U domu beskućnika

Priredila Violeta Talović

NI deceniju posle druge najveće srpske seobe, 28o.ooo izbeglih u "Oluji", nije se ni primaklo rešenju nevolja, obezbedilo sigurnu egzistenciju. I oni, malobrojniji, koji žele natrag u Krajinu, ne mogu da vrate imovinu, nemaju zaposlenje... Neretko ih čekaju provokacije, diskriminisani su gotovo na svakom koraku. Prognanici kojima je Srbija pružila utočište i utehu, uglavnom nemaju siguran krov nad glavom. Opstanak za njih znači - raditi bilo šta, po bilo koju cenu. Preteško i jednima, i drugima.
U sumornoj analizi izbegličkog statusa Dragiša Dabetić, republički komesar za izbeglice je našem novinaru Ivani Milićević izneo alarmantne pokazatelje. Od ukupno 537.ooo izbeglica registrovanih u Srbiji, polovina je pobegla u naletu “Oluje”. Prema prošlogodišnjem popisu, od registrovanih 14o.ooo prognanika, većina je iz Hrvatske. Kad im se pridruže i oni koji su uzeli državljanstvo SCG, broj je zabrinjavajući - punih 35o.ooo!
- Takozvano statističko smanjenje izbeglih ne znači da se njihov problem rešava, već da u najvećoj meri oni samo menjaju status - naglašava Dabetić. - Samo brige ostaju iste. Ni decenija nije bila dovoljna da se svima pomogne, ili oko povratka, ili u integrisanju u ovdašnju zajednicu. Zvanično, u Hrvatsku se vratilo 58.5oo izbeglica iz Srbije, mada podatak treba uzeti sa rezervom. U red za domovnicu mnogi su stali samo da bi vratili imovinu, a žive ovde. Drugi su se vratili kućama, a zadržali i srpsko državljanstvo za “ne daj Bože”. Hrvatske vlasti, međutim, tvrde da se u Krajinu, na svoja ognjišta vratilo duplo više - čak 117.000 prognanih.
U Komesarijatu za izbeglice nemaju precizan uvid koliko je vlasnika prodalo svoje kuće i imanja i po kojim cenama. Hrvatske vlasti nerado o tome govore. Razumljivo, jer je većina stanova i kuća prodata ispod svake ekonomske računice. Da bi dobili bilo šta, Srbi iz Krajine prodavali su imovinu i deset puta jeftinije - kuće i njive odlazile su u hrvatske ruke i za pet, deset hiljada evra!
Teško je i nabrojati nevolje povratnika. Zbog čestih incidenata ugrožena im je bezbednost. Strah seju i spiskovi hrvatske policije sa osumnjičenima za ratne zločine. Mnogo krajiških Srba ne može da vrati stanarsko pravo, obnovi kuće...
- Jasno je da pitanje izbeglica ne može da se vuče u nedogled i zato se Vlada Srbije zalaže za njihov što brži zakonski status - ističe komesar. - To podrazumeva dva ravnopravna pravca - povratak i integraciju. Ne zalažemo se samo za fizičko vraćanje, nego i za dobijanje svih izgubljenih prava. Povratak u Hrvatsku teži je nego u Bosnu. Stalo nam je da rešimo sve što te procese koči.
Jedan od uslova za uključivanje izbeglica u normalan život je ukidanje kolektivnih centara. To podrazumeva i trajno rešenje njihovog stambenog statusa. U dramatičnom trenutku, kada su se iz Krajine ka Srbiji slivale tužne kolone prognanika, utočište im je pruženo u nekoliko stotina kolektivnih centara. U njima je živelo više od 8o.ooo ljudi iz Hrvatske i Bosne. Ovakav smeštaj je privremen i nužno zlo. Nažalost, mnogi su i danas na istom mestu, kao pre deset godina.
- Kolektivni centri postepeno se prazne - napominje Dabetić. - Mnogi ih napuštaju sami, pronalaze posao, snalaze se. Ti ljudi su žilavi, ne stide se posla i grčevito se bore za opstanak. Trenutno, u Srbiji je 12o centara sa 4.5oo stanara, od kojih je oko 4o odsto iz Hrvatske i Bosne. Međunarodna zajednica, posebno UNHCR, dobrim delom, izdržavali su rad kolektivnih centara. Danas, međutim, 95 odsto novca za centre izdvaja se iz republičkog budžeta, što Srbiju mesečno košta milion evra. Preko noći ih je nemoguće pogasiti sve, mada ih je pre četiri godine bilo tri puta više.
Zatvaranje, kažu u Komesarijatu, ide po planu koji prate programi stambene gradnje, raspodele građevinskog materijala, novčane pomoći od 13o.ooo dinara, smeštaja u ustanove socijalne zaštite... Za najstarije i nemoćne sagrađeno je šest gerontoloških centara.
U Srbiji je izgrađeno više od 3.ooo stanova, što znači da je krov dobilo najmanje 1o.ooo izbeglica. Većina je iz Hrvatske. U toku je gradnja još 2oo, a italijanska vlada obećala je finansiranje 67o domova. Srpska vlada uskoro bi trebalo da potpiše sporazum sa Bankom za razvoj Saveta Evrope za kredit od 2o miliona evra i zidanje 4oo stanova. Do kraja 2006. godine, prema prognozama komesara, izgradiće se oko 5.ooo stanova, u kojima će živeti više od 2o.ooo prognanih.
- To je - dodaje Dabetić - naizgled malo prema ukupnom broju izbeglih. Ali, prema ekonomskoj moći Srbije, ne možemo više. Donatori su se odavno povukli, jer nas više ne smatraju kriznim područjem. Započeli smo i program kupovine starih seoskih domaćinstava. Tako ćemo udomiti oko 5o porodica. Sami biraju kuće, do određene vrednosti. Ne ograničavamo ih teritorijalno, jer bi bilo surovo još jednom seliti ljude kojima je izgnanstva i selidbi previše.
Uprkos teškim uslovima, ograničenim sredstvima za pomoć, incidentima pri povratku, republički komesar veruje da će pitanje izbeglica biti rešeno do kraja naredne godine. Ipak, Evropa će morati još da pomogne kako u ostvarenju plana da svi prognani novu, 2007. dočekaju ili u starim domovima u Hrvatskoj, ili kao žitelji Srbije, sa rešenim stambenim pitanjem i poslom.

POTPIS NAJLAKŠI


PREDSTAVNICI vlada BiH, Hrvatske i Srbije sastali su se u januaru u Sarajevu i potpisali deklaraciju, prema kojoj bi pitanje svih izbeglih u regionu trebalo da bude rešeno do kraja naredne godine. Izrađena je “mapa puta”, kojom je predviđen povratak, ali i programi integrisanja. Radne grupe sastale su se u Beogradu, a slede dogovori u Zagrebu. Dabetić kaže da je najlakši deo posla bilo potpisivanje Sarajevske deklaracije, ali njena primena ide mnogo teže.

RASULI SE

OKO 2o.ooo Krajišnika živi u inostranstvu. Najviše ih se skućilo u Americi, Kanadi i Australiji. Rasuli su se i po celoj Srbiji. U Beogradu dom je našlo 39.5oo, a u Vojvodini 3o.ooo ljudi. Prirodnim odlivom, umiranjem, iz registra je izbrisano oko 2o.ooo prognanih.

Dalmatinske svetinje niču iz pepela, ruševina, stradanja

FOTIJE VRAĆA VERU


POSLE "Oluje" i masovnog progona zapretila je opasnost da vera pravoslavna koja je Srbe na tom prostoru održala blizu hiljadu godina, nestane. Najteže je bilo na području Like i Dalmacije gde je ostao samo jedan sveštenik. Deo crkava je porušen, najviše oštećeno i opljačkano, a tri pravoslavna manastira ostala su bez monaha.
Dolaskom novoustoličenog vladike Dalmatinskog Fotija u Šibenik, u sedište Dalmatinske eparhije 1997, oživeli su drevni dalmatinski manastiri - Krka kod Kistanja iz 1350, Krupa kod Obrovca iz 1317, Dragović na reci Cetini iz 1450, i najstariji i najznačajniji duhovni centar, manastir svetog Arhangela na reci Krki. Petorica kaluđera povratnika su oživeli bratstvo manastira, a odlukom Svetog sinoda SPC preporođena je i bogoslovija "Sveta tri Jerarha" koja je kao prva regularna škola kod Srba osnovana još 1615. godine.
- Bogoslovija danas ima 50 učenika - rekao je vladika Fotije našem novinaru Radetu Matijašu. - Dobili smo i prve maturante koji će nastaviti dalje školovanje na pravoslavnim fakultetima po svetu. Obnavljamo i manastirsku riznicu. Obraćali smo se Ministarstvu kulture u Zagrebu, ali sredstva nismo dobili.
Posle velike tragedije, eparhija Dalmatinska je postala veliko gradilište. Nema ni jedne crkve, niti crkvene opštine gde se ne obnavlja i gradi. Radovi odmiču sporo jer para nema dovoljno. Najteže je u Dragoviću na reci Cetini između Vrlike i Sinja. Još im nisu priključili struju i vodu.
U eparhiji je dvadeset parohijskih sveštenika, a u tri manastira osam monaha i monahinja. Pet iskušenica je u Šibeniku za koje je osnovan novi manastir u selu Oćestovo kod Knina posvećen Svetoj velikomučenici Nedelji. To će biti prvi ženski manastir u Dalmatinskoj eparhiji. Od bogatstva i crkvene imovine tek je desetina vraćena i to u Zagrebu i Rijeci. Problem je statusa sveštenika koji imaju državljanstvo i pasoš BiH. Oni su u Dalmaciji stranci sa produženim boravkom i nemaju zdravstveno i socijalno osiguranje.
Vladika kaže da pokrštavanje nije stalo.
- Srećom, počeli smo sa pravoslavnom veronaukom u školama, tamo gde ima pravoslavne dece. Najviše ih je u Kninu, više od 200, u Benkovcu 30, a u Kistanjama 25 učenika. Počeli smo i u Imotskom, u Konjevratima kod Šibenika. Najteže je u velikim gradovima Zadru, Šibeniku i Splitu, gde još uvek ne možemo da dođemo do naše dece, a znamo da ih ima.
Najveći crkveni sabor je Preobražanje Gospodnje u manastiru Krka, 19. avgusta. U dva dana dođe i 1o.ooo vernika.
antrfile

NOVI MANASTIRI

SVETA Lazarica na Dalmatinskom Kosovu i Sveti Vasilije Ostroški u Crnogorcima kod Imotskog novi su manastiri.
Lazarica je ediktom blaženopočivšeg vladike Dalmatinskog Irineja još 1939. bila proglašena manastirom, ali tek zalaganjem vladike Fotija, 28. juna ove godine ona je postala metoh mnogo starijeg brata manastira Krke.
Kako u Imotskoj krajini i u susednoj Hercegovini ima Srba, a nema manastira, vladika Fotije hram Svetog Vasilija Ostroškog, proglasio je manastirom. Ovih dana počela je izgradnja konaka i formiranje bratstva.