Masakr u Dobrovoljačkoj ulici

Piše: Dušan STOJAKOVIĆ

IAKO je krivična prijava za zločin nad kolonom JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu bila u Haškom tribunalu, optužnica za masakr nad vojnicima nekadašnje zajedničke države nije podignuta. U vreme podizanja optužnica, spekulisalo se da će nekadašnji član Predsedništva Bosne i Hercegovine Ejup Ganić, komandant Teritorijalne odbrane BiH Hasan Efendić i njegov pomoćnik Zaim Backović završiti u Ševeningenu, ali od toga nije bilo ništa.
Pravdajući se izlaznom strategijom, ovaj slučaj je prebačen pred Posebno odeljenje suda BiH za ratne zločine i organizovani kriminal. Da li će i kada biti podignuta optužnica, ostaje da se vidi. Ono što porodicama žrtava, ali i široj javnosti, ostavlja mučan utisak jeste činjenica da je prošlo više od 13 i po godina od zločina, a da počinioci još nisu kažnjeni.
Sve je, međutim, prilično jasno. Tog 3. maja 1992. godine u komandi Druge vojne oblasti (2. VO) bio je zarobljen muslimanski lider i predsedavajući Predsedništva BiH Alija Izetbegović. U trostranom sporazumu između JNA, Unprofora i rukovodstva u Sarajevu dogovoreno je da se na bezbedan način evakuiše 2. BO, a Alija Izetbegović oslobodi.
Međutim, u to vreme, vršilac dužnosti predsedavajućeg Predsedništva Ejup Ganić i komandant Teritorijalne odbrane Hasan Efendić odlučili su da se propusti samo vozilo u kojem se nalazi Izetbegović i komandant 2. VO general Milutin Kukanjac, a da se ostatak kolone napadne.
Tako je i bilo. Izetbegović i Kukanjac su prošli, a zatim je u Dobrovoljačkoj ulici nastupio pokolj. Iz obližnjih kuća naoružani civili, policajci, pripadnici vojnih, policijskih i paravojnih formacija zapucali su na kolonu koju su uglavnom činili mladi vojnici.
Celu akciju je 29. januara 2002. godine opisao i nekadašnji ministar unutrašnjih poslova BiH Alija Delimustafić pred Vojnim sudom u Beogradu. Naime, prethodno je Delimustafić uhapšen u jednom beogradskom hotelu u kojem je odseo sa lažnim dokumentima. On je potvrdio da su Ganić i Efendić rukovodili ovim masakrom.
TO je priznao i sam Hasan Efendić u svojoj knjizi "Ko je branio Bosnu" u izdanju "Udruženja građana plemićkog porekla". Na 267. stranici je zapisao da je komanda 2. VO je bila stavljena pod potpuno okruženje. A na sledećoj stranici piše: "Ponuđeno je od te komande da joj se omogući nesmetano izvlačenje iz grada u Lukavicu, to je dogovoreno. Ejup Ganić i ja smo se dogovorili da iz sale za sastanke rukovodimo akcijom, da ja budem odgovoran za vojni deo akcije, a on da održava vezu da Unproforom i međunarodnom zajednicom. U Dobrovoljačkoj ulici postavljene su naše jedinice. Pukovnik Jovo Divjak i nekoliko drugih starešina otišli su na Skenderiju da se nađu pri ruci i pruže potrebnu pomoć. Sa njima je održavana radio-veza."
Na strani 269. Efendić svedoči:
"Mi smo doneli odluku da se kolona mora zaustaviti, ali u momentu kada vozilo sa Izetbegovićem bude van opasnosti na Skenderiji, kada može da skrene u pravcu Predsedništva. Vojnicima iz kolone je naređeno da izađu iz vozila, što su oni poslušno i uradili. U toku ove akcije poginulo je pet oficira JNA (tri pukovnika i po jedan kapetan i vodnik), četiri-pet oficira je ranjeno. Na našoj strani nije bilo poginulih."
Na strani 270. Efendić piše:
"Video sam vojnike i starešine postrojene uza zid. Jedan od policajaca uzeo je jednu ženu za razmenu za svoju sestru koju su četnici uzeli iz stana. Ja sam mu odobrio razmenu. Osim žena, ostali zarobljenici su odvedeni u salu zgrade DTP `Partizan`, popularni FIS."
Pre napada na kolonu u Dobrovoljačkoj ulici, 2. maja 1992. godine u opštem napadu na Dom JNA ubijena je jedna osoba, a deset oficira, vojnika i građanskih lica na službi u JNA je ranjeno. Najpotresnija je sudbina potpukovnika Bogoja Božinovskog kojeg su pripadnici jedinice Ismeta Bajramovića Ćele odveli na urološko odeljenje bolnice "Koševo". Tamo mu je konstatovana prostrelna rana kroz grudni koš i plućno krilo, kao i prelom desne ruke.
OPERISAN je bez anestezije i ostavljen je dan-dva da leži u bolnici bez hrane i vode. Potom je po njega došao Ćelo i bukvalno ga oteo od stražara koji su ga čuvali. Božinovski je odveden u kuću jednog od poginulih muslimana za vreme napada na Dom JNA i prikazan je kao četnik i zločinac. U tom stanu je maltretiran, jer su ga prisutni pljuvali, tukli nogama i rukama, pretili nožem..., a kada je od iznemoglosti pao jedno lice je uriniralo po njemu.
Posle ove torture, Božinovski je prebačen u podrum jedne kuće na Vratniku gde su ga zlostavljali pripadnici Ćeline jedinice. Vođen je u zgradu Predsedništva BiH gde su ga prisiljavali da pređe u TO BiH i da da izjavu za "Jutel", da osudi "fašiste i srbočetnike", što je odbio. Ipak, posle šest-sedam dana, pod neopisivim batinama bio je prinuđen da potpiše dirigovanu izjavu. Razmenjen je 19. maja 1992. godine.
Posle napada na dom JNA 2. maja 1992. godine sanitetska vozila jedinice kapetana Marka Labudovića iza Vojne bolnice u Sarajevu pokušala je da se probije do centra grada i pokupi ranjenike. Nažalost, četiri "pincgauera" i sanitetska vozila sa oznakama crvenog krsta presretnuta su kod Skenderije i usledio je masakr.
Ubijeno je 11 oficira i vojnika: kapetan Marko Labudović, poručnik Obrad Gvozdenović, poručnik Ivica Cvetković, poručnik Nihad Kastrati, vojnici Branko Popović, Kruno Bešlić, Mladen Nikolić, Radoš Pajović, Aleksandar Blagojević, Srđan Nikolić i Nebojša Bojanić.
U ovoj akciji ranjeni su vojnici Dragoslav Nikolić, Dragan Lazukić, Dragan Matić, Dragan Glamočić, Milan Pejić i vozač Mihajlo Babović. Poslednja trojica su zarobljena i mučena po sarajevskim zatvorima. Prilikom napada na Dom JNA poginula su još trojica vojnika u vozilu BOV. Reč je o Srećku Jovanoviću, Slobodanu Jeliću i Predragu Ceroviću.
Sve je to bila uvertira za masakr u Dobrovoljačkoj ulici kada je kolona JNA koja je prema trostranom dogovoru trebalo da se evakuiše iz centra grada u kasarnu u Lukavici. Ubijeno je osam vojnika i oficira, a ranjen 21 pripadnik JNA. Tom prilikom je uhapšeno više desetina vojnika koji su po sarajevskim zatvorima brutalno mučeni.
U Dobrovoljačkoj ulici ubijeni su pukovnik Budimir Radulović, pukovnik Miro Sokić, građansko lice na službi u JNA Normela Šuko, vojnik Miodrag Đukić, potpukovnik Boško Jovanić, pukovnik Boško Mihajlović, pukovnik Gradimir Petrović, vojnik Zdravko Tomović.
NA spisku ranjenih su bili: Zoran Zrnić, pukovnik Enes Taso, Josip Ivanović, Ivanka Stankov, Zoran Adžić, pukovnik Ljubinko Lukić, potpukovnik Franjo Patačko, pukovnik Komnen Žarković, Marko Stamenić, civilno lice po prezimenu Petrović, Dragan Pantić, Ivica Simić, pukovnik Ratko Katalina, jedan N. N. vojnik, kapetan Dragan Stanković, kapetan Laslo Pravda, Slobodan Bojanić, pukovnik Dragoljub Pavlović, Zvezdan Arsić, Dragan Kovačević i pukovnik Dušan Kovačević.
Likvidacije su bile brutalne. Jedno sanitetsko vozilo zaustavljeno je. Vozaču je prislonjena puščana cev na potiljak, a lice starosti oko 18 godina iz neposredne blizine uputilo je nekoliko smrtonosnih hitaca u glavu pukovnika dr Budimira Radulovića, koji je sedeo na suvozačevom mestu. Zatim su otvorili zadnja vrata kombija i zapucali. Na licu mesta su poginuli pukovnik Miro Sokić i Normela Šuko.
Posebno brutalna likvidacija je bilo ubistvo Miodraga Lukića i Boška Jovanića. Kamion "tam" je zaustavljen, naređeno je vojnicima da izađu, odlože oružje i legnu na asfalt. Pomenuta dvojica su ubijena, a tom prilikom ranjeni su Dragan Stanković, Laslo Pravda, Slobodan Bojanić, Dragoljub Pavlović i Zvezdan Arsić.

(KRAJ)