Gestapo plete mrežu

Priredili: Uglješa BALŠIĆ i Veljko LALIĆ

U ZAPISNIKU o nastavku saslušanja okrivljenog Božidara Bećarevića sastavljenom na dan 29. 6. 1949. godine u kancelariji Udbe, islednik je pitao da li se nekadašnji šef IV odseka interesovao za sudbinu pohapšenih ljudi, koji su upućeni u banjički logor. Bećarević odgovara da ih u logor nije slao Četvri odsek, već Uprava grada.
"Odsek nije prestajao da se u granicama mogućnosti i dalje interesuje za sudbinu ovih lica sve dotle dok preki sud Srpske državne straže ne bi doneo presude (sud koji je u smislu postojeće Uredbe Nedićeve vlade izricao samo smrtne presude)."
"Da li vam je poznato, kakva je još bila sudbina konfiniranih lica?"
"Pored onog što je već napred rečeno, tj. da je omladina do 25 godina upućivana u zavod za prinudno vaspitanje u Smederevsku Palanku: da su lica vremenski konfinirana otpuštana po isteku roka iz logora; da su prebacivana iz I u II kategoriju ili obratno i kao takva upućivana u Nemačku na rad (bilo kao slobodni radnici po ugovoru, bilo na prinudan rad). Sećam se i još ovih slučajeva:

1) Neka lica iz prve kategorije upućivana su na rad u borski ili neki drugi rudnik; bilo prinudno ili kao slobodni.
2) Bilo je slučajeva da su Nemci iz I kategorije uzimali uhapšenike za opasne radove kao što su: demontiranje avionskih bombi. Takva lica, bez obzira na stepen krivice, pošto bi izvršila određeni zadatak, puštana su na slobodu.
3) Bilo je više slučajeva da su Nemci preko svojih agenata u logoru zavrbovali pojedina konfinirana lica i posle ih preko Ministarstva unutrašnjh poslova preuzimali i koristili kao specijalne poverenike, nazovi partizane, za rad na terenu. Ovim poslovima specijalno se bavio kapetan Hausdin iz Gestapoa, koji je imao sektor Kosova i Metohije. Utvrdili smo jednom prilikom, putem saslušanja jednog uhapšenika koji nam se prijavio, da su Nemci celu jednu grupu logorskih konfiniraca, koja je, prema onome kako su vladi izjavili izvedena radi streljanja za odmazdu, izvežbali i preobukli u partizanska odela (seljačka), pa uputili na sektor Kosova i Metohije. Najverovatnije da su ovo postizali putem ucenjivanja ovih uhapšenika ili na osnovu molbi rodbine. Neki su čak otvoreno stupali u služnu Gestapoa kao obaveštajci po liniji KPJ ili DM.
4) U toku 1944. godine mnogi konfinirci iz I i II kategorije uzimani su za radove na izgradnji nemačkih bunkera i utvrđenja po Beogradu. Neki su sa takvih radova i pobegli...", navodi Bećarević.
Priznaje nekadašnji šef antikomunističkog odseka da su za odmazde uzimani ljudi iz takozvane I grupe.
"KADA je u pitanju odmazda za ubijenog nemačkog komandanta kod Požarevca, Nedićeva vlada je tražila od upravnika grada komuniste iz I kategorije, radi streljanja. U to vreme u logoru je bilo između 200-300 lica iz I kategorije, ali smo se Paranos i ja suprotstavili i Dragi Jovanović je obavestio vladu da nema takvih uhapšenika koji bi se mogli streljati. Mislili smo da će Nemci u tom slučaju odustati od odmazde. Međutim, oni su pokupili seljake iz okolnih sela i svoje pritvorenike, i streljali na licu mesta 400 lica. Vlada je povodom toga učinila oštre proteste Jovanoviću što je zaštitio konfinirane komuniste, radi čega je došlo da nevino seljačko stanovništvo strada. Od tada Jovanović je davao pritvorenike I kategorije radi streljanja kada su bile u pitanju odmazde...", izrekao je Bećarević, i navedeno u zapisniku Udbe, koji je Arhivu grada Beograda nedavno predala BIA.
Bećarević navodi da su, 1941. godine, Nemci nasilno odveli i streljali 13 uhapšenika Uprave grada. Prema njegovim rečima Specijalna policija uložila je protest upravniku grada Beograda, ali on sam nije samo na tome stao.
Ipak, islednik je pitao ko je streljao posle odluka prekog suda i gde?
"Koliko je meni pozato, ovim je rukovodio pukovnik Radulović, komandant Straže UGB, a neposrednu egzekuciju je vršio odred stražara pod rukovodstvom jednog kapetana. Gde su streljanja vršena nije mi poznato, jer ja nikada tome nisam prisustvovao, ali se to može proveriti preko drugih organa Uprave grada, pošto znam da je upravnik Jovanović naređivao da službenici prisustvuju nekim streljanjima. Možda bi po tome mogao da pruži bliže podatke savetnik Zaho, komesar Jovan Nikolić i komesar Grujičić, koji je odlazio na te egzekucije i sa nekim agentima IV odseka kao obezbeđenje. Tako, na primer, pričao mi je da je lično prisustvovao streljanju Đure Strugara, člana OK KPJ za Beograd. Iz toga razloga što nikada nisam prisustvovao streljanjima, nije mi poznat postupak, niti lica koja su streljanja izvršila", navodi se u zapisniku sa saslušanja.
Bećarević, ipak, navodi i imena onih kojima je, kako tvrdi, pomogao, a neke spasao sigurne smrti.
“Navodim sledeća imena lica koje sam ja iz raznih razloga štitio i skidao sa liste: Jelena Ćetković, Ljuba Radovanović, Petar Ristić, Milorad Petrović - Lala, Života Jevtović, Vilimonović iz Čačka, Olga Milutinović, Zora Obradović, Boža Marković, neki Šoć, radnik, Vojislav Ilić, Dragoslav Popović, Olga M. Jovanović, inž. Zaviša Popović, Milka Minić, Boža Milosavljević, Janko Janković, Mitra Mitrović, Miloš Jovanović, Mihailo Iveša, Brana Milenković (španski dobrovoljac), Aleksandar Panić i mnogi drugi.
U Izjavi Božidar Bećarević navodi, između ostalog, kako je doprineo spasavanju Aleksandra - Leke Rankovića koji je, posle ranjavanja uhapšen jula 1941. godine u Beogradu.




Najviše stradalo Jevreja

”PREMA podacima koje nam je dao šef logora Vujković (Svetozar) od osnivanja, pa do rasformiranja, kroz logor na Banjici prošlo je ukupno 32.000 lica, uhapšenih od srpskih ili nemačkih vlasti. Od toga je streljano oko 3.200 lica. Najveći broj otpada na Jevreje, zatim na četnike i onda na komuniste”, navodi Bećarević, u zapisniku sa saslušanja.
(NASTAVLjA SE)