Klon - etičko pitanje

Piše: prof. dr Momčilo B. Đorđević
OTKAKO je u poslednjih desetak godina usavršena tehnika kultivisanja embrionalnih ćelija i usmeravanja njihovog kasnijeg razvoja prema bilo kom drugom ćelijskom tipu, kloniranje raznih telesnih tkiva, pa i životinja, uzelo je maha, a mnogi tvrde da se otrglo kontroli. Kako god se gledalo na ove postupke, ne može se izbeći zaključak da je njihov krajnji cilj zamena istrošenih i bolesnih delova tela kao i produženje života. Da bi se živelo dugo, pa i večno, najvažnije je ne umreti prerano.
Iako se o matičnim ćelijama mnogo piše, šira javnost o svemu tome malo zna, zbog toga što je u pitanju potpunio novi pravac u embriologiji, biologiji i klinici. Jedno od najčešćih pitanja koje mi postavljaju medicinski laici, a inače, obrazovani ljudi, jeste: šta su to embrionalne matične ćelije i kakva je to gužva oko njih i oko kloniranja?
Odgovor nije jednostavan zbog toga što je za njegovo razumevanje potrebno predznanje koje ne moraju da imaju baš svi. Ali, dobro. Stvari nisu isuviše komplikovane. Spermatozoid oplodi jajnu ćeliju i ona počinje da se deli, a kad deobom dostigne ukupan broj od deset ćelija, raspoznaju se dva sloja: spoljašnji i unutrašnji. Iz spoljašnjeg će kasnije nastati placenta fetusa i pričvrstiće se za matericu, dok će iz unutrašnjeg sloja postati zametak, tj. embrion. Svaka od ovih unutrašnjih embrionalnih ćelija poseduje sposobnost razvoja u bilo koju drugu, od 220 vrsta, koliko ih ima u telu čoveka.
UKOLIKO neko uzme neku embrionalnu ćeliju, recimo, petog dana od oplodnje, kad embrion ima nešto manje od 50 ćelija i stavi je u epruvetu kojoj će dodavati potrebne vitamine, hormone, materijal za ishranu i druge potrebne sastojke, ćelija će rasti i početi da se deli. Sve vreme ona ostaje svepotentna, ali u određenom trenutku može se usmeriti u željenom razvojnom pravcu. Kad se matičnim ćelijama doda određeni molekul proteina, one reaguju tako što se opredeljuju i postaju pripadnice određene vrste. Na primer, matične ćelije miša pod dejstvom retinoične kiseline postaju neuroni. Inače, mišje nervne ćelije već su isprobane u lečenju Parkinsonove bolesti kod ljudi.
U ovom trenutku, najbolji izvor matičnih ćelija su embrioni koji poseduju 32-64 ćelija. Embriona, inače, ima na stotine hiljada u zamrzivačima klinika koje se bave veštačkom oplodnjom. Kad žena želi da se veštački oplodi, ona prvo dobija hormone koji omogućavaju da njen jajnik proizvede oko 20 jajašaca, umesto jednog, koliko je normalno za mesec dana. Potom se obavlja spoj spermatzozoida i jajašca na staklenoj pločici. Tri ili četiri embriona, koji izgledaju najzdraviji, ubacuju se u ženinu matericu. Ostatak, 10 ili 15, zamrzava se ili odbacuje u otpad. Embrioni koji se koriste se u labratorijama za izdvajanje i kultivisanje matičnih ćelija sigurno imaju bolju sudbinu od onih koji su završili u kanti za otpatke.
Takozvano reproduktivno kloniranje podrazumeva stvaranje životinje ili čoveka po svemu identičnih originalu.

BUDUĆNOST je pred terapeutskim kloniranjem koje je u današnje vreme tek izašlo iz svog detinjstva, te zbog toga još uvek nema rešenja za sve neprilike. Ako bi u nečije telo stavili matične ćelije ljudskog embriona, imunski sistem bi ih prepoznao i odbacio kao strano telo. Isto onako kao što odbacuje tuđu kožu. Međutim, ukoliko bi, recimo, iz nečije ćelije izvadili jedro, stavili ga potom u jajnu ćeliju kojoj je odstranjeno jedro, a potom se jajašce delilo dok ne dobije 64 ćelije, stvorili bismo uslove za uzimanje ćelija iz unutrašnjeg sloja embriona (matične ćelije) i njihovo kasnije kultivisanje u željenom pravcu. Te ćelije nose sve genetičke, tj. nasledne osobine davaoca jedra koje telo pepoznaje kao svoje. Nasledne osobine žene eliminisane su uklanjanjem jedra iz jajašceta.
Što se tiče etičkih problema u korišćenju ljudskog embriona za eksperimente, mora se reći da su ljudi oduvek imali različita shvatanja o tome šta je ljudsko dostojanstvo. Postoji religiozno ali i biološko gledište po kojem je embrion ljudsko biće i da je nemoralno s njim eksperimentisati i ubiti ga. Kakvo licemerje! Šta je sa prekidima trudnoće širom sveta i šta je sa procedurom oko veštčke oplodnje koja pomaže ljudima da postanu srećni kad dobiju potomstvo. Tom prilikom baca se na desetine neiskorišćenih embriona.
Mnoge laboratorije već sada kombinuju ljudska i životinjska tkiva ali ne da bi se stvorilo novo biće - himera.
Jasno razlikovanje ljudskog od životinjskog, postalo je u neku ruku smetnja današnjem naučnom razvoju. Konzervativne religijske grupe svojevremeno su se protivile vakcinaciji (vacca, lat. - krava) protiv velikih boginja (protivljenje je trajalo više od sto godina) samo zato što je antiserum poticao od krava. Danas se konzervativci svih vrsta protive eksperimentima sa embrionalnim matičnim ćelijama i terapeutskom kloniranju. Međutim, ne treba biti lekar da bi se znalo kako bolest ne pogađa samo telo nego pustoši i ljudski duh. Ničeg lošeg nema kada se sa matičnim ćelijama miša pokuša lečenje Alchajmerove bolesti zbog koje bolesnik jedva da zna kako se zove, zbog koje ne može da se obuče ni da se seti šta se odigralo pre nekoliko minuta. Sličnih primera ima na stotine.
Moralni problem jeste usporavanje naučnih istraživanja zbog cepidlačenja svake vrste, kakvih je kroz istoriju bilo nebrojeno puta.

(NASTAVLjA SE)