Kapitalno svedočenje šefa DB

OBIČNI ljudi, a i pojedini novinari su me doživljavali više kao policajca, nego kao ministra. Zato su neki od njih očekivali da će Dušan Mihajlović da hapsi i saslušava ljude. Moj posao kao ministra Srbije je bio na sprovođenju zakona, na donošenju novih propisa i reorganizaciji, odnosno reformi srpske policije. Moj posao nije bio da se lično bavim suzbijanjem kriminaliteta i istragama. Nisam ni želeo da budem Krcun ili Leka i da operativno vodim policiju i državnu bezbednost. Operativno, ministarstvo su vodili načelnici resora i njihovi saradnici, načelnici pojedinih uprava i teritorijalnih organizacionih jedinica.

Jedan od prioritetnih zadataka bio je skidanje hipoteke nerazjašnjenih zločina sa MUP Srbije, pre svega sa RDB. Time su se bavili načelnik RDB Goran Petrović i njegov zamenik i glavni operativac službe Zoran Mijatović. Ova tema je bila stalno prisutna na Kolegijumu MUP-a Srbije. Zbog toga su se Goran Petrović i Zoran Mijatović bavili i Radomirom Markovićem, njihovim prethodnikom, koji je jako mnogo znao o funkcionisanju Miloševićeve policije i koji je mogao da im bitno pomogne u skidanju neprijatne hipoteke sa službe. Operativne istrage i akcije protiv ljudi iz RDB koji su kršili zakon i sprovodili represiju vodio je Zoran Mijatović. I kod mene u kabinet dolazile su mnoge anonimne i javne prijave.

Građani su mi dostavljali razne podatke o nerešenim slučajevima, na primer, o ubistvu generala Badže. Jedan je čak napisao: "Video sam Legiju da je izvršilac Badžinog ubistva". Sve te prijave upućivao sam inspektorima. A, ako bi neko od građana i uspeo da dođe do mene, ja sam i njih slao nadležnim inspektorima, da im ponove sve svoje tvrdnje. Rade Marković je, međutim, bio kapitalni svedok. On je bio, kako se sada to kaže, insajder. Kao čovek iznutra, mogao je da nam detaljno objasni sve što smo naslućivali i skicirali kao neku kriminalnu piramidu, sastavljenu od politike i podzemlja.

Marković je mogao da svedoči tačno ko je šta tu radio. Do mojih ušiju dolazili su izveštaji da "Marković sarađuje, dajući dragocene informacije", koje su bacile novo svetlo na Miloševićev period vladavine. U moje ruke dolazi i njegova izjava, dobrovoljno data 17. maja 2001. godine, čije najinteresantnije izvode stavljam na uvid.

SPREGA POLITIKE I KRIMINALA

"JA, Radomir Marković, rođen 11. 8. 1946. godine u selu Lukavcu kod Tuzle, BiH, od oca Marka i majke Ružice, devojačko Drolca, Srbin, državljanin SRJ, oženjen, otac jednog deteta, po zanimanju diplomirani pravnik, prijavljen i stalno nastanjen u Beogradu, Žarkovačka br. 48, u skladu sa članom 151 stav 2 Zakona o krivičnom postupku (ZKP) SRJ, dana 17. 5. 2001. godine, ovlašćenom službenom licu CRDB Beograd MUP-a Srbije, u prostorijama Okružnog zatvora u Beogradu, dobrovoljno dajem sledeću

Izjavu

Vezano za ulogu RDB MUP-a Srbije i mene lično u preduzimanju represivnih mera prema liderima i aktivistima političkih stranaka i udruženja, u periodu kada sam se nalazio na funkciji načelnika RDB, od kraja 1998. do januara 2001. godine, dobro je poznato da je RDB, po svojoj prirodi poslova, centralizovana organizacija, te da su njegove aktivnosti bile u potpunosti u skladu sa politikom i smernicama bivšeg političkog i državnog vrha.

Činjenica je, takođe, da je vladajuća garnitura, na čelu sa Slobodanom Miloševićem i Mirjanom Marković, kontrolisala sve vitalne funkcije u organima državne uprave, VJ, institucijama i ključnim privrednim subjektima. Ja sam, kao načelnik RDB, u pomenutom periodu, pokušao, čak često i na svoju štetu i koliko se to moglo u toj situaciji, da sačuvam RDB od njegove instrumentalizacije i povlađivanja visokoj politici. Međutim, to često nije bilo lako. Sigurno je da je RDB imao niz grešaka u radu u tom periodu, ali bi bilo značajno imati uvek u vidu da je RDB samo jedan bezbednosni subjekat i samo deo jednog društva koje je, u mnogo čemu, bilo protivrečno.

Političku moć porodice Milošević-Marković i njihovih stranaka SPS i JUL pratila je i stalna težnja za enormnim ekonomskim bogađenjem, čemu su posredno na ruku išle sankcije zavedene prema Srbiji i SRJ. Ovakva situacija je stvorila širok prostor za funkcionisanje mnogih nelegalnih poslova u kojima je došlo do svojevrsnog spajanja i sprege držanog vrha sa kriminogenim strukturama, koje su, u navedenim uslovima, videle šansu za brzo bogaćenje. Činjenica je da je u tim poslovima državni šverc cigareta predstavljao najveći izvor prihoda kojima se pokrivao deficit u državnom budžetu i da je o korišćenju i trošenju tih sredstava najbolje upoznat Mihalj Kertes, tadašnji direktor Savezne uprave carina.

Meni, lično, nikada nije bila jasna veza i izuzetna bliskost Slobodana Miloševića i Željka Ražnatovića Arkana. Ja sam Arkana poznavao, ali nikada nisam sa njim bio u bliskoj vezi. Po nalogu Slobodana Miloševića, pomogao sam Arkanu u kanalisanju u legalne tokove jednog dela njegovih poslovnih aktivnosti, vezan za zbrinjavanje ranjenih pripadnika njegove garde. Takođe, nakon ubistva Arkana, pozvao me je Slobodan Milošević i naložio mi da pozovem Borislava Pelevića i da mu pružim sve inforamcije koje RDB ima vezano za to ubistvo. Ja mislim da je Milošević bio uplašen za svog sina Marka, zato što je postojala neka priča da je Arkan, svojevremeno, govorio da će, ukoliko se njemu nešto desi ili bude otišao u Hag, osvetu podneti Marko Milošević.


POKLONI GUVERNERA PERUNIČIĆA

IZ materijala kojima raspolaže RDB, može se zaključiti da su veze Miloševića i Arkana bile zavisne i uzajamno optužujuće. S obzirom da je to bio nalog Miloševića, ja sam to i uradio, a Pelević je došao sa Arkanovim sinom Mihajlom. Osim toga, 15-20 dana nakon Arkanovog ubistva, pozvala me je Mirjana Marković i tražila da dođem kod nje u Užičku ulicu. Tamo sam zatekao Arkanovu suprugu Svetlanu - Cecu Ražnatović, a razlog poziva je bila molba da pomognem Ceci u eventualnim problemima sa kojima se mogla suočiti u narednom periodu.

Ilustraciju sprege državnog vrha i kriminala predstavlja i podatak da je ćerka bivšeg predsednika SRJ Marija Milošević, za nekoliko godina, postala vlasnik Kompanije "Košava", u čijem su osnivanju učestvovala velika javna i druga preduzeća, među kojima i NIS, CIP, "Beobanka", "Simpo" i dr. Marija Milošević je, takođe, postala i vlasnik velikog stana koji je kupila na osnovu kredita dobijenog od Zlatana Peručića, tadašnjeg direktora "Beobanke".


Peručić je bio u veoma bliskim odnosima sa Mirjanom Marković i Marijom Milošević, kojima je, u različitim prilikama, davao skupocene poklone. Sasvim je svima bilo jasno da je Peručić, u vreme najveće inflacije u zemlji, podelio više kredita privatnim licima iz najbližeg okruženja porodice Milošević, kao i njihovim privatnim vezama. U to vreme, dobijanje takvog kredita je predstavljalo poklon, čega je i Peručić bio svestan i to je otvoreno i govorio. Takođe, poznato je da je izdavanje kompakt-diskova u muzičkoj produkciji "Košava" bilo unapred isplaćivano izvođačima, tako što su je unapred otkupljivala javna preduzeća, na čijem čelu su se nalazili bliski saradnici Slobodana Miloševića, poput "Jugopetrola" i drugih.

Pored toga, poznato mi je da je Živka Knežević zvana Cica, tadašnji generalni sekretar Vlade Srbije, bila jedan od ključnih finansijera privatnih potreba porodice Milošević-Marković i njihovih saradnika - državnim novcem. Primera radi, državnim novcem, a iz antikvarnice čiji je vlasnik zet Cice Knežević, kupovane su skupocene umetničke slike koje su međusobno jedni drugima poklanjali pripadnici političke elite, pri čemu je najveći broj tih slika dobila Mirjana Marković, od Zlatana Peručića, Milutina Mrkonjića i Dragana Tomića.

STRAH ZATVARA USTA

OPŠTE poznata stvar je bila, u policijsko-bezbednosnim krugovima, da je Marko Milošević bio u bliskim vezama sa određenim kriminogenim strukturama iz zemlje i inostranstva, kao i da je, uz pomoć šverca cigareta koji je vodio, postao jedan od najvećih dilera te robe, ostvarujući milionske devizne prihode. U periodu dok sam ja bio načelnik RDB desio se i značajan broj ubistava, koja u najvećem broju nisu do sada razjašnjena, iako bi eventualna rekonstrukcija i analiza istih mogla da uputi na organizatore i izvršioce tih dela. Lično smatram da je najveći broj tih ubistava vezan za eliminisanje svedoka događanja u Hrvatskoj i BiH tokom ratnih dejstava ili za neprihvatanje pravila koja važe u visokoprofitnim poslovima šverca cigareta, nafte, deviza, deficitarnih sirovina i slično.

Imajući sve navedeno u vidu, izvesno je bilo prisustvo nesigurnosti i straha i u samom državnom establišmentu, što je sprečavalo aktivnije angažovanje nadležnih organa u razjašnjavanju kako ubistava, tako i drugih kriminalnih aktivnosti. Taj strah je, u znatnoj meri, prisutan i sada i, po mom mišljenju, predstavlja razlog zbog koga mnogi još, nisu spremni da otvoreno govore o događajima iz navedenog perioda. U ovom kontekstu treba posmatrati moju ulogu, mesto i ličnu odgovornost za sve što se dešavalo u zemlji u proteklom periodu. Želim ponovo da naglasim da nije samo RDB kriv za ukupno stvoreno stanje, čak naprotiv, i zato se nikako ne sme zapostaviti ispitivanje odgovornosti svih ostalih bezbednostih subjekata u MUP-u i VJ, odnosno u kompletnoj piramidi moći režima Slobodana Miloševića i Mirjane Marković.


Iako je u javnosti postojalo uverenje da sam ja najbliži saradnik i čovek od najvišeg poverenja Slobodana Miloševića, odgovorno tvrdim da to nije istina. RDB je, u periodu dok sam ja bio načelnik, bio direktno pod kontrolom Vlajka Stojiljkovića, tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, pri čemu je svima takođe bilo poznato da je moj tadašnji zamenik Nikola Ćurčić bio bliska porodična veza Slobodana Miloševića i Mirjane Marković. Pored toga, poznato je bilo u ovim krugovima da su Mirjana Marković, Ljubiša Ristić, Goran Matić iz JUL-a, Milan Milutinović, Nikola Šainović, Gorica Gajević, Vlajko Stojiljković iz SPS-a kao i Nebojša Pavković imali dominantan i opredeljujući uticaj na Slobodana Miloševića u donošenju političkih i drugih odluka."

ISPOVEST NA 1.200 STRANICA

U IZDANjU beogradske kuće NEA uskoro izlazi knjiga Dušana Mihajlovića "Povlenske magle i vidici" u kojoj bivši šef srpske policije piše ispovest na 1.200 stranica. Reč je o dvotomnom delu u kojem je autor stavio na papir sve što je video, saznao i uradio baveći se vrlo dugo politikom.

- Pisao sam - kaže on - u dahu, po onoj narodnoj "što na umu to na drum". Umesto za učenost opredelio sam se za autentičnost. Čitaocu sam stavio na uvid mnogobrojna dokumenta iz raznih izvora, privatnih i službenih arhiva od kojih su neka na ivici zloupotrebe.

Iz rukopisa knjige "Povlenske magle i pogledi" "Novosti" ekskluzivno objavljuju fetljon.
(NASTAVLjA SE)