Operacija Malvini

RIMSKI klub je direktno sudelovao i u stvaranju 25-godišnjeg rata u El Salvadoru. To je bio deo šireg plana koji je napravio Eliot Abrams iz američkog ministarstva spoljnih poslova. "Konačnu ofanzivu" salvadorskih gerilaca, koja, na sreću, nije bila uspešna, finansirao je član Komiteta 300 Vili Brant, vođa Socijalističke internacionale i bivši kancelar Zapadne Nemačke. Komitet je izabrao El Salvador kako bi Srednju Ameriku pretvorio u zonu za novi tridesetogodišnji rat. Taj zadatak bio je poveren Kisindžeru, pod bezazlenim imenom "Ande plan".

Radi ilustarcije načina na koji zaverenici deluju izvan državnih granica, akcija "Konačna ofanziva", koju je isplanirao Vili Brant, izvedena je kao rezultat posete Felipea Gonzalesa Kubi. U to vreme, Gonzales se pripremao za preuzimanje uloge koju mu je zadao Rimski klub - da postane španski predsednik vlade. Osim mene i jednog ili dvojice kolega iz obaveštajne zajednice, te bivših kolega, izgledalo je da niko nije čuo za Gonzalesa do njegove posete Kubi. Gonzales je bio službenik Rimskog kluba zadužen za Salvador i prvi socijalista koji je došao na vlast u Španiji od smrti generala Franka.

GONZALES je u to vreme putovao u Vašington na sastanak Rimskog kluba, na temu "sređivanje Regana", decembra 1980. Sastanak Gonzalesa i Kastra na Kubi najavio je predstavnik levičarske gerile Đilermo Ungo, koji je bio pod kontrolom Instituta za političke studije (Political Studies - IPS), najzloglasnijeg levičarskog trusta mozgova Komiteta 300, sa sedištem u Vašingtonu. Ungom je upravljao jedan profesor iz IPS, koji je poginuo u misterioznoj avionskoj nesreći, dok je putovao iz Vašingtona u Havanu u posetu Kastru.

Kao što većina nas zna, i političkom levicom i političkom desnicom upravljaju isti ljudi, što objašnjava činjenicu da je Ungo bio doživotni prijatelj vođe salvadorske desnice, pokojnog Napoleona Duartea. Upravo je posle tog sastanka na Kubi izvedena "konačna ofanziva" salvadorske gerile.

Polarizaciju Južne Amerike i SAD Komitet 300 je poverio Kisindžeru, kao specijalni zadatak. Malvinski rat (poznat i pod nazivom Folkandski rat) i kasnije rušenje argentinske vlade, posle čega su usledili ekonomsko rasulo i politički nemiri, isplanirali su Kisindžerovi saradnici u saradnji s lordom Karingtonom, jednim od vrhovnih članova Komiteta 300.

JEDNA od glavnih institucija Komiteta 300 u SAD, Institut Aspen u Koloradu, takođe je sarađivao u planiranju događaja u Argentini, kao i u rušenju iranskog šaha. Latinska Amerika je važna za SAD, ne samo zbog toga što SAD imaju veliki broj odbrambenih ugovora s tamošnjim zemljama, već i zbog velikog potencijalnog tržišta za izvoz američke tehnologije i proizvoda teške industrije, što bi oživelo mnoge američke kompanije koje jedva preživljavaju i osiguralo hiljade novih radnih mesta. Komitet 300 je to morao da spreči po svaku cenu, čak i po cenu tridesetogodišnjeg rata.

Umesto da taj veliki potencijal vidi u pozitivnom svetlu, Komitet 300 ga je video kao veliku opasnost za svoj plan nultog postindustrijskog razvoja SAD, pa je odmah stupio u akciju kako bi primerom Argentine drugim latinoameričkim zemljama uputio upozorenje da zaborave svaku moguću pomisao o nacionalizmu, nezavisnosti, suverenitetu i integritetu. To je upravo razlog zbog kojeg se tako veliki broj latinoameričkih zemalja okrenuo proizvodnji droge kao jedinom izvoznom proizvodu. Postoji velika mogućost da je upravo to bila namera zaverenika.

MEKSIKO S VISINE

AMERIKANCI uopšteno omalovažavaju Meksiko. Komitet 300 baš to želi - da narod SAD tako doživljava Meksiko. Moramo da promenimo svoj način razmišljanja o Meksiku i uopšte o Južnoj Americi. Meksiko je veliko potencijalno tržište za sve vrste američkih dobara i proizvoda, što može da znači na hiljade radnih mesta i za Aemrikance i za Meksikance. Preseljenje američke industrije "južno od američke granice" i plaćanje robovskih plata nije u interesu nijedne od tih dveju zemalja. Od toga imaju korsit samo "olimpijci".
(NASTAVLjA SE)