Krize po planu

Piše: Džon KOLMAN

RIMSKI klub je vrhovna zaverenička organizacija, brak između angloameričkih finansijera i starih evropskih porodica crnog plemstva, posebno tzv. londonskog, venecijanskog i đenovskog "plemstva". Ključ uspešne kontrole sveta su njihova sposobnost stvaranja divljih ekonomskih recesija i kriza, te upravljanja tim recesijama i krizama. Komitet 300 ima zadatak da podstakne socijalne nemire na svetskom nivou, posle kojih sledi recesija kao ublažavajuća priprema za nadolazeće ozbiljnije stanje. To mu je glavna metoda stvaranja masa širom sveta, koje će postati primaoci "pomoći" u budućnosti.

Čini se da Komitet veliki deo svojih važnih odluka, koje se tiču ljudskog roda, temelji na filozofiji poljskog aristokrate Feliksa Đeržinskog, koji je smatrao da je ljudski rod tek malo iznad goveđeg. Kao veoma blizak prijatelj britanskog tajnog agenta Sidnija Rajlija (Rajli je, zapravo, bio kontrolor tokom prvih godina boljševičke revolucije) često se poveravao Rajliju u pijanom stanju. Đeržinski je, naravno, bio zver koja je u pravljala aparatom "crvenog terora". Tokom jedne pijanke rekao je Rajliju:

- Čovek nema nikakvu važnost. Vidi šta se dešava kada ga izgladniš. Počne da jede svog mrtvog druga da bi preživeo. Čoveka zanima samo sopstveno preživljavanje. Samo to je važno. Sva ta Spinozina filozofija samo je jedno veliko đubre.

RIMSKI klub ima sopstvenu obaveštajnu agenciju, a koristi i Rokfelerov Interpol. S njom vrlo tesno sarađuje svaka američka obaveštajna služba, kao i KGB i Mosad. Jedina obaveštajna agencija koja je ostala izvan njenog domena bio je istočnonemački Štazi. Rimski klub ima i sopstvene, visoko organizovane, političke i ekonomske agencije. Upravo su one predsedniku Reganu naložile da zadrži usluge Pola Vokera, takođe važnog člana Komiteta 300. Voker je ostao na položaju predsednika Odbora Američke narodne banke, uprkos tome što je Regan, još dok je bio predsednički kandidat, čvrsto obećavao kako će ga otpustiti čim on, Regan, bude izabran za predsednika.

Rimski klub je, nakon što je odigrao ključnu ulogu u Kubanskoj nuklearnoj krizi, svoj program "upravljanja krizom" (preteču organizacije FEMA) pokušao da proda predsedniku Kenediju. Nekoliko naučnika Instituta "Tavistok" posetilo je predsednika Kenedija s namerom da mu objasne šta to znači, ali je Kenedi odbio njihov savet. Iste godine u kojoj je Kenedi ubijen Institut "Tavistok" je opet bio u Vašingtonu na razgovoru sa čelnicima NASA. Ovog puta razgovor je bio uspešan. NASA je "Tavistoku" dala ugovor o proceni uticaja njenog budućeg svemirskog programa na američko javno mnjenje.

UGOVOR je poveren Institutu za istraživanje Stenford i Korporaciji "Rand". Većina materijala koje su priipremili instituti "Tavistok", "Stenford" i "Rand" nikada nije ugledala svetlo dana i zapečaćeno je do današnjeg dana. Nekoliko senatora, članova odbora i pododbora za nadzor tog projekta, kojima sam se obratio kako bih dobio informacije, rekli su mu da nisu "nikada čuli za to", a nisu imali pojma ni o tome gde bih mogao da pronađem to što tražim. Toliku moć i ugled su imali kod Komiteta 300.

Godine 1966. moje kolege iz obaveštajne službe su mi savetovali da se obratim dr Anatolu Rapaportu, koji je napisao izveštaj za koji je Vlada, kako se govorilo, bila zainteresovana. Cilj tog rada bio je da se obustavi NASA svemirski program, za koji je Rapaport rekao da odživeo svoju korisnost. Rapaport mi je dao primerak svog rada, u kome, bez ulaženja u detalje, uglavnom piše da NASA-program treba da bude odbačen.

LOŠ UTICAJ


NASA ima previše naučnika koji imaju loš uticaj na Ameriku jer su uvek spremni da u školama i na univerzitetima drže predavanja o tome kako funkcionišu rakete, od izrade do pogona. Rapaport je tvrdio kako će to proizvesti naraštaj odraslih ljudi koji će hteti da postanu naučnici za svemir, posle čega će samo da shvate da su "nepotrebni", budući da 2000. godine njihove usluge neće biti nikome potrebne.
(NASTAVLjA SE)