Žrtva zarad haosa

Piše: Dušan MIHAJLOVIĆ
SLEDI najveće iznenađenje. Priredio mi ga je moj zamenik koji me je obavestio: - Znamo ko je ubio Buhu i ko je to organizovao!
Povodom toga, zabeležio sam 5. oktobra u zapise sledeći spontani komentar:

- A ministar je jedini koji to ne zna... Ispade da su mi dugo radili iza leđa, ne samo on i Obradović, već i Andra i Braca (BIA = Baca i Andrija) kao i ostali verni saradnici. Ispalo je da su uhvaćeni razgovori još u večeri ubistva bili pravi trag. I vrlo važno: Šešelj je bio u pravu. Maka je organizator, a dvojica njegovih su izvršioci. Sad su u Crnoj Gori. Na pitanje Đinđića Đukanoviću da nam ih crnogorska policija isporuči, on mu je hladno rekao da je to nemoguće. Maka je sa Delićem (za kojega je Šešelj tvrdio da je likvidator crnogorske DB) i poziva se na prijateljstvo sa crnogorskim vrhom.

Za zamenika je veći problem, zbog kojeg je odlučio da mi ovo sve kaže i otvori oči, to što Maka pripada široj grupi koja sada želi vlast i tipuje na Koštuničinu pobedu. Reč je o ekipi oko čuvenog slikara, masona i mistika Tapija (Beba je bio nerazdvojan sa njim i sa još nekim ljudima iz te ekipe) i klanu povratnika iz Amerike iza kojeg je mnogo leševa. Kako smatraju da je Koštunjavi mlakonja i da će ga Điki preći, oni hoće da pomognu i da utvrde (svoju) vlast Đikijevom likvidacijom i postavljanjem svojih ljudi na ključna mesta.

Glavni favorit im je nekakav Puh, za kojeg kažu da je Jovičin general, sad u penziji, navodno blizak Velji i Bošku, kojeg planiraju, ne više za BIA (pošto to više nije važno), već za ministra policije. Na spisku likvidacije sam i ja, Jovica, Legija i Spasojević, valjda i Čume, kao i još mnogo ličnosti, Maka govori o stotini. To su odlagali mnogo puta, a sad im je termin oko 15. novembra. Maka ne voli "beretke", mrzi "crvendaće". Nervozan je, oseća se dole kao u zatvoru, želi akciju. Ne zna se ko je Karlos u Beogradu, a kim kontaktira, a glavni organizator je njegova sestra, koja isključivo telefonira iz telefonskih govornica... Ima još puno toga, ko će sve popamtiti...

O tome sam prozborio sa Janjuševićem, koji se takođe otvorio. On mi je obećao presek stanja, pošto su shvatili da im mogu i ja nešto pomoći... Jadni ljudi... Ispada da sam bio u pravu. Buha je bio žrtva zarad izazivanja haosa i nepoverenja policiji.

Želja za otkrivanjem ubice generala Buhe bila je jača od razuma, tako da nisam posumnjao, što mi je inače običaj, naprotiv.

POSLE ove prave bombe, dolazi nova, manja ali takođe indikativna. Ponovo dolazi Dragoljub Marković. Kaže da ima stalne pretnje. Ispriča mi za poslednji događaj oko ponoći sredinom nedelje, kad se sa žandarmom iz obezbeđenja vraćao kući svojim džipom. Stali su na semaforu u centru Surčina. Prilazi im beli "golf" sa zatamnjenim staklima, bez tablica, pokazuju vozaču žandarmu da otvori prozor. U "golfu" su dvojica sa fantomkama. Kratka poruka: "Tvoj gazda je sledeći!" I gas. Dragoljub se uplašio. Ispričao je sve to i još više generalima Guriju i Lukiću. Podneo je prijavu zbog pretnji i izdao sam naredbu da ga žandarmerija obezbeđuje. General Lukić mi kaže kako Dragoljub misli da se radi o pripadnicima "crvenih beretki". Okolo naokolo, sve se vrti oko "crvendaća". Od drugih čujem da se Legija ne skida sa droge i da je to trajno stanje čuvenog komandanta. Ali, kokain je "droga bogova", droga bogate gospode.

Sve to me veoma opterećuje, tako da opet zapisujem:

- Dao sam intervju "Blicu" u kojem sam rekao kako sam "srećan što nisam Ranković". To zaista neću da budem, jer neću i ne mogu da ubijam, ali to mi ne vredi mnogo, pošto Srbi hoće i vole Leku i Krcuna, bez obzira na ruke krvave do lakata i više.

Teško mi je pala poseta ocu Boška Buhe, rođenom bratu bombaša Buhe čije je ime dobio njegov sin. Stari i bolesni, on i žena žive u Novom Slankamenu, pateći za rodnim zavičajem, da bi se posle sinovljeve tragedije predali bolesti. Izgrdio sam ih, rekao im da znamo ubice, da će policija brinuti o njima, što je i radio lokalni starešina. Tražio sam da se pregledaju na VMA, da se ne predaju i da žive za dobro svog unuka Boška koji je isti otac. Imao sam utisak da će me poslušati.

Nastavlja se krvava serija. U Zemunu iz "audija" pucano na Jovana Guzijana zvanog Cunera, kojeg su dugo jurili u njegovom "golfu". Dvojica njegovih pratilaca su na Hitnoj u teškom stanju. Pitam Lukića ko je Jovan, a on me podseća da ga ima u "Beloj knjizi". Obradović je naredio blokadu grada, ali rezultat toga je poznat - vozila su nedostupna policiji. Setio sam se informacije dobijene od Čumeta da je "inspektor koji radi slučaj Spasojevića njegov kum i saradnik". A Obradović misli da je njegov lojalan saradnik. Ko zna? Možda su zato "zemunci" uvek korak ispred policije?! Ali nije nam trebao još jedan ubijen poznati kriminalac pred drugi krug izbora. Čak se i moj Ivan, koji nije imao predstavu o kriminalnom podzemlju, uozbiljio.

SVE su to bili izazovi koji su me terali da nešto učinim, jer je većina saradnika verovala u mene i bila spremna da me prati. A znajući kakvo će "pljuvanje" po ministru da sledi - tako bih se rado povukao. Ali, niti ću se povući, niti ću uzvratiti istom merom. Policija ne može da se spusti na nivo kriminalaca - postali bi isti i nastao bi pravi pakao. Verovao sam u policiju i njene mogućnosti i najviše sam brinuo o tome da policija ponovo ne postane žarač u rukama političara, mladih revolucionara koji naivno misle da oni nikada neće doći u ulogu žrtava u toj istoj areni kojom trenutno, naizgled, veoma vešto upravljaju. Zaboravljaju, pri tom, da "svaka revolucija jede svoju decu".

Opterećen sam dilemom da li je uzrok neefikasnosti u otkrivanju nerasvetljenih zločina i sprečavanju mafijaških obračuna - dvojstvo u rukovođenju MUP, sada i BIA, koje je uveo premijer, ili je, pak, jedini razlog to što su to sve uradili "crvendaći", tj. njihov komandant stari i novi i njihovi šefovi u DB i samom vrhu bivše vlasti?! Bog će znati, ali ja plaćam ceh - zapisujem.

Pomoćnik načelnika Resora javne bezbednosti MUP Srbije general Boško Buha mučki je ubijen 10. juna 2002. godine ispred hotela "Jugoslavija" na Novom Beogradu u 2.45. U trenutku napada Buha je bio sam. Ubica je svoju žrtvu čekao u obližnjem šumarku koji se nalazio tik uz slabo osvetljeni parking. Kada je Buha prišao svom vozilu, ubica mu je pritrčao i pucao u njega iz neposredne blizine, posle čega je pobegao kroz šumu. Pretpostavlja se da ga je na obližnjem Bulevaru Nikole Tesle čekao automobil kojim je mogao da pobegne u pravcu centra Beogarda, novobeogradskih blokova, autoputa ili Zemuna.

Ubistvo policijskog generala bilo je veliki šamar policiji, pa i državi, od snaga koje su želele destabilizaciju nove demokratske vlasti u Beogradu, jer je bilo prilično jasno da nekih drugih motiva za likvidaciju Boška Buhe nije bilo. General faktički više nije bio na funkciji sa koje je mogao da ugrozi bilo koji kriminalni klan, pa da to bude razlog za njegovu likvidaciju. Nije se znalo ko je to izveo i da li se radi o snagama unutar ili izvan zemlje.

SVI smo želeli da ovaj zločin što pre rasvetlimo. Normalno, prvo se postavilo pitanje kako organizovati istragu. Predloženo je da istragu vodi Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala, a da ostali pomažu. Međutim, ja sam presekao tu priču sa zahtevom da istargu vodi kriminalistička policija SUP Beograd, i to iz nekoliko razloga. Ubistvo se dogodilo u Beogradu, zbog čega je teritorijalna nadležnost pripadala beogradskoj policiji. Drugo, beogradska kriminalističak policija je bila najbrojnija i najiskusnija u rasvetljavanju takvih teških krivičnih dela. I na kraju, general Buha je bio načelnik Gradskog sekretarijata, a to je dodatni motiv da njegove dojučerašnje kolege vode slučaj.

Hteo sam, zapravo, da izbegnem da Uprava kriminalističke policije u MUP vodi tu istragu, zbog toga što bi opet, faktički najveći deo tereta u istrazi pao na beogradsku policiju. I kad je to već tako, bolje da Beograđani sami vode istragu i da budu odgovorni za taj slučaj, a da Uprava kriminalističke policije u MUP pomaže njima sa informacijama koje ima. I da se u istragu uključi i čitavo Ministarstvo unutrašnjih poslova, uključujući i službu državne bezbednosti. To je i prihvaćeno.

Povodom tog ubistva, za koje se sumnjalo da ima političku pozadinu, javno sam rekao, doduše nespretno, da će policija "prevrnuti nebo i zemlju" da pronađe Buhine ubice. Ovo je odmah izazvalo različite komentare, pa je čak i premijer Đinđić našao za shodno da me ispravlja i da kaže da umesto prevrtanja neba i zemlje policija treba da prevrne podzemlje i da traži motive za izvršenje tog zločina. Srpski premijer je u vreme Buhinog ubistva bio zatečen u Novom Sadu. Uvek brz u mislima i na jeziku odmah je poručio javnosti:

- Od Dušana Mihajlovića očekujem da u nekoliko narednih dana Vadi ili Savetu za nacionalnu bezbednost prezentuje jasnu strategiju šta službe treba da urade u ovom slučaju. Na osnovu toga ćemo proceniti da li je policija učinila sve i da li je spremna da uradi sve što je u njenoj moći i nadležnosti da sve što je mogućno proveri, razreši i kaže na kraju dokle je stigla - izjavio je, između ostalog dr Zoran Đinđić.

(NASTAVLjA SE)