Moć zemunskog klana

Piše: Dušan MIHAJLOVIĆ

PIROVA pobeda Zorana Đinđića ohrabrila je protivnike njegove politike da krenu u organizovano rušenje vlade. Milorad Ulemek i Dušan Spasojević, sa svojim političkim istomišljenicima, organizovali su neviđenu medijsku kampanju čiji je cilj bio satanizacija, ne samo ministra policije, nego čitave Vlade Srbije i samog premijera. Premijer je optuživan da je šef duvanske mafije u Srbiji. Ohrabreni, organizatori uspešne pobune intenziviraju kontakte i traže širu političku i javnu podršku za svoje "patriotske snage i ideje" za promenu "izdajničke politike kriminalaca na vlasti". Pojavljuju se prvi spiskovi za likvidaciju.

Problem usložnjava činjenica da se domaći obračuni poklapaju sa planovima određenih centara. O njima je služba obaveštavala premijera i predsednika, i sam sam nastojao da pridobijem pažnju državnog rukovodstva i obezbedim dogovor o promeni ponašanja. Sećam se da sam im na jednom sastanku državnog vrha kod predsedika Koštunice podelio sledeću informaciju:

"Prema saznanjima RDB, u toku je šira obaveštajna operacija Dž, Y, a moguće i drugih većih obaveštajno-bezbednosnih sistema prema SRJ, radi stvaranja uslova za njenu dalju dezintegraciju. Kroz sistematsku psihološko-propagandnu delatnost, preduzimaju se pojačane aktivnosti na planu destabilizacije i dezorganizovanja rukovodećeg aparata u zemlji, pri čemu se ne isključuju ni akcije fizičke likvidacije istaknutih ličnosti iz političkog i javnog života.

U tom cilju, prema njihovim tvrdnjama, ovi obaveštajno-bezbednosni sistemi koriste svoje eksponate u političkim strankama, organizacijma i udruženjima u SRJ, unutrašnje-dnevnopolitičke sukobe u vladajućoj koaliciji, interese čelnika bivšeg režima da se zaštite od eventualne krivične odgovornosti, posebno onih koji se i dalje nalaze u organima bezbednosti VJ i MUP, kao i spregu i interese organizovanog kriminala iz bivših jugoslovenskih republika na teritoriji SRJ.


PREMA istima krugovima, u prvoj fazi pomenute obaveštajne operacije na udaru su vladajuća koalicija DOS i MUP RS, te se preduzimaju aktivnosti na planu razbijanja jedinstva DOS (težišni pravci delovanja su stranke sa manjim brojem članova i simpatizera), kao i intenzivnog obaveštajnog istraživanja rada najviših državnih funkcionera, radi stvaranja eventualne kompromitujuće dokumentacije i proizvođenja afera.

U narednom periodu najjači udar biće preduzet prema najvišim funkcionerima MUP i Resora državne bezbednosti, pri čemu su apostrofirani ministar Dušan Mihajlović, načelnik RDB Andreja Savić i zamenik NRDB Milorad Bracanović (u planu je reaktiviranje teme o JSO, određenim aranžmanima MUP, nerešenim slučajevima ubistava i dr.), pomoćnik NRDB Milovan Popivoda (zbog, navodno, nerazjašnjenih aktivnosti na području Baranje i negativnog odnosa prema zahtevu za autonomiju Vojvodine) i pomoćnik NRDB Milosav Vilotić (zbog, navodno nerazjašnjenih aktivnosti na KiM, sa akcentom na bliskosti i povezanosti sa bivšim potpredsednikom savezne vlade Nikolom Šainovićem)".

Ovako prezentovana informacija može nekome izgledati nekonkretna i podsećati ga na "stara vremena", ali je ona napravljena na bazi saznanja o konkretnim uputstvima koje su ove službe dale svojim agentima. Međutim, svi moji pokušaji da uozbiljim državni vrh, bar kad je bezbednosna kultura u pitanju, nisu dali rezultate. Ili me nisu ozbiljno shvatili ili su imali svoje poverljivije izvore, ne bih znao tačan odgovor. Znam da premijer nije hteo sve to da sluša, jer nisam mogao da mu dam odgovore na njegova pitanja: "Ko? Kada? Gde? Kako i čime?..." Predsednik sluša, ali kao da govorite Sfingi.

Na sreću, ni mafija nije bolja i jedinstvenija. I među njima ima rivalstva, sujete i bespoštedne borbe za lidersku poziciju. "Zemunska ekipa" iz Šilerove postaje ljubomorna na poslovni uspeh dojučerašnjeg šefa iz Surčina. Uz to, u Spasojevića se uvlači sunjma da ga je Čume "prodao" policiji u slučaju Miškovićeve otmice. Kreće u likvidaciju preostale konkurencije i smišlja kako da dođe glave čoveku koji ga je stvorio. Čume je Spasojevića i Lukovića, došljake iz sela u okolini Medveđe, prihvatio pod svoje okrilje, još dok su bili sitni kriminalci na novobeogradskom asfaltu, gde su se bavili krađom automobila i uličnim dilovanjem droge.

Kad su ojačali, izdvojili su se u posebnu "zemunsku ekipu" ostajući u bliskim odnosima sa "surčincima". Naglo su ojačali posle angažovanja u Budvi od strane Državne bezbednosti. Stalno proširuju i učvršćuju svoje pozicije, a druženje sa Legijom im podiže ugled. Uspon "zemunskog klana" nastavio se i u vreme vladavine DOS. Svoju neograničenu moć i uticaj "zemunci" su koristili da spreče svaku policijsku akciju protiv svojih aktivnosti.

KAD su uvideli da "glupi" ministar, ne samo da neće da im se pridruži, nego hoće da rasturi njihovo kriminalno carstvo, kao i da u tome ne mogu da ga spreče "oni koje su doveli na vlast", krenuli su da ga kompromituju i ruše. Bili su toliko moćni da su svaku meru i akciju Vlade i policije medijski izvitoperili i izvrgli ruglu, tako da je u javnosti gubila smisao. To je zbunjivalo građane i topilo njihovu ogromnu, većinsku, volju za promenama, želju da Srbija bude moderna i evropska zemlja. Plasirana je teza da je policija "kriva za sve" i da je jedino odgovorna za sve loše u društvu, od kriminal, preko lošeg života do stanja međunacionalnih odnosa. Tako opasno pojednostavljenje i svođenje problema sa politike i države na policiju, u suštini, vraćalo je društvo u prošlost kada su se problemi i rešavali preko policije ili njenih leđa.

Mafijašima je to odgovaralo jer su svi važniji imali legitimacije državne ili vojne bezbednosti. Zato su potpirivali ta nostalgična sećanja na "slavna" vremena. Adekvatne reakcije nije bilo, sve je to bio samo problem policije. Samo, niko nije hteo da se dogovorimo - koliko ćemo hiljada neposlušnih građana Srbije da pobijemo da bismo rešili probleme na taj način. Kroz kakve muke i iskušenja sam svakodnevno prolazio, ilustrovaću nekim informacijama dobijenim tokom jeseni, 2001. godine.

MUP REPUBLIKE SRBIJE
RESOR DRŽAVNE BEZBEDNOSTI
Br. 3529/99
30. 4. 1999. godine
Beograd

KOMANDI VOJNOG ODSEKA VOŽDOVAC
Raška b. b.

Beograd

Molimo vas da vojnom obvezniku Drašković (Milorada) Andriji, rođenom 3. 11. 1964. godine, koji se vodi u vojnoj evidenciji Voždovac, odeljak Savski venac, odložite vršenje vojne obaveze po osnovu ratnog rasporeda, jer imenovani trenutno obavlja neodložne poslove za potrebe Resora državne bezbednosti.

Pomoćnik ministra,
zamenik načelnika RDB,
generalmajor
Nikola Burčić


Gospodine ministre,

Duboko revoltirani i razočarani naslovima koji su objavljeni u nedeljnom listu "Reporter" br. 187. od 21. 11. 2001. godine pod nazivom "Na haškoj listi 362 policajca", autora J. Krtinića i u dnevnom listu "Blic" "Na listi Haga 362 policajca iz SRJ", od 22. 11. 2001. godine,

Mi oficiri policije, komandni sastav PJP, 21, 22. i 72. odreda, Sekretarijata unutrašnjih poslova u Beogradu, koji smo učestvovali na izvršavanju posebnih zadataka na području KiM i područjima bivših republika SFRJ, od Vas zahtevamo:

1. Da nam u najskorije vreme zakažete sastanak i objasnite,
- ko je, kada i na osnovu kojih saznanja dostavio spisak policajaca i pripadnika komandnog sastava ovih formacija i naredio da se javno objavi u novinama, imajući u vidu da na spisku ima i poginulih i ranjenih pripadnika;
- da li je objavljeni spisak zvaničan i da li će biti proširen i na druge pripadnike Ministarstva i SUP u Beogradu;
- da li smo, braneći ovu državu i izvršavajući zakonita naređenja državnog vrha i nadređenih starešina počinili tzv. "ratni zločin", i
- da li posle ovog spiska da očekujemo hapšenja, deportaciju i izručenja tzv. Haškom tribunalu.

2. Posle održanog sastanka sa Vama i načelnikom RJB zahtevamo:
- da se u sredstvima javnog informisanja i drugim elektronskim medijima lično oglasite sa zvaničnim saopštenjem i potvrdite ili demantujete navode koji su objavljeni u navedenim novinama, i
- da iznesete svoj lični stav i viđenje navedenog vrlo ozbiljnog i složenog problema.

Ogorčenost pripadnika policije, starešina i članova njihovih porodica je kumulirala i mi zahtevamo hitnost.

Na naše zahteve odgovorite najkasnije do 23. 11. 2001. godine.

Koordinacioni odbor
pripadnika PJP SUP,
Beograd

(NASTAVLjA SE)