Krvavi tragovi crvenih

Priredili: Uglješa Balšić i Veljko Lalić ODGOVARAJUĆI na pitanja islednika UDB-e o surovosti koja je primenjivana prema komunistima u zatvorima Specijalne policije, Božidar Bećarević je rekao, između ostalog, i sledeće:
“Naročito je delovao na organe izveštaj koji mi je predao Dragi Jovanović, a koji je govorio o tome kako su komunisti u Zagrebu namamili u jedan stan Ljudevita Tiljka, policijskog činovnika, isekli ga na komade i u kanti za đubre izneli, mislim na Maksimir... Mogu da kažem da je ovo za mnoge ljude iz odseka bila uglavnom baza za primenu tuče.”
U svojoj pisanoj izjavi, koja je dopuna saslušanja, a koju Bećarević naziva i referatom, on se detaljnije bavi zločinima komunista, pa nabraja:
“Kada se, zatim, u Beogradu dogodilo da su komunisti ubili ne samo policajce koji nikad nisu ništa radili protiv komunista (Šterić, Žika Jovanović, Miloš Pajić) ili koji su radili pre mnogo godina, a u toku rata to odbili (kao Toša Marković, Pera Simić itd.), već i obične građane, kao onog đaka na Pašinom brdu u početku septembra 1941, samo zbog toga što je odbio da priđe skojevcima i rekao da ne smatra akcije rodoljubljem (ubio ga Bliher), onda je prirodno da je dolazilo do odgovarajućeg reagovanja.
Ubrzo su stizale vesti o postupku partizanskih grupa na terenu, o ubistvima ne samo oružanih protivnika, već i onih koji su se samo po pretpostavci i socijalnom položaju takvima smatrali, što je slučaj lekara i advokata iz Bogatića, iz prvih dana borbe, gde je čak zabranjena i sahrana na nekoliko dana.
NAROČITO su rđavo odjeknuli sledeći slučajevi:
1. Usred Zagreba, 1. jula 1941, namamljen u kuću Ljudevit Tiljak, zaklan, isečen na komade i u kanti za đubre iznesen na periferiju.
2. Na Drini zaklan finans (od strane partizana čija su imena kasnije utvrđena), odsečene mu noge, ruke i glava, pa ostavljen nesahranjen. Leš je kasnije snimljen i fotografija rasturana.
3. Kod Svilajnca studentkinja medicine testerom je odsekla noge i ruke zarobljenom žandarmu, u septembru 1941. Ovo je utvrđeno iskazom zarobljenih partizana.
4. Dva ljotićevca, ranjenika iz bolnice u Gornjem Milanovcu, isečeni su živi na komade od partizana, kad su ponovo u jesen 1941. osvojili grad, iz kojeg ovi nisu mogli da uteknu.
5. Za vreme partizanske vladavine u Čačku, jedna žena je umrla pod batinama zato što je prala veš Nemcima, a neki seljaci su živi zakopani u zemlju, do ramena, zato što su po naređenju zatrpavali iskopane rupe na putu.
6. U blizini Kragujevca ubijen je teolog Nešković, odsečene mu uši i nos i ostavljen kraj puta uz zabranu da bude sahranjen.
7. Dušan Jovanović Žuća, komunista, koji je u jesen 1941. prišao policiji izneo je više podataka o sličnim postupcima partizana na Kosmaju, gde je jedno vreme bio u odredu zajedno sa Đurom N., koji je ubijen sa Stanislavom Sremčevićem u Beogradu, posle pada Mirka Tomića. Zatim, Nata Dugošević, inženjer Subotić, Vera Miletić i (Vasilije) Buha izneli su mnogo takvih primera.
I KASNIJE su stizala takva obaveštenja, naročito od izbeglica iz Bosne i Hrvatske i to kako o zločinima ustaša, tako i o sličnim greškama partizana.
U Arhivi PK stoje podaci o tome da je u Sremu jedan partijac, terenski radnik SK, ubio jedanaestogodišnjeg dečaka samo zato što mu je ovaj opsovao majku partizansku. Taj isti partijac, na saslušanju pred delegatom OK Srem, priznao je da je pre toga ubio oca onome dečaku, a OK je utvrdio da je ubistvo usledilo zbog ranije mržnje prema njemu, jer je ovaj partijac bio uposlen kod ubijenog kao pisar u opštini. Sreski komitet je odobrio tu meru, ali je OK osudio.
Dogodilo se i to da su sremski partizani u jednoj borbi sa ustašama oterali od sebe 120 seljaka koji su im prišli bežeći od terora ustaša i tako su ih ovi ponovo uhvatili. OK je to osudio. Poznato je dalje na koji je način ubijena Jelena Matić, Brana Arsenijević u kruševačkom odredu, itd. Moji Kragujevčani Ljubomir Marić Ljube i njegov brat Vojimir - Čičica, partizani, zapalili su u jesen 1941. godine kuću u kojoj je izgorelo 10 četnika. U proleće 1944. sremski partizani zarobili su 12 četnika, svezali ih, polili benzinom i žive zapalili, na granici između Bosne i Srema. Drugu šestoricu su vezali žicom, postavili ih u krug u čučećem stavu i između njih neki Marjan Hrvat zapalio je bombe koje su ih raznele. Ovo sam lično utvrdio preko sremskih seljaka i zarobljenih partizana u štabu generala Đukića na Umci.
Kada smo u 1943. godini Vrhovnoj komandi DM (Draže Mihailovića) Paranos i ja dostavili jedno pismo, u kojem smo ukazali na neke greške četnika, naročito zbog klanja i paljenja sela, dobili smo pismo u kojem je bilo mnogo slučajeva sa sličnim postupcima partizana prema četnicima (klanje, stavljanje soli u utrobu živom čoveku, paljenje brade, nabijanje koca u usta itd.) i skrenuta nam je ozbiljna pažnja da mi povedemo računa šta rade komunisti, a ne četnici”, zapisao je Božidar Bećarević



HABUŠ SILOVAO

“JA sam lično utvrdio da je Vera Vrbalov, svojom rukom tukla po tabanima jednog zarobljenog četnika da bi joj odao ko je ubio njenog muža. Andrija Habuš, muž Vukice Mitrović, odgovarao je pred štabom zbog silovanja nekih drugarica i jedne seljanke, itd.”, navodi Bećarević u svojoj izjavi.



Satrto celo selo

BEĆAREVIĆ tvrdi u pisanoj izjavi da je pismo u kojem mu četnici nabrajaju zločine partizana - sačuvano, sa svim konkretnim slučajevima zverstava.
“U njemu se pored ostalog navodi kako su partizani još u 1942. godini pobili sve muško stanovništvo što je moglo da nosi oružje u muslimanskom selu, na tromeđi Bosne, Sandžaka i Crne Gore, a kuće spalili, dok su žensko stanovništvo i decu preselili. Mislim da se to selo zove Borovnica ili slično, a bilo je zaista gnezdo ustaša”, navodi Bećarević.
(Nastavlja se)