Bez milosti za komuniste

Priredili: Uglješa Balšić i Veljko Lalić

- MOŽETE li nam reći, da li se sećate koji su bili vaši uhapšenici, odnosno vašeg odseka, od onih koji se pominju u bolesničkoj knjizi pritvoreničke bolnice, koju vam pokazujemo? Zatim, kojoj grupi pripadaju i kakva je njihova sudbina?
“Od imena koja su mi pročitana iz ove knjige sećam se da su bili zatvorenici Specijalne policije sledeća lica: Vera Lazović, dr Velizar Kosanović, Ljubomir - Ljuba Radovanović, profesor, Mihailo Iveša, advokat, Mitra Đilas, Slobodanka - Boba Đorđević, Natalija - Nata Hajdić, Ljubica Srzentić, Svevolod Tumin, Milić Miljenović (ranjen prilikom atentata na agenta), Stojanka Jovanović, čin. poš. šted, Radiša Timotić, grafičar, Jelena Matić, Ivanka Nedić-Šotra, Žaklina Šamorol, student, Milojko Žižović, student, Stanica Načević, radnica, Miroslava Mirčević, stud., Mirjana Simović-Mocić, Radomir Pavlović, železn. pripravnik - svi hapšeni 1941. godine.
Zatim, sledećih lica hapšenih 1942. godine: dr Dragoljub Sretenović, Obrad Pelemiš, mehaničar (skočio u lift sa četvrtog sprata UGB), Dimitrije Šiđanski, adv. priprav., Jovan Pišćević, šef Por. uprave, Ružica Šojić, stud. medicine, Vojislav Kosovac, stud. teologije, Vidosava Stojadinović, učiteljica, Margarita Popović, lekar - veterinar, inž. Milisav Savatić, Jelena Ćetković, Milutin Doroslovac, student, Ivanka Ćuković, domaćica (bila je krivac Gubareva), Dragutin Mokranjac, student, Blažo Barović, maturant, Milanka Jevtović, student, Radmila Rajković, domaćica, Nadežda Janković, student medicine, Anka Kumanudi, domaćica, Milovan Milović, svrš. maturant, Vesna Butijer, priv. čin., Veroslava Davidović, maturant, Nedeljka Tasković, student medicine, Danica Karišić, stud. med., Radmila Paljić, stud. teh., Ljubomir Škerović, svrš. maturant, Danilo Janjatović, tipograf (obesio se u bolnici), Piroška Hođić, Slobodanka Stefanović, student agronomije, inž. Vasilije Ivanović (ubijen na ulici), Vera Janjićijević, čin., Zora Ivković, domaćica - studentkinja, Vera Smiljević, čin. DHB, Draginja - Dada Konstatinović, Milivoje - Mića Stojković, student, Mirjana Obradović - ilegalno ime žene Fiće Kljajića, Radivoje Božić, čin. priv., Leposava Stamenković, radnica, Anka Petković, čin., Novica Pavlović, zemlj. iz D. Rače (hapšen 1941. god.), Josip - Jozo Kiseljak, Dušan Milinov, bravar, Bosiljka Bačić, krojačica, Nadežda Matijević, učiteljica, dr Dušan Dohčević, Olga Daničić, student, Vojislav Vučković, kompozitor - svi iz 1942. godine.
Sećam se od hapšenih u 1943. godini sledećih: Jelena Hadži-Nikolić, radnica, Vojimir Tutunović, elektrotehn., Aleksandar Đelineo, učenik sedmog raz. gim., Ferdinand Jurić, alatničar, Toma Šutić, mehaničar iz Kraljeva, Milanka Šuput (Lidija - Milena), Vojin Korad, čin., Olga Milutinović, student medicine, Zorka Radulović, učiteljica, Vidosava Milijević, sud. pripr., Petar Subotić, elektr. maš. inžinjer (preuzet od SDK), Milan Josimović, svrš. maturant, Stojanka Radošević, suplent gimnazije, Borislava - Borka Bogojević, učenica Trg. akademije, Zora Obradović, bivš. čin, Petruša Zorić (Kočović), domaćica, Obrad Papić, bifedžija, Vera Sokolova, profesor, Jovanka Bogdanović, učiteljica, Vlatko Pajić, instalater - sve iz 1943. godine
Od uhapšenih u 1944. godini sećam se: Jovičić Ljubica (mislim žena Miće Stojkovića, stud. medicine), Veselinka Lazović, stud. medicine, Tomo Bunuševac, inž. šumarstva, Dušan Krčmarev, berb. radnik, dr Vojislav Lalević, Bratislav Petković, inž. šumarstva, dr Radomir Gerić, lekar, Franja Herman, bank. čin.
Ostalih imena se ne sećam, ali ne isključujem da je među njima bilo takođe lica koja su u bolnicu upućena kao protvorenici odeljenja Specijalne policije”, ispričao je Božidar Bećarević u kancelariji Udbe.
Na isleđivanju sutradan, prema zapisniku, Bećarević kaže da je tuču pritvorenika naredio upravnik Dragi Jovanović, u drugoj polovini jula 1941. godine.
“On je jednog dana otišao s Nemcima, mislim, do sela Stojnika u srezu Kosmajskom i tamo je napadnut od ustanika, kako ih je on nazvao. Pored ostalih, tada su Nemci uhapsili nekog seljaka Jovanovića, iz Paraćina, koji je 17. VIII 1941. godine obešen na Terazijama. Jovanović je tada doneo dosta podataka o navodnim zločinima koje komunisti vrše nad pretsednicima opština, žandarmima, mirnim građanima. Na bazi toga, on je preporučio da prema komunistima kao organizatorima i izvršiocima tih zločina ne može biti nikakvog milosrđa i obzira”, ispričao je Bećarević.
Navodi, dalje, da je ta naredba prvo bila neozbiljno shvaćena, ali da je i sam uvideo potrebu da tuče.
“Sav opijen i zanesen napred pomenutim `Apelom`, koji me pozivom tako uglednih ljudi na borbu protiv komunista do srži prožimao, ja sam rekao da se slažem, da odobravam primenu tuče i da ću je lično ja primenjivati”, navodi se u zapisniku sa saslušanja Božidara Bećarevića.

LENjINOVA DOKTRINA
“...JA sam pročitao neke stavove iz Lenjinovih izabranih dela kojima sam dokazao da se u revoluciji, odnosno građanskom ratu ni komunisti ne oslanjaju ni na kakve zakone, podvlačeći naročito Lenjinovu misao da se tako postupa i u periodu uspostave diktature proleterijata, koja je, po njegovim rečima, ničim neograničena, nikakvim pravilima i zakonima nesputavana i isključivo na nasilje oslonjena vlast”, izjavio je Bećarević, prema zapisniku na dan 28. VI 1949. u kancelariji Udbe.
(Nastavlja se)