Dežurni redar UN

PIŠE: DžON KOLMAN

KARTEROVIM izborom Pola Vokera (nalog da imenuje Vokera dobio je od Dejvida Rokfelera) započeto je rušenje američke ekonomije, saglasno sa planom Rimskog kluba. Suočeni smo sa moćnim silama posvećenim cilju stvaranja svetske vlade. Poslednjih 45 godina sudelujemo u strahovitom ratu osiromašenja, samo što ga još uvek tako ne doživljavamo. Isperu nam mozak, metodično i sistematski, a da toga uopšte nismo ni svesni. Tavistok institut je osmislio sistem za to, a potom ga pustio u pogon.

Jedini način da se tome odupremo je razotkrivanje zaverenika i svih njihovih organzacija. Potrebni su nam iskusni ljudi, koji mogu da osmisle strategiju za odbranu našeg neprocenjivog nasleđa, koje će kada jednom nestane biti nepovratno. Moramo da naučimo metode kojima se služe zaverenici, da ih naučimo i da osmislimo protivmere. Samo će udruženi program uspeti da zaustavi trulež koja nam izjeda zemlju.

NEKIMA je možda teško da prihvate pomisao o postojanju zavere, zato što su se mnogi na tome obogatili. Drugi misle da se aktivnost na globalnom nivou može sprovesti uspešno. Kada vide veliku birokratiju naše vlade, kažu: "Ali, kako ćemo da verujemo da ljudi kao individualne osobe mogu da učine više nego vlada?" Time se previđa činjenica da je vlada deo te zavere. Takvim ljudima su potrebni čvrsti dokazi, a takve dokaze je teško prihvatiti.

Drugi kažu: "Pa šta onda! Baš me briga za zaveru, ja i ne glasam na izborima." Američki narod je profilisan da upravo tako reaguje. Postao je obeshrabren i zbunjen, što je rezultat četrdesetpetogodinjšeg rata protiv nas. Kako se to radi objašnjeno je u knjizi Bernard Levina, ali koliko se ljudi potrudilo da pročita knjigu jednog akademika? Reagujemo upravo onako kako smo isprofilisani da reagujemo. Demoralisani i zbunjeni narod daleko će spremnije da prihvati naglu pojavu velikog čoveka koji obećava da će rešiti sve probleme i najavljuje dobro uređeno društvo, s punom zaposlenošću i minimalnim unutrašnjin nemirima. Njihov diktator, a to će sigurno i biti, biće dočekan raširenih ruku.


DOGAĐAJI koji su usledili na području bivšeg SSSR i pojava nekoliko nezavisnih država u labavoj federaciji s Rusijom, odvijali su se upravo onako kako su to zamislili Peci i Rimski klub, što je Peci jasno izneo u obema knjigama koje sam gore pomenuo. Sa tako podeljenim SSSR lakše će da izađu na kraj nego sa snažnom, ujedinjenom sovjetskom državom. Planovi Komiteta 300 za stvaranje svetske vlade, u kojima je predviđena podela Rusije, ostvaruju se velikom brzinom.

Ljudi u zapadnoj Evropi idu u smeru saveza država unutar okvira jedne vlade, sa jedinstvenom valutom. Sistem Evropske ekonomske zajednice postupno će da se prenosi na SAD i Kanadu. Ujedinjeni narodi se polako ali sigurno pretvaraju u telo koje aminuje svetsku vladu, a njihovu politiku određuju SAD, kao što smo videli u slučaju Zalivskog rata.

Potpuno ista stvar događa se sa britanskim Parlamentom. Rasprava o sudelovanju Velike Britanije u Zalivskom ratu bila je smešno kratka, održana je sa zakašnjenjem i to samo tokom predloga za odgađanje sednice. Nikada se u jednovekovnoj istoriji tog parlamenta nije dogodilo da je morala da bude doneta tako važna odluka, a da je za raspravu bilo dopušteno tako malo vremena. Jedan od događaja koji su u istoriji Parlametna zahtevali najviše pažnje, praktično je prošao neopaženo.

Približili smo se tački u kojoj će SAD da šalju svoju vojsku u rešavanje svih razmriica koje se iznesu pred Ujedinjene nacije. Glavni portparol Ujedinjenih nacija (tada) Peres de Kueljar, natovaren novcem od mita, bio je najpopustljiviji čelnik UN u istoriji. Sve zahteve SAD odobravao je bez pogovora. Njegov naslednik će još spremnije da odobrava sve što američka Valda stavi pred njega. Ovo je važan korak na putu stvaranja svetske vlade.