Matija prvi prorok

Piše: Radoje ANDRIĆ

- ŠTA kažu Tarabići? Ima li u njihovom proročanstvu nešto o ptičjem gripu? Pričali su oni o nakakvome “velikom belaju”, boleščinama koje će zavladati! Ima tu nešto!...
Svakog “srpskog sudnjeg dana” u poslednjih sto i više godina, “o katastrofama i ratovima”, o dinastičkim i političkim borbama, uvek se iznova postavlja jedno te isto pitanje: “A, šta kažu Tarabići?”. I gotovo uvek, ovakva pitanja prate i odgovori onih koji pitaju... Ako ne određeniji, onda bar: “Ima tu nešto...”
Šta, tačno, “ima” i šta se zna o kremanskom proročanstvu? Koliko je temeljno ili krhko to znanje? O njegovoj moći i uticaju - zna se više nego o činjenicama koje ga ipak prate, javnosti poznate ili ne, skrivene ili javne, zaboravljene ili još uvek nedostupne.
ZA kremansko proročanstvo najčešće se kaže i - “Tarabića proročanstvo”, po Milošu i Mitru Tarabiću, nepismenim seljacima iz Kremana. Miloš je rođen 1809. godine, a umro 1854. Njegov sinovac Mitar, rođen je 1829, a umro - 1899 godine.
Oni se smatraju - glavnim kremanskim prorocima, a gotovo svi posleratni priređivači, analitičari i istraživači kremanskog proročanstva, o Milošu i Mitru tako i pišu. Navode, istina, i neke “posleratne proroke” iz Kremana, a ponajviše su to činili Dragoljub Golubović i Dejan Malenković, u svojoj knjizi - “Kremansko proročanstvo - Šta je bilo, šta nas čeka”. Oni su autori najtiražnijeg “Kremanskog proročanstva”. Njihova knjiga, koliko je poznato, imala je od 1982. godine 12 izdanja i tiraž veći od 100.000 primeraka... I nije samo u tome kuriozitet njihove knjige: svih 12 izdanja su - različitog sadržaja, čak i različitih “proročanstava”, neka se “uvode” u knjigu prema potrebi, neka se “izbacuju” kada im istekne “rok upotrebe”, odnosno - kada ih stvarnost demantuje ili kada više nisu politički ili kako god aktuelna i korisna...
Autorski tandem Golubović-Malenković nije prezao ni od ignorisanja i falsifikovanja zapisanog i objavljenog u knjizi dr Radovana Kazimirovića - “Tajanstvene pojave u našem narodu - Kremansko proročanstvo”. Oni su, na primer, krivotvorili i verovatno najpoznatije proročanstvo, o ubistvu kneza Mihaila, počinjenom 29. maja 1868. godine u Košutnjaku.
Ovaj događaj u srpskom pamćenju nije ostao samo po ubistvu jednog vladara, nego i po seljaku koji je na užičkoj pijaci, u trenutku kada su 200 kilometara dalje zaverenici ubijali kneza Mihaila, vikao: “Ubiše knjaza, ubiše knjaza, pomagajte!...”
TIM rečima - kremansko proročanstvo je, pre tačno 137 godina, “ušlo” u tajni i javni život Srbije. A, pre 103 godine - o njemu se prvi put javno pisalo, u štampi, u beogradskim “Malim novinama”, pod naslovom “Jedno proročanstvo”. U tom, ali i gotovo svim novinskim tekstovima do Drugog svetskog rata, kao čovek koji je izgovorio - pokazaće se - čuvene reči “Ubiše knjaza!”, označavan je imenom - Matija ili Mato.
U nekim tekstovima Matija je “seljak iz Užica”, u drugim “seljak iz Kremana”, trećim “vidoviti seljak” ili samo “neki seljak”... Niko od savremenika nije ustanovio (nema pisanih tragova) - ko je bio taj Matija?
TARABIĆA potomci i potomci prote Zaharija Zaharića, koji je pamtio i, navodno, zapisivao kazivanja Miloša i Mitra, već pomenutu Kazimirovićevu knjigu smatraju - najverodostojnijom i najtačnijom. U njoj piše da je seljak sa pijace bio - Matija:
“...Povodom toga bio je uhapšen, ispitivan i kao potpuno nevin - pušten. Policija je zabeležila i čuvala ova njegova saslušanja ili, bolje reći, proricanja, koja je svojim očima čitao i kralj Milan. Ali, ove reči na pijaci nije izgovorio Mitar Tarabić, koji toga dana nije ni bio u Užicu, niti ikada saslušavan, već neki Matija koji je imao telepatsku viziju i o kojem su u svoje vreme pisali Čeda Mijatović i Pera Todorović. Isto tako, i neznani pisac u `Velikoj Srbiji` greši kad to pripisuje Milošu. Miloš Tarabić je umro još 1854. godine", piše dr Radovan Kazimirović u svojoj knjizi iz 1940. godine.
Njegovi zapisi, iako je meću svima koji su pisali o kremanskom proročanstvu jedini neposredno razgovarao sa protom Zaharićem, Goluboviću i Malenkoviću, u ovom slučaju, nisu se učinili verodostojnim.
Oni su, u prvom izdanju svoje knjige (1982) ovako pisali:
“Dvadeset devetog maja 1868. godine zabeleženo je u Užicu Mitrovo frapantno viđenje ubistva kneza Mihaila Obrenovića.
MITAR se tog dana našao u ovom gradu, nekim svojim poslom. Varoš je vrvela od mnoštva građana, a naročito seljaka, jer je bio pazarni dan. U društvu svojih Kremanaca i nekoliko prijatelja iz sela Bioske i Stapara, on se nađe na glavnom užičkom, varoškom raskršću, zvanom Megdan. Kao i obično pričali su i raspitivali se koji trgovac daje najviše voska, soli i šećera za njihovu vunu i jagnjeće kože.
Bez ikakvog povoda, Tarabić se izdvoji od svog društva popevši sa na sam vrh jedne kupaste gomile kamenja, koja se tu nalazila zbog popravke kaldrme na glavnoj čaršijskoj ulici.
Na vrhu postoja nekoliko trenutaka bez reči. Ne izusti ni glasa, niti začućenim prijateljima objasni ovaj svoj postupak.
Svi ga začućeno gledahu, kad on iznenada viknu:
- Kuku narode! Izgubismo knjaza! Eno, vidim kako se bori sa životom!... Ubiše knjaza! Ubiše knjaza!..."
Kako su “preimenovanje” Matije u Mitra objasnili Golubović i Malenković? Prilično “lakonski”, čak tako da se stiče utisak kako “citiraju” policijski zapisnik povodom saslušanja tog seljaka iz Užica, mada u svojoj knjizi podsećaju da takav zapisnik - nikada nije pronađen:
"Radi utvrđivanja identiteta policijski pristav ga je zapitao - da li je on, Mitar Tarabić, seljak iz Kremana za kojeg se već zna da prorokuje, ovaj kremanski vizionar. Ogorčen na ovakav postupak užičke pandurije, Mitar mu s prezirom odgovori:
- Nijesam ja nikakav prorok, nego običan rab Božiji Matija."
ZBOG toga dr Radovan Kazimirović greši kada, u svom delu "Tajanstvene pojave u našem narodu - Kremansko proročanstvo", navodi da ovaj događaj na užičkoj pijaci ne treba pripisivati Mitru Tarabiću, već `nekom` vidovnjaku Matiji...
A to ime - Matija, pišu dalje Golubović i Malenković, Mitar je dobio “na vodici”, prilikom rođenja, a pre krštenja...
- Meni je u znanju da Mitra niko nikada nije zvao Matijom! Ne znam otkuda im to - kaže danas Jovo (84), najstariji živi potomak Tarabića. Za sebe kaže “da nikada nije bio vidovit, jer je bio grešan”. Da li je Jovo “grešan” ili je, pak, pomalo i vidovit?
On - kao da je “video” jednu knjigu, odštampanu pre 99 godina u Londonu! A - nije mogao da je vidi, jer tu knjigu, naslovljenu sa - “Jedna kraljevska tragedija”, koju je 1906. na engleskom jeziku objavio Čedomilj Mijatović, u Srbiji niko nikada nije video. Do dana današnjih, čamila je u maloj londonskoj antikvarnici i “čekala” da bude pronađena, kako bi odagnala neke nedoumice.
U njoj piše: prorok sa užičke pijace je bio - Mata!

PRVI U SVEMU

PRVI novinski tekst o kremanskom proročanstvu napisao je, 1902. godine, Pera Todorović, vlasnik “Malih novina” koje su izlazile u Beogradu. U “Politici” od 11. novembra 2002. godine, Aleksandar Apostolovski i njegov sagovornik Vojislav Antonić, o Todoroviću kažu:
- Bio je prvi srpski ratni izveštač, valjda se tamo, u srpsko-turskom ratu navukao na opijum, pa je poznat i kao prvi srpski narkoman. Bio je i prvi novinar koji je stvorio senzacionalističko novinarstvo, tako da u uskim krugovima još uvek vlada njegov kult “osnivača žute štampe”. I konačno, Todorović je bio deklarisani homoseksualac. U visoku politiku, dvorske spletke i međudinastičke sukobe, našu nacionalnu “sportsku disciplinu”, uvučen je kada je objavljen najstariji tekst o kremanskom proročanstvu, 30. aprila 1902. godine u “Malim novinama”…
I Pera Todorović tada je napisao da je seljak - prorok sa užičke pijace bio - Matija.