Šećer kao otrov!

Piše: prof. dr Momčilo B. ĐORĐEVIĆ
POTKOŽNOM nagomilavanju masti, preteči gojaznosti, fenomenu koji se razvijao kroz evoluciju, prethodio je jednostavan sistem prikupljanja energetskih rezervi kako bi se preživeli suša i glad. Sada je svima jasno da gojaznost nije onaj kraj psihološke jednačine na kojem stoje alavost i osećanje krivice, već da je reč o masnom tkivu kao diskretno aktivnom organu koji neprekidno razmenjuje poruke sa ostalim delovima tela i mozgom, naročito. Iako smo skloni mišljenju da je jedenje voljni akt, količina koju pojedemo kontroliše se preko rezervi masti kojima se raspolaže. Zbog toga je za većinu ljudi lakše dobiti nego izgubiti na težini. Nije daleko od zdravog razuma da je u najvećem delu evolucije, pribavljanje dovoljno hrane za jelo bila pokretačka životna snaga i razlog preživljavanja.
Kako god da posmatramo fenomen gojaznosti, jedno je sigurno: telo pati i teško podnosi gojaznost. Kada se pogledaju statistike, oko 1,1 milijarda ljudi je nedovoljno uhranjena, dok je 1,1 milijarda bukvalno masna i ugojena. I jedni i drugi imaju mnogo problema u rešavanju sopstvenog izgleda i zdravlja.
U ENGLESKOJ su dve trećine stanovništva s preteranom težinom ili gojazno, pri čemu je gojaznost porasla 400 odsto u posledih 25 godine.
U Francuskoj je 32 odsto stanovništva preterano teško, a 11 procenata je gojazno. Negde oko 18 odsto dece između 6. i 9. godine je preterano teško, dok je 3,8 odsto gojazno.
Za stanovništvo Nemačke, statistika pokazuje da su dve trećine muškaraca i oko jedna polovina žena - preterano teške ili gojazne. Oko osam odsto nemačke dece i tinejdžera pati od gojaznosti.
U Americi je 23 procenta stanovništva gojazno s tim što gojaznost nije retkost ni u siromašnim zemljama, kao što su Brazil, Kina ili naša zemlja. Misli se da u SCG živi oko 10 odsto gojaznih osoba

Ukoliko se navodi da od srčanih bolesti prouzrokovanih debljinom umre, recimo, 12 osoba, onda bi u istom okruženju (zemlja, grad) za isto vreme umrle svega tri osobe koje su vegetarijanci.
U celom svetu je dijagnostikovano oko 150 miliona osoba sa kasno nastalim dijabetesom (tip 2). U Svetskoj zdravstvenoj organizaciji misle da će se ovaj broj udvostručiti već 2025. godine, što bi značilo da će taj broj biti veći od polovine broja stanovnika Evropske unije.
Danas i osnovci znaju osnove metabolizma masti u čoveka i znaju šta može prouzrokovati nagomilavanje masti, tj. gojaznost. O povišenom krvnom pritisku kao jednoj od posledica preterane telesne težine, zatim, šećernoj bolesti tipa 2, aterosklerozi i artritisu, govori se kao o opšte poznatim pojavama tako da svi iole zainteresovani tačno zaju u čemu je problem. Problem je u unošenju viška kalorija koje se oslobađaju najčešće iz masti, šećera i alkohola. No, gojenje se dešava i iz nekih razloga koji se mogu tražiti u slaboj ličnosti i u opsesivnom unošenju hrane i pića (bilo da je piće alkoholno, bilo zasićeno šećerom) ili, pak, u životnim navikama koje se stvaraju od ranog detinjstva.
Svaki dodati kilogram povećava verovatnoću nastanka srčanog ili moždanog udara, a o dijabetesu i da se ne govori. Ne zna se tačno koliko ljudi umire zbog debljine i njenih posledica, ali se smatra da na našim prostorima ovaj svet godišnje napušta oko 15.000 gojaznih osoba.
UKOLIKO izračunate da vam je indeks telesne mase i visine, tj. količnik telesne težine (mase) i visine tela dignute na kvadrat - iznad 30, budite sigurni da ste vrlo masni i da vam se svašta može dogoditi. Ovaj indeks nosi opšte prihvaćeni naziv bodi mes indeks (BMI) i najbolje je merilo odstupanja od normalne telesne težine.

Nova manija u ishrani odnosi se na funkcionalnu hranu sa vitaminskim i provitaminskim dodacima. U Evropi je prošle godine potrošeno za probiotske jogurte, margarine koji snižavaju holesterol i za tzv. ACE - pića (vit. A ili beta-prokarotin, vitamini C i E) šest milijardi evra. Prodaja funkcionalnog mleka, jogurta i mlečnih napitaka uvostručava se svake druge godine.

Životne namernice koje se danas preporučuju u ishrani, eksperti predstavljaju u obliku piramide, s tim da su pri vrhu optimalne, a na njenoj osnovi one najmanje poželjne. Takva je američka "logi" piramida, koja ograničava unos svih neljuštenih zrnastih produkata, hleba i brašna. Piramida doktora Roberta Etkinsa preporučuje dijetu s koliko se hoće mesa, ribe i jaja, ali na šećer se mora paziti kao da je otrov
Za slučajeve kojima nema leka i pored najrigoznijih dijeta, pilula i džoginga, preostaje - hirurško lečenje.
Kad je poznata pop pevačica Korni Vilijems pregurala BMI od 40, bilo je jasno da će vrlo brzo završiti svoj život - možda na nekom koncertu. Jednostavno, teško je nositi 160 kilograma - čak i pevajući. Ona se podvrgla operaciji smišljenoj u klinici dr Roberta Ribkina iz San Franciska, a koja je u krugovima gastroenterologa, a još više u krugovima stručnjaka za "adipoznu hirurgiju“ poznata kao "duodenal svič" ili isključivanje dvanaestopalačnog creva iz sistema za varenje hrane.
Od proleća ove godine, u Americi su u prodaji pilule protiv gojaznosti koje bi trebalo da modifikuju gene kodirane na neurotransmitere koji obaveštravaju centar za sitost. Izgleda da budućnost kuca na sva vrata, pa i onih korpulentnih.


TABELA
Telesna težina / telesna visina pomnožena sa samom sobom = BMI
Primer:
osoba teška 130 kilograma a visoka 180 cm
BMI = 130 / (1,8 dž 1,8) = 130/3,24 = 40,1

BMI od 18,5 do 24,9 = normalno, iznad 24 preterana težina, iznad 30 gojaznost.

(NASTAVLjA SE)