Mafija preti ubistvom

MAFIJA radi svoje. Opet dobijam informacije, ali ovoga puta od službe, da sam meta atentatora. Sve se to po običaju mistifikuje, pa ne gubim vreme oko toga. Po jednoj informaciji trebalo je da me "srede" do 25, 26. juna. Isti koji su "sredili" Buhu. Navodno je to trebalo da odradi neki Francuz, koga sad treba da prebace u Bugarsku. Buha je koštao 300.000, a ja 1.000.000 evra. Mogao bih da se uobrazim. Navodno je isti "odradio" i Kundaka. U priču se upliće i neki Mačak iz Beograda koji maše legitimcijom RDB. Nadam se da će ove informacije pomoći policiji da pronađe Buhine ubice. Ispostavlja se da lice sa nadimkom Francuz ne postoji, ali ne dobijam dalje inforamcije.

Danas shvatam da su to bile u stvari poruke mafije da se "urazumim dok ne bude kasno". Nisam ih tada razumeo. Ali, i zbog njih nisam mogao da budem kukavica i pobegnem iz MUP usred boja. Istina, sve više me je privlačio miran i lep kabinet u Vladi, za koji legenda kaže da je u njemu radio i Tito po dolasku u Beograd. Svađam se sa premijerom oko zahteva za smenu savetnika Bože Prelevića, koji je sve neumereniji u kritici premijera i Vlade. Prilažem pismo koje tada nije objavljivano, već arhivirano:

Gospodinu Zoranu Đinđiću
predsedniku Vlade Republike Srbije

Poštovani gospodine,

Na sednici Kolegijiuma Vlade, od 22. jula ove godine, zatražili ste moju ostavku na funkciju ministra unutrašnjih poslova zato što nisam izvršio vaš, više puta ponovljen, zahtev da sa mesta savetnika ministra smenim Božu Prelevića, bivšeg koministra, a sadašnjeg predsednika nevladine organizacije "Leks", funkcionera G 17 plus i pomoćnika za pravosuđe i policiju u Koordinacionom telu Vlade SRJ i Vlade Republike Srbije za Kosovo i Metohiju.

SMATRAM i sam da gospodin Prelević ne treba da obavlja istovremeno, toliko značajnih poslova. Slažem se, takođe, delimično sa vašim ocenama o njegovim nekorektnim kritikama Vlade za koju radi. Međutim, nevolja je u tome, i na nju sam želeo da vam ukažem, što gospodin Prelević nije ni glavni ni jedini problem u radu MUP. Hteo sam i da vam skrenem pažnju da prilikom odlučivanja o njegovom statusu u Ministarstvu treba voditi računa kako će to uticati na njegov budući rad u drugim vladinim telima, pa i u nevladinoj organizaciji G 17 plus kao partneru vladajuće koalicije.

Umesto razgovora o tome, usledile su vaše nekorektne kvalifikacije o mom radu koje su, po mom uverenju, bez osnova, jer ste vi pri tome prenebregli dosadašnje rezultate rada i činjenicu da su sve odluke Vlade i ministra sprovedene u delo. Nesmenjivanje gospodina Prelevića vi ste ocenili kao moju nesposobnost i potkopavanje sopstvenog autoriteta u Ministarstvu.

Ako nešto dovodi u pitanje autoritet ministra, jedinstvo Ministarstva i njegovu efikasnot - to je, onda, vaše nepoštovanje timskog rada, mešanje u personalnu politiku, operativni rad Ministarstva, i javno iskazivanje
nepoverenja u ministra i moje saradnike.

Pošto vi zahtevate da podnesem ostavku i da je obrazložim "ličnim razlozima" vi dovodite u pitanje ne samo moj lični integritet, već i moj status predsednika stranke i čelnika DOS, ja ne mogu da udovoljim vašoj želji. Jer lični razlozi, jednostavno, ne postoje.

Naprotiv, postoje mnogi valjani razlozi da ostanem na funkciji dokle god ne zaokružimo započete reforme i ne otkrijemo ubice, bar, mog saradnika generala policije Buhe i novinara Ćurivije i Pantića. Vaš zahtev je utoliko čudniji što vi dobro znate da bi, prema usvojenom programu Vlade, ovi poslovi treblao da budu završeni sredinom jeseni. Posle toga bismo mogli razgovarati o novim poslovima na reformi državne uprave i pisanju novog ustava Srbije.

NEĆU i ne želim da verujem da postoje neki drugi razlozi vašeg zahteva da napustim radno mesto sada kad sam pri kraju ovih značajnih poslova.

Zbog toga vam predlažem nekoliko mogućih rešenja: prvo, da zahtevate moju smenu od Narodne skupštine. Drugo, da moju priloženu ostavku dostavite Narodnoj skupštini. I treće, da nastavimo saradnju u Vladi, ali uz poštovanje odredbi Zakona o državnoj upravi i Zakona o unutrašnjim poslovima. U njima se veoma precizno određuje: ko imenuje savetnike ministra i ko je odgovoran za rad Ministarstva i stanje u njemu.

U tom slučaju ništa ne bi bilo sporno, pa ni odlazak gospodina Bože Prelevića iz Ministarstva

S poštovanjem,

ministar Dušan Mihajlović


To ponovo pokreće glasine po Srbiji. Ovoga puta, 28. avgusta 2002. pišem premijeru i obaveštavam ga da Prelevića neću smeniti, ali da sam se sa njim dogovorio o odlasku iz Ministarstva posle odmora bez javnih izjava. Ujedno ga upozoravam:
- Međutim, kako se iz Čačka, već sinoć, pronela vest Srbijom da smo se "posvađali" i da tražiš moju ostavku, red je da i to pitanje ne ostane bez odgovora... Na tebi je da odlučiš.

Držim radno savetovanje šireg kolegijuma predsednika stranke u vojnom odmaralištu "Morović", na samoj granici sa Hrvatskom. Zaključujemo - DOS uništava Đinđićeva sebičnost i donosimo "istorijsku odluku" - obnoviti koaliciju DAN. Na Povlenu pišem sporazum o obnovi koalicije DAN. Tim povodom zapisujem i razmišljanja o našim političkim prilikama i neprilikama. Emotivno, bez razmišljanja i uobičajene mere, bacam na papir sve što mi padne na um:

Po dogovoru sa Mićunom i Čovićem. Sve po trećinu! Lepo su se očešali. Čović je hteo i jednu partiju. Shvatio NATO poruku: Dobar si momak, ali za ozbiljne stvari treba ti partija, DA nije dovoljna! Zanimljivo je da to neće deda Mićun!? Jasno je da nijedan od nas, kao ni ND, DA i DC, nema mesta u podeli vlasti sa onima koji hoće sve. Ili kako to Đinđićevi prijatelji, i prof. Korać, kaže za Đinđića: "On neće celog vola, on hoće i šniclu uz njega". I ta "šnicla" je stalni problem... Suština je u tome što nema ništa novo na brdovitom Balkanu. Niko neće podelu vlasti, niti smenu vlasti... Nema dve strane, leva i desna, koje se ritmično smenjuju uz ulogu trećeg bloka koji ima ulogu amortizera i korektora.

SVI se drže monarhističkog, odnosno Brozovog modela. Nema pravila i dogovora. Pravilo je volja vođe, dogovor je njegova želja, uz njega ide dvor i dvorska kamarila, sve sa dvorskom ludom... Zatim elita, partija vladajuća, vođina naravno. A onda narodni front, novi SSRN, patriotske i napredne snage koje podržavaju vođu i slede njegov put (do jame koja je uvek daleko na početku). I na kraju, da bi čorba bila gušća i narod imao zabavu, tu su i neprijatelji. Oni drugi koji su protiv vođe i elite, napretka, a i boljitka naroda. Oni nemaju mesta nigde i njima se bave mediji, javne i tajne policije, tužioci, sudovi, za njih su lustracije i igre tipa: hleba i igara, raznorazne arene i sl.

ND je bila u koalicijama, smatrajući da je višestranačje pobedilo... To nas je mnogo koštalo, iako je služilo i preživljavanju nevremena... Jedva smo se spasli od zagrljaja "velikog brata" i njegove ubitačne ljubavi. To se ponovilo i sa SPS. I sad se ponavlja sa DS. Senka je strašna - ništa pod njom ne uspeva. Možda služiš da uživaš mrvice, tj. proste privilegije vlasti, ali da ti ni na pamet ne pada da se za nešto pitaš, da vodiš politiku, ili da budeš partner u bilo čemu... Uz sve to, uvek si sumnjiv i zato pod prismotrom. A da ne govorim da su špijuni loši i da ne informišu dobro. Uz to idu paralelne institucije i sistemi vladanja, svuda i po svim linijama vlasti i života.

U okviru toga je i glavni "sigurnosni ventil", osigurač za svaki slučaj da se ne bi odmetnuli od vođe. Reč je o osvajanju partija iznutra i postavljanju svojih ljudi u njihova rukovodstva, saradničkih i protivničkih, bilo da su fingirani ili stvarni... Premijer je dozvolio sebi da na kolegijumu Vlade, gde se više ne vode zapisnici, kaže kako bi Gorana smenilo Predsedništvo GSS da nije poslušao njegovu odluku... Ali to je poznata simbioza. Nema veze tu ideologija i program. Za kralja, Boga i otadžbinu, što da ne, lepo ide uz republiku, atetiste i mondijaliste. Naravno, ako je lažno, kao što je lažno nečije zapomaganje za srpstvo kukavno. Sad kad su zaklali vola zbog kilograma mesa (saveznu državu zbog svojih dvesta-trista glasova) idu dalje. Sad će lansirati: "Savez svih srpskih država" (Srbija, Crna Gora i Republika Srpska); da bi potom lansirali i kralja - ujedinitelja. Odnosno, nekog od njih kao namesnika. A šta će sa Crnogorcima kao Srbima sa kojima se delimo - videćemo na svojoj koži i u svojim novčanicima. Tako to ide... Nije velika Srbija, nije ni Miloševićeva Jugoslavija bez katolika, nije šija nego vrat.

Da se vratim na temu.

Dakle, Điki hoće isto. Da bude novi vođa! To hoće i Koštunjavi, odnosno sekta na čijem je čelu... Levi - socijalisti, i desni - radikali, slabi su, a možda su i naučili lekciju o tome da je vlast ipak promenljiva, pa nisu opasni, ni sa jedne, ni sa druge strane i stanovišta.

(NASTAVLjA SE)