Teror u Vojnom sudu

PIŠE: Dušan STOJAKOVIĆ
NIJE teško zaključiti da su ili vođeni lažni ili paralelni protokoli kako bi se prikrio broj zatvorenika ili razlog zatvaranja. O tome svedoči i potvrda izdata Momiru Obućini 7. jula 1992. godine u kojoj uopšte nema broja protokola. Slično je i sa potvrdama Radomira Tošića i Radeta Vučurovića. Tošićeva potvrda je nosila broj 499/92, a Vučurevićeva, iako izdata dan kasnije nosila je broj 10/92.
Najteži period u "Viktoru Bubnju" bio je od 23. juna do 1. septembra 1992. godine. Zatvorenici su u stotinama izjava posvedočili da je vladalo potpuno bezakonje u kojem su ljudi bili lišeni osnovnih ljudskih prava. Nezakonito su zatvarani, nije im bilo omogućeno pravo na pravedno suđenje... Za boravak u ovom mučilištu bilo je dovoljno da vas komšija prijavi zbog sumnjivog ponašanja i vi ste zatvoreni, uz batine prisiljeni da priznate krivično delo koje niste počinili i odmah osuđeni. Ipak, većina zatvorenika nije služila "kaznu" već je služila za razmenu.
O uslovima u ovom logoru uverio se i Međunarodni crveni krst koji je obilazio zatvorenike, a kasnije o uslovima u njemu obaveštavao Ministarstvo odbrane BiH. Zatvorenici su od stražara bili su izloženi masovnom ubijanju, mučenju, fizičkom i psihičkom zlostavljanju. Ljudi su pojednačno i u grupama tučeni gumenim palicama, drvenim motkama, kundacima od oružja, rukama, nogama, kablovima od struje, po svim delovima tela...
U svedočenjima zatvorenika, koji su bili u posedu i Haškog tribunala piše da su prilikom odlaska u toalet radi vršenja fizioloških potreba stražari zatvorenike tukli prilikom prolaska kroz hodnike, tako da su se skoro svi plašili da zatraže odlazak u toalet.
Logoraši "Viktora Bubnja" posvedočili su da je stražar iz Centralnog zatovra Slavko Erceg, sa svojim kolegama, fizički zlostavljao sledeće srpske civile: Nedeljka Odžakovića, Trivu Guslova, Matu Ćeranića, Milana Nišića, Radoja Marinkovića, Ognjena Čajevića, Manojla Radojčića i još trojicu neidentifikovanih ljudi. Svi oni su umrli od posledica mučenja. Njegovo mučenje uspeli su da prežive neki logoraši koji su dali pismene izjave o ovim zlodelima.
Erceg je zajedno sa Kemom Dautovićem, izvesnim Fudom, Fahrudinom Alićem, zvanim Pukovnik, i još nekim osobama od 22. juna 1992. godine do 21. oktobra 1995. godine fizički zlostavljao zatvorenike, a Zdravku Kekiću su plomili nosnu kost, a do te mere je bio isprebijan da je mokrio krv.
FAHRUDIN Alić je, kao stražar u "Viktoru Bubnju", fizički zlostavljao zatvorenike Jovu Savića, Nedeljka Odžakovića, Trivu Guslova. Odžaković i Guslov su podlegli. Alić je početkom septembra 1992. godine iznuđivao štetan iskaz od zatvorenika Radmila Čode, tako što ga je pesnicama tukao po bubrezima i u predelu želuca istovremeno ga prisiljavajući da ruke drži naslonjene na zid. Prilikom tog mučenja Čodo je pao u nesvest.
Alić je zajedno sa ostalim stražarima primoravao zatvoremnike da u krugu zatvora pasu travu koja je prethodno polivena mokraćom. Učestvovao je i u primoravanju mentalno retardirane Radenke Odžaković (17) da pred kamerama stranih televizija "prizna da je srpski snajperista".
Iza zidova "Bubnja" dogodio se i zločin koji je počinila Mirela Ćorić (devojačko Kadić) koja je 15. avgusta, kako svedoče preživeli logoraši, iz pištolja "hekler" ubila jednog od braće Obradović. U tom trenutku u ovom zatvoru su bila četvorica braće Obradović Saša, Mile, Mirko i Božo.
O zločinima u ovom kazamatu bili su upoznati upravnici zatvora Sulejman Kapo, Besim Muderizović i Himzo Dolan, ali nisu ništa učinili da se uslovi poboljšaju, što je najgore, oni su i učestvovali u nekim zločinima. Prema svedočenju preživelih zatvorenika, Kapo je učestvovao u smrtnom premlaćivanju Dragana Gligorevića, kao i u silovanju nekih od 376 zatvorenih žena, među kojima su bile R. Dž., Lj. V. i S. O.
Pendrecima su silovani i muškarci, a objavićemo samo inicijale žrtava B. Ć., Ž. N., B. O. i S. Ž. Preživeli svedoče da je upravnik zatvora Himzo Dolan, 27. januara 1993. godine, izveo sve zatvorenike i naterao ih da se skinu do pojasa, iako je tog dana temperatura bila minus 20 stepeni Celzijusa. Tako je držao zatvorenike oko pola časa.
Vojni sud, koji je bio formiran u istoj kasarni, kršio je ljudska prava i nije poštovao Ženevsku konvenciju. Čak su i sudije i tužioci učestvovali u iznuđivanju iskaza, iznuđivanju mita, pa čak i u prebijanju zatvorenika. U zlostavljanju srpskih civila, prema svedočenjima preživelih, učestvovali su Šaban Maksumić, Fahrudin Teftedarija i zamenik vojnog tužioca Hikmet Arnautović. Predsednik Okružnog vojnog suda Sarajevu Senad Kreho od zatvorenika Sretka Damjanovića tražio je da na suđenju da isti iskaz kakav je prethodno dao iznuđen batinama. Kao nagradu je doneo flašu viskija i dva boksa cigareta, a obećao je i novac.
Kreho je tom prilikom fizički zlostavljao Damjanovića. Tukao ga je pesnicama u predelu grudnog koša, a kada je pao šutirao ga je nogama na kojima je imao teške vojničke čizme. To nije kraj. Senad Kreho je od logoraša Radislava Skoče tražio 30.000 maraka za puštanje na slobodu.
Ovakvih primera ima na stotine. Izdvojićemo još slučaj sudije Davorina Jukića koji je osudio Božidara Obradovića na smrt streljanjem i dozvolio da mu se na suđenju na glavu stavlja šubara sa kokardom, lepi veštačka brada, a takve montirane snimke objavljivala je štampa ("Ljiljan", "Prva linija"...). Posle izricanja presude, Jukić je ponudio Obradoviću da pređe u Armiju BiH, promeni ime, a zauzvrat bi bio oslobođen optužbi.

PAMFLETI ZA GEBELSA
JEDAN od pamfleta, koji se delio po glavnom gradu BiH, nosio je naziv "O, Srbo, četniku". Kao dokaz verodostojnosti tvrdilo se da je ovaj pamflet u februaru 1992. godine objavio "Vašington post".
U pamfletu, pored ostalog, piše:
- Srbi nisu evropski narod, već tatarski narod, da su došli preko planina Karpata proterani od tamošnjih plemena, zbog izazivanja stalnih ratova i pokolja.
- Da su kanibalski narod, krvoločan, razbojnički, podal koji je zadržao sve osobine divljaka, jedini koji još uvek kolju ljude i igraju oko žrtve.
- Da je zakržljali, dedegonojisani (verovatno se misli degenerisani), poremećaj razvoja gena (mutagena) u organizmu zaustavio je civilizacijskii razvoj gena, više od 2.000 godina srpskog naroda na nivou pritajnog divljanja.
- Da je šuma prirodno stanište takvog naroda, a sastavni deo života paljenje kuća, pokolji, pijenje krvi, silovanje, pljačkanje, hajdučije itd...
- Da je bezbožnički narod, jer je formalno prihvatio Boga, a Sveti Sava ostao simbol Srpstva kao bog plemena.
- Da druge grupe raseljene po Evropi nestaju, a ovi na Balkanu u DžII veku proizvode ratove, razbojništva i osvajanje tuđih teritorija.
- Da su dolaskom na Balkan uništili svu staru grčku i rimsku kulturu, građevinu, a gradili zemunice i bunare, do dolaska Turaka.
- Da su Nemanjići osnovali prvu državu na jugu današnje Srbije, te je povećali sedam puta, a Milošević hteo dvadeset četiri puta, dok je Hitler imao dvanaest puta veći Treći rajh.
- Da je svetska štampa, osim jugoslovenskih novina, napisala, posle govora Miloševića na Kosovu "Svi Srbi u jednu državu", da se rodio novi Hitler i novi fašizam, jer je isto tako rekao Hitler 1933. godine dokle ima Nemaca ima i Trećeg rajha.
- Da je novinar "London tajmsa" 1914. godine napisao: "Srbi su divlji narod, sve svoje vladare ubijaju, jedino je rešenje potrpati ih u lađe i odvesti na sredinu Tihog okeana i tamo ih potopiti..."
- Da postoje samo tri vrste Srba: koljači, pljačkaši i pomagači, a oni koji se u to ne uklapaju samo ubijaju, što je osobina divljaka.
- Da im je u istoriji najgori vođa Milošević, te da će Srbi ovaj rat totalno izgubiti i zato se masovno iseljavaju iz Srbije.
- Da Srbe treba svesti u priznate granice 1878. godine Berlinskim kongresom, ekonomski i vojno blokirati uz naplate ratne odštete, oko trista milijardi dolara, koje su načinili na tlu bivše Jugoslavije i u BiH 200 milijardi dolara.
- Da Srbin može doktorirati, obući lepo odelo, ali ostaje divljak u duši i mozgu, pa se postavlja pitanje kako idućih 1.000 godina Evropa i svet sa njima da žive, zato su se uključili, ne zbog nas već zbog sebe.
- Na osnovu ovih činjenica i drugih činjenica, Amerika i Evropa rasturanje JNA, Jugoslavije, Srbije radi zbog sebe da to gnezdo četničkog fašizma slomi onemogući zauvek da ne prorade zloćudni geni ponovo krvoločnog naroda jedinog te vrste i opakosti u svetu. Srpski narod je više počinio masovnih zločina u ovom ratu i izmislio sudilišta, nego svi dosadašnji narodi sveta, što dokazuje da 80 odsto Srba učestvuje u zlodelima.
- Srbi su u ovaj osvajački rat ušli sa čitavom mašinerijom JNA sa 20 godina pripremanim planom podvala i izdaja, svaki Srbin borac na svom mestu svaka kuća ili stan je bunker.
Osim ovakvih pamfleta u propagandu su se uključivali i osvedočeni umetnici. Takav je primer profesionalnog karikaturiste Hasana Fazlića, ilustratora u dnevnom listu "Oslobođenje". On je uradio na desetine propagandnih karikatura na kojima se Srbi, na najblaži način rečeno, predstavljaju na loš način. Njegovim karikaturama ćemo ilustrovati ovaj tekst.

NEKAŽNjENI
VEĆINA pomenutih izvršilaca ratnih zločina ni za jedno zlodelo nije kažnjena. Najgore je što su pojedine sudije, među kojima i Davorin Jukić, i danas rade u Državnom sudu BiH. U Sarajevu se ovo mučilište poriče, a prošlogodišnji pokušaj Saveza logoraša Republike Srpske da u dvorište kasarne stavi spomen-ploču sprečila je policija, pravdajući svoj postupak proceduralnim preprekama (nije izdata građevinska dozvola).
(NASTAVLjA SE)