Ražanj za zeca u šumi

Piše: Dušan MIHAJLOVIĆ
IPAK, ovo je bio ključni događaj, shvatili smo da je obračun između dojučerašnjih saveznika put bez povratka za jednog od njih. Dobijena je potvrda bitnih informacija i ostalo je još da se one uobliče u dokaze prihvatljive za tužilaštvo i sud. I mafija se delila po liniji političkih podela. Imao sam dug i zanimljiv razgovor sa premijerom, Bebom i Čedom na tu temu. Jasna je bila odlučnost da se krene u konačan obračun sa mafijom, koju nikad nisam vezivao samo za "zemunski klan".

Nije Čume jedini te jeseni bio ugrožen. Služba me je informisala da je na meti ponovo Čedomir Jovanović. Doživljavajući javnost kao glavnog saveznika, objavio sam saznanje službe. Međutim, mnogi mediji, umesto da budu saveznici, u obračunu sa mafijom, ismejavali su me zbog toga. Ipak, postigao sam željeni efekat. Planovi su otkriveni i organizatori su se povukli. Čeda je javno saopštio kako sam time pokvario planove za njegovu i Dragoljubovu (Marković) likvidaciju.

Mafijaški obračuni su sve žešći. Na sam Krstovdan spektakularno je na "Gazeli" likvidiran Sredoje Šljukić Šljuka zajedno sa njegovim rođakom Zoranom Šljukićem. Znao sam i predvideo obračune i likvidacije, ali Šljuka je krupan zalogaj i to amateri nisu mogli da organizuju. Nešto pre toga, viđen je sa svojom svitom na Koštuničinom mitingu kod Velje u Čačku. Zna se da je bio blizak vojnim krugovima i ekipi čuvenog povratnika iz Amerike Boška Radonjića, kao i da je za vreme NATO agresije čuvao tadašnjeg komandanta Užičkog korpusa, bliskog prijatelja moćnog Pavkovića. U svakom slučaju, ova likvidacija neće ostati bez odgovora. A sve ide preko leđa policije i ministra, jer i pored poznatog rukopisa, teško će se pronaći izvršilac.

Dokaza nema, a Čume neće da svedoči. Kako još nemamo instituciju "mafijaša pokajnika", ili zaštićenog svedoka, raspitujem se kod britanskog oficira za vezu da li bismo kolegijalno mogli da obezbedimo zaštitu za takve u njegovoj zemlji. Posle nekog vremena, dobio sam odgovor da je to izuzetno komplikovano - ispada da bismo morali vladi u Londonu da prezentujemo potvrdu da se radi o pravom "svecu". A svecima nije ni potrebna zaštita. Počeo sam da spremam ražanj iako je zec još bio u šumi...

Kod mene, na njegov zahtev, dolazi Dragoljub Marković, poznati biznismen iz Surčina koji je nasledio očev posao sa fabrikom stočne hrane i doveo ga do savršenstva. Prisutan je i general Radosavljević. Marković je uplašen. Upoznaje nas da je kod njega bio Dušan Spasojević sa zahtevom da se drži po strani. Mediji su optuživali Markovića za vezu sa "surčincima" i to je postao stereotip koji nije trebalo dokazivati. Dogovaramo se da mu Žandarmerija pruži obezbeđenje dok se ne utvrdi o čemu je reč.

Istog dana, imam još jedn zanimljiv razgovor u Poslovnom klubu. Bogoljub Karić je tražio da se vidi sa mnom i Slobom Radulovićem. Svašta sam čuo. Suština je da traži pomoć oko "Mobtela". Kaže da neće da ustupi 12 odsto vlasništva Vladi, jer je sve platio, a carinu i transportne troškove mu ne priznaju. Nisam se bavio privrednom problematikom, ali sam u Vladi čuo da je prvo obećao, pa onda odrekao dogovor sa Bebom i Janjuševićem, koji su to radili u ime premijerovog kabineta.

PITAO sam Karića zašto je to uradio. Ispričao mi je zanimljivu priču o ruskom caru: "Kad je ruski car osudio na smrt konjušara koji je loše brinuo o njegovom konju, ovaj je klekao i zamolio za život, obećavši da će za godinu dana naučiti konja da leti. Na pitanje da li zna da je to nemoguće, odgovorio je, znam, ali za godinu dana car može da umre." To je logika Karića, kojom opstaju...

Upozorio sam ga da ne priča o učešću drugih. Bogoljub je tražio da sve njegove navode preko Vukovića, koji je uz Dragana Ilića sve znao, pošto su po Miloševićevom nalogu pokušali da ga "srede" kada je hteo da se "odlepi od familije". Tvrdio je da je Beko platio nekoliko puta veću cenu za "Eriksonovu" opremu, kada je kupovao za "Telekom", kao i da ga je progonio u Miloševićevo ime, jer ga Milošević, za razliku od Mire, nije voleo. Navodno mu je na sastanku u PTT rekao da će biti likvidiran ako ne posluša. Tad je on zvao Miru i ona je organizovala večeru gde je Sloba demantovao Beka. Posle toga ga je ovaj zvao da bi mu objasnio kako je sve to morao da radi, pa ga je vodio u Herceg Novi da bi se sprijateljili.

Za mene još zanimljivija bila je priča o Bogoljubovom razgovoru sa Dinkićem. Usred njihovog rata, Mlađa je tražio razgovor preko Marića posle njegovog gostovanja na BK televiziji. Kaže da mu se "izvinio zbog banke", ali da ne može da je vrati zbog javnosti, pa mu umesto toga nudi svu i svaku drugu pomoć - najveći investicioni fond i drugo... Sukob sa Bogijem doneo mu je probleme, nije znao koliko je značajan i zbog toga nije on kandidat za predsednika nego Labus! I još važnija informacija za mene, navodno je Dinkić rekao da G 17 plus računa na preuzimanje Demokratske stranke posle Labusove pobede, pošto je logično da on kad bude predsednik Srbije postane i predsednik stranke čiji je član.

Bio sam veoma zahvalan Bogoljubu na ovim vrlo zanimljivim informacijama o ambicijama "mlađanog Mefista". Lukavo je smislio tu borbu za najbolju stranačku infrastrukturu u zemlji koju ima Demokratska stranka. Neuništivi Bogi nam je ispričao kako je sredio stvar sa Koštunicom pošto je otišao kod njega i rekao da mu je prislonjen pištolj na slepoočnicu i da mora... Video sam i da veoma mnogo zna oko privatizacije - ko sa čijim parama i u ime koga nastupa... Zna za Ceptera i Janjuševića, Bebu i Cana... Tvrdi da mu je Điki rekao da ne dopusti Bebi i Vesiću da mu uređuju program na televiziji. To mu verujem, pošto je premijer i na kolegijumu rekao da TV BK bolje afirmiše rad Vlade od Pinka koji Beba uređuje.

PROSTO sluđen informacijama koje sam dobio u razgovoru koji je trajao do iza ponoći, zaboravio sam da odem na Avalu kod potpredsednika Lekovića na rođendan.

Pred kraja rada zove me kolega Žarko Korać i pita može li do mene kako bi mi nešto važno rekao. To važno je priča o SDPR i sumnjivim isporukama. - Čeković je mrtav za Amerikance - kaže i dodaje da nema mogućnosti za kompromis. - Mora da ide u penziju, dovoljno je bogat... I ti ćeš biti sumnjiv kao predsednik Upravnog odbora, treba da se izvučeš iz toga, da smeniš Jovu, jer tvoja ostavka nije rešenje.
Prijateljski mi preporučuje da razgovaram sa Montgomerijem, "koji je dobar, naš", a da je stvar ozbiljna govori i to da su Ameri bili i kod njega sa ovom porukom. Navodno, dolazi Prosper i to će preneti Đinđiću i ostalima.

Kad smo kod Amera, profesor Savić mi je preneo poruku koju je doneo direktno iz Vašingtona šef CIA za region. Reč je o tome da Karadžić i Mladić dovode u pitanje kredibilitet CIA i da zato traže bilo kakve informacije uz ponudu svakovrsne pomoći. Sećajući se koliko su se "ložili" na informacije raznoraznih mangupa koji su im obećavali isporuku Mladića, ovde ili u inostranstvu, pomislio sam - neka se sami krčkaju kad su takvi. Kasno Marko na Kosovo stiže! Moju ironiju izazvala je i informacija koju mi je preneo naš član Savezne vlade Vojislav Andrić, a u vezi sa Svilanovićevim referisanjem Vladi o njegovoj poseti, sa Krgom, sedištu NATO u Briselu. Svilanović je rekao da su ih informisali i o tome kako "od policije znaju da vojna obaveštajna služba čuva Mladića i vukovarsku trojku"... Zanimljivo je, iako nije tačno u delu koji se odnosi na policiju. Istina, ne radi se o Krgi, Vojsci i Generalštabu, već o bivšim pripadnicima vojnih službi i specijalnih jedinica. Zato sam uveče bio kod zajedničkog prijatelja sa Krgom da čujem i njegovu verziju o poseti NATO. On nije siguran šta će oni odlučiti i nema previše oduševljenja za Goranovu diplomatiju i postupke. Ne žali za Čekovićem. Drži se strogo vojnički. Priča mi kako bi me "rado video kao kandidata za ministra odbrane, jer bi hteo da popravim položaj Vojske kao što sam to uradio sa policijom". To shvatam kao šalu na moj račun.

OD Krge krećem u Belanovicu. Vikendica predsednika države je sa leve strane, odmah na ulazu u Belanovicu, preko puta fabrike "Belan". Od 1970. godine, je tu, drveće je izraslo veliko, lepo kao i dvorište iza, sa hladnjakom među borovima. Dole na raskrsnici policijska kola, ali prazna, jedva nađosmo čoveka, ne bismo ni pronašli predsednika da ne stiže neko u "audiju" da nas odveze do njega.

Voja otvara kapiju. Sami razgovaramo u maloj dnevnoj prostoriji, uz njegovu rakiju sa travama: žalfijom i nanom. Niko se nije pojavljivao za sve vreme razgovora, koji je trajao blizu tri časa. Ništa novo. Nema ljutnje kod njega. Negira da zna za dogovor o kojem su me informisali, a po kojem su ga Ameri naterali na kompromis sa Labusom - on predsednik, Labus premijer, Đinđić otpada, a Čović visi!? Objasnio sam mu da je izvor te neverovatne informacije ozbiljan čovek, vojvođanski privrednik kojem je to saopštio Šarović u Banjaluci, pa i on sam može da je proveri. Veruje da će OEBS doneti odluku o poslanicima u njihovu korist, ali nije potpuno siguran. "Restitio ob integrum", mu nije loša formula.

Izmeniće deo svog kabineta, zbog zauzetosti pojedinaca drugim obavezama. Kaže mi da je preneo Bulatoviću moje upozorenje oko Legije i njegovog druženja s Pavkovićem. Savetujem ga da dobro razmisli u slučaju pobede.
- Bolje ti je da budeš velikodušan i da podeliš vlast umesto vanrednih izbora, jer će posle pobede svi problemi odjednom postati tvoji, svi će zaboraviti Đinđića i njegovu Vladu - prosipam mudrosti. Spreman je da u slučaju pobede preuzme odmah obaveze i da ga na mestu predsednika SRJ zameni predsednik Veća republika Savezne skupštine. Ne očekuje nasilje i nekakve "krizne" štabove. Čudan susret u gluvo doba noći. Još čudnije mi je - što je sam u vikendici. Nema ni mačke. Ali, to sam i ja radio - samovao u kolibi, pa što bi njega vlast menjala...

(NASTAVLjA SE)