Tron mafije u Šilerovoj

POSLE pet meseci rada, slobode su lišeni Nikola Maljković, zbog osnovane sumnje da je neposredni izvršilac ubistva nad generalom Boškom Buhom, Vladimir Jakšić, zvani Karlos, Dragan Ilić, zvani Dacula, i Bojan Miletić.

Željko Maksimović, zvani Maka, za kojeg postoji osnovana sumnja da je organizator napred pomenute grupe, kao i Slobodan Kostovski, zvani Kole, nisu lišeni slobode jer se nalaze u bekstvu, najverovatnije u inostranstvu i za njima se intenzivno traga.

Prvostepeni sud je nedavno oslobodio optužbe članove Makine grupe odgovornosti za ubistvo Boška Buhe "zbog nedostatka dokaza". U saopštenju koje je izdato nije rečeno da su optuženi nevini. Tužilac nije uspeo u prvostepenom postupku da dokaže krivicu Nikole Maljkovića i njegovih saradnika. Sudija je ispravno postupio - bolje je osloboditi krivog nego osuditi nevinog. To ne znači da će tužilac biti toliko loš i u daljem postupku, pa ostaje da vidimo kako će se izboriti sa izvanrednim advokatima koji su tužbu oborili više na proceduralnim pitanjima i navodnom kršenju odredaba ZKP, nego na nedostatku dokaza.

Istina, ima mnogo toga da se raščisti oko angažovanja Legije i "zemunaca" u samom istražnom postupku - da li ga je bilo ili ne? Nisu sporne informacije koje je policiji dužan da da svaki građanin kad su u pitanju saznanja o krivičnm delima, ali ako je bilo njihovog mešanja i direktnog učešća u postupku, kako tvrdi odbrana, onda se to mora utvrditi i krivci kazniti. Međutim, svima nam je potrebna istina o tome - ko je ubio policijskog generala Boška Buhu? Moraju da se raščiste sve dileme i priče koje su se pojavile oko slučaja Make i njegove grupe. Ne treba grešiti dušu. Međutim, ne treba zaboraviti i da su svi članovi te grupe dobili zatvorske kazne zbog drugih krivičnih dela, nelegalnog posedovanja oružja, što ih, ipak diskvalifikuje za ulogu nedužnih anđela.

OPTUŽBE da je "iznudio iskaz", hapšenje, pritvor, odnos i medijski tretman prema generalu Obradoviću, koji je vodio ovu istragu, sve na osnovu izjave Legije i Limara, zaista ne zaslužuju ozbiljan komentar. A, i nemam tu pamet da bih to mogao da uradim. Niti raspolažem potrebnim informacijama. Ono što je javno saopšteno, više govori o aktuelnoj vlasti nego o generalu Obradoviću. Radi se o opasnoj zameni teza, koja će se kad-tad osvetiti njenim akterima. Pravda je slepa, spora, ali dostižna. Nadam se da će je svi učesnici ovih događaja doživeti. Ako ni zbog čega drugog, ono zbog Boška Buhe, kako onog koji nije više među nama, tako i zbog Boška koji odrasta bez oca.

Svoja saznanja o mafiji iznosio sam bezbroj puta, u raznim prilikama i raznim povodima. To sam učinio i prilikom obraćanja učesnicima međunarodnog seminara "Organizacija borbe protiv organizovanog kriminala" u Beogradu, 29. oktobra 2002. godine:

"Nisam očekivao da su u prethodnoj deceniji ondašnja država i ovdašnja mafija tako srasli, da jedna drugu pothranjuju, štite i održavaju. Takva sprega interesa i moći, kriminala i nazovi politike, nije viđena na širim prostorima jugoistoka Starog kontinenta. Posledice će se još dugo osećati, a mere protiv terorizma i organizovanog kriminala zahtevaju efikasnu međunarodnu saradnju. U suprotstavljanju ovom problemu u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije praktično se pošlo od nule. Ovo iz tog razloga što se do pre nešto više od dve godine u našem društvu iz različitih politički motivisanih razloga, nije prihvatalo postojanje organizovanog kriminala. Ovo stanovište je uporno branjeno bez obzira na očigledne manifestacije organizovanog kriminala u našem društvu, posebno devedesetih godina.

Razlog zbog čega je uporno branjen takav stav leži u činjenici što su upravo oni, koji su taj stav branili, veoma vešto prevodili nezakonito u navodno zakonito poslovanje na ilegalnom tržištu kao jedinom tržištu u zemlji tih godina, gde se prihod od izbegavanja poreza i podmićivanja udruživao sa novcem opranim od ilegalne trgovine naftnim derivatima, cigaretama, drogom i oružjem. Anonimnost, veliki stepen likvidnosti i kapital koji se obrće tako brzo da mu se ne može ući u trag, to su faktori koji su privlačili političare tadašnje vlasti u vreme sankcija prema našoj zemlji.

VISOK stepen nasilja je i tada bio, a i danas je, glavno oružje organizovanog kriminala. Iz tog razloga partnere organizovanog kriminala od nasilja nije štitio ni značajan položaj u svetu legalnog poslovanja. Posledice tog vida nasilja ne trpe samo partneri organizovanog kriminala, već svi pripadnici društva preko osećanja lične nesigurnosti i ugroženosti sopstvenog života i imovine.

Šta je specifičnost našeg regiona? Imajte u vidu da su Srbija sa Kosovom, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija bili deo jedinstvenog bezbednosnog i policijskog sistema. I kriminal je bio jedinstven. Raspadom zemlje policija se podelila, ali su se kriminalci pokazali kao pravi "globalisti". U to vreme oni su ostvarili najveće profite i utvrdili svoje prijateljstvo, dok je trajao rat. U vreme ratnih dejstava na frontu oni su kroz linije fronta provlačili i oružje, i naftu, i hranu, i cigarete.

U vreme bihaćke operacije jedan šleper cigareta vredeo je 700.000 maraka u kešu. Prema tome, stvoreno je jedno veliko regionalno-kriminalno bratstvo, koje je jedinstveno. Evo, postoji osnovana sumnja da je ovaj Škrba, biznismen iz Sarajeva, ovde ubijen u Beogradu po nalogu jednog bosanskog mafijaša iz Sarajeva i da je to izvršila zemunska ekipa kao uslugu svojim kolegama u Sarajevu. Dakle, ne za novac nego kao usluga kad jednog dana njima zatreba slična. Mi smo već registrovali slučajeve da neko iz Bosne dođe u Srbiju, izvrši krivično delo i vrati se tamo i bude nedostupan našoj policiji. Isto se odnosi i na Crnu Goru, kao i na Kosovo.

Ključni cilj nosilaca organizovanog kriminala su društvene institucije i legalizovanje neleglano stečene ekonomske moći upravo preko tih institucija."

Da smo mi tada (oktobra 2002.) otišli u Šilerovu 38 u Zemun i pokušali da uhapsimo Dušana Spasojevića, kod kojeg je Legija svakog jutra pio kafu, pitanje je kako bismo prošli. I ko bi tu izvukao deblji kraj. Ne samo fizički, već i medijski i politički, jer bismo sigurno bili optuženi da, eto, ministar policije ponovo hapsi nedužnog i uvaženog biznismena Dušana Spasojevića. Meni je tada bilo jasno da nijedan tužilac, a ni sud u Srbiji neće prihvatiti prijavu, niti voditi istragu protiv Spasojevića, kojem je, inače, sud i dozvolio da se sa slobode brani od optužbi za kidnapovanje Miroslava Miškovića.

OHRABRENI uspehom pobune, ostvarenim rezultatima i produbljivanjem podela u vlasti, bosovi mafije, u sprezi sa Legijom i njegovim momcima u JSO, počinju pripreme za ozbiljnije operacije. Njen pravi cilj je promena neposlušne vlasti. U jesen 2002. godine objavljuju i svoj "politički program" preko otvorenog pisma, koje je srpskoj javnosti uputio Milorad Ulemek Legija. Sada se zna i za njegova pisma upućena nekim političarima i ambasadorima, sve sa ciljem objašnjavanja i pridobijanja podrške za predstojeće akcije "zdravih patriotskih snaga, koje treba da spasu Srbiju od izdajničke i korumpirane vlade premijera Đinđića".

Da se vratimo našoj glavnoj priči. Za MUP Srbije 2002. godina je bila posebno važna zbog zaoštravanja borbe protiv organizovanog kriminala u Srbiji. Policija je čekala glavno oružje - zakonska rešenja o suzbijanju organizovanog kriminala, koja su, nažalost, nekompletno usvojena tek krajem te godine, 28. decembra.

Na samom početku mandata tražio sam donošenje antimafijaškog zakona. Umesto dogovora, pojavio se prvo "legalistički" problem - materijalno krivično zakonodavstvo je u nadležnosti republika, a krivično procesno zakonodavstvo federacije, pa je bilo pitanje - jedan zakon koji bi objedinio i jedno i drugo, ili dva zakona. Pobedili su "legalisti". I u tome smo izgubili dragoceno vreme. Nekako smo uspeli da kroz republički parlament proguramo prvi deo - zakon o organizaciji državnih organa za borbu protiv organizovanog kriminala.

Ali drugi, važniji deo, nikako da se usvoji. A, on treba da promoviše instituciju "mafijaša pokajnika", "zaštićenog", "krunskog" svedoka i druga zakonska rešenja do kojih su došle demokratske zemlje u dugoj borbi protiv mafije. O mojim vapajima svedoči i obraćanje novinarima na konferenciji za štampu 30. oktobra:

- Prvo, zamolio bih vas da nam pomognete u staranju svesti o pravim razmerama organizovanog kriminala i terorizma, i realnoj opasnosti koja nam preti od tog globalnog planetarnog zla, da sada ne podsećam na 11. septembar u Njujorku, događaje na Baliju i taoce u pozorištu u Moskvi.

(NASTAVLjA SE)