušli u dolinu, iz obližnjih šumaraka na njih su sa svih strana navalili Srbi uz zvuke rogova, tutnjavu doboša i glasne povike.
Nastala je strahovita seča u kojoj je prednjačila srpska oklopna konjica. Iznenađeni i uspaničeni Turci nisu izdržali i dali su se u bekstvo prema reci Toplici i planini Sokolovici. Srbi su ih dugo progonili.
Turski gubici su bili veliki, pa su morali da napuste Srbiju, zadržavši samo nišku tvrđavu.
SRBIJA NA REDU
POSLE dve godine (1388) kada su se oporavili od poraza u Toplici, Turci su na poziv protivnika kralja Tvrta Prvog krenuli na Bosnu. U iznenadnom naletu prodrli su do Bileće, ali ih je ovde sačekao i potukao kraljev vojvoda Vlatko Vuković i naterao na povlačenje.
Iznenađen ovakvim otporom u Srbiji i Bosni, turski car Murat se trgao i ocenio da za napad na njih treba prikupiti daleko više vojske.
Na redu je opet bila Srbija.
(Nastavlja se)
TURCI Osmanlije, koje je sada predvodio turski car Murat, utvrdivši se na Balkanskom poluostrvu i slomivši tada najjaču vojsku na Balkanu braće Mrnjavčević u Maričkoj bici 1371. godine, uz potporu mnogih vazalnih država prodirali su dalje na sever i severoistok, pljačkajući susedne hrišćanske dražave i sve više stežući Vizantiju oko Carigrada.
Prvi turski napad na Lazarevu Srbiju izvršen je, prema našim starim letopisima, 1380. godine ("v leto 6889. godine ubi Drep i Vitomir Turke na Dubravci" - 1380. godine). Po tumačenju nekih istoričara - 1381. godine.
Turci su ovom prilikom prodrli čak do Paraćina, ali su ih na Dubravici potukli srpski vlastelini Crep i Vitomir i ovom prilikom prognali iz Srbije.
Zauzet na drugim stranama u Maloj Aziji, turski car je Srbiju nekoliko narednih godina ostavio na miru, knez Lazar osetivši neposrednu tursku opasnost preduze niz mera za ojačanje odbrane svoje zemlje.
Tako on poče da ojačava pogranične tvrđave koje su bile prve na udaru Turaka (Pirot, Niš, Novo Brdo i dr.), otvori niz novih radionica za izradu oružja, stupi u pregovore sa Mlečanima za dodatnu nabavku oklopne opreme za konjicu, a Dubrovčanima za slanje majstora, opreme i neophodnih materijala s kojima Srbija nije raspolagala za livenje topova, koje su prvi izmislili Florentinci polovinom DžIV veka i upotrebljavali ih u međusobnim borbama feudalaca u Italiji.
Ubrzo su iz Dubrovnika dovedeni majstori koji su znali da liju topove i u kruševčakoj livnici izliveni su prvi srpski topovi. Međutim, oni su bili malog dometa i punjeni kamenim đuladima, pa kao takvi nisu bili od velike koristi.
Opremajući vojsku, knez Lazar je preduzeo i niz mera za njeno uvežbavanje i bolju organizaciju, a uporedo je i snabdevao pogranične tvrđave s hranom i drugim potrebama.
Pored ovoga on je preduzeo i niz mera za njeno uvežbavanje i bolju organizaciju, a uporedo je i snabdevao pogranične tvrđave s hranom i drugim potrebama.
Pored ovoga on je preduzeo i niz mera na diplomatskom polju. Tako je preko svog zeta Nikole Gorjanskog nastojao da pridobije mađarskog kralja Žigmunda za sklapanje trajnijeg mira sa Srbijom i zajedničku borbu s Turcima, kao i bosanskog bana Tvrtka da se i on priprema za odsudnu borbu s Turcima koji je, takođe, bio ugrožen od Turaka i da ove pripreme koordiniraju.
Sredivši svoje prilike u Maloj Aziji, car Murat se opet okreće Srbiji. Velika vojska koju je predvodio 1386. godine iz Bugarske upala je u pirotski, niški i toplički kraj.
Njihovi brzi konjanici (akindžije) su duboko prodrli na svim pravcima izviđajući, pljačkajući i pustošeći.
Raspolažući mnogim opsadnim spravama, vešti i iskusni u osvajanju tvrđava iz ratova u Maloj Aziji, Turci su brzo prisilili branioce pirotske tvrđave kojom su komandovali kneževi sestrići braća Musići, da napuste tvrđavu i povuku se ka Nišu, uspevši samo da je zapale pri povlačenju.
Bolje izgrađena i sa većom posadom, niška tvrđava se branila punih 25 dana. Kada su osvojili ovu tvrđavu Turci su nagrnuli u Toplicu.
Zadržavanje Turaka kod Niša omogućilo je knezu Lazaru da prikupi dosta vojske za odsudni boj u Toplici. Ovde su knez Lazar i njegov čelnik Radič Postupović pustili Turke u dolinu Paljevske reke u selu Pločniku, gde su im postavili zasedu. Kada su Truci duboko ušli u dolinu, iz obližnjih šumaraka na njih su sa svih strana navalili Srbi uz zvuke rogova, tutnjavu doboša i glasne povike.
Nastala je strahovita seča u kojoj je prednjačila srpska oklopna konjica. Iznenađeni i uspaničeni Turci nisu izdržali i dali su se u bekstvo prema reci Toplici i planini Sokolovici. Srbi su ih dugo progonili.
Turski gubici su bili veliki, pa su morali da napuste Srbiju, zadržavši samo nišku tvrđavu.
SRBIJA NA REDU
POSLE dve godine (1388) kada su se oporavili od poraza u Toplici, Turci su na poziv protivnika kralja Tvrta Prvog krenuli na Bosnu. U iznenadnom naletu prodrli su do Bileće, ali ih je ovde sačekao i potukao kraljev vojvoda Vlatko Vuković i naterao na povlačenje.
Iznenađen ovakvim otporom u Srbiji i Bosni, turski car Murat se trgao i ocenio da za napad na njih treba prikupiti daleko više vojske.
Na redu je opet bila Srbija.
(Nastavlja se)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
uživoRAT U UKRAJINI Zelenski: Rusija se ponosi što zna kako da ubija; Putin: Kijev stekao karakteristike terorističkog režima
Rat u Ukrajini – 1.199. dan.
06. 06. 2025. u 07:16
OVO SVE NEUDATE DEVOJKE DANAS TREBA DA URADE: Slavi se Simeon Divnogorac
SRPSKA pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dan posvećen Prepodobnom Simeonu Stolpniku Divnogorcu.
06. 06. 2025. u 07:08
PUTINU ZBOG TREME POLA ZABORAVIO DA KAŽE: Prof. dr Uglješa Stanojević, dobitnik odlikovanja "Zaslužni lekar Ruske Federacije", za "Novosti"
MA to je neka šala, pomislio sam kada sam čuo da ću dobiti odlikovanje.
06. 06. 2025. u 07:00
"DOVOLJNO JE DA SVI PLATITE DVA DINARA TAKSE..." Šešelj ispričao hit anegdotu o studentkinji u miniću
PREDSEDNIK SRS dr Vojislav Šešelj ispričao je anegdotu o studentkinji koja je na ispit kod prof. Vlada Jokanovića na Pravnom fakultetu u Sarajevu došla u mini suknji.
06. 06. 2025. u 07:00
JAGNJETINA KOJOJ NEĆETE MOĆI DA ODOLITE: Zapečena sa kiselim mlekom
Ovo je pravi specijalitet! Ukoliko ste ljubitelj jagnjećeg mesa nemojte propustiti da probate.
06. 06. 2025. u 07:00
