Dolazak kralja Petra

ŠTA je, još, Čedomilj Mijatović objavio u “Jednoj kraljevskoj tragediji”, 1906. godine, u Londonu?
“Ovde ću samo reći da se svi glavni događaji u srpskoj istoriji u poslednjih 30 godina (od kada znam o Matinom proročanstvu) neobično slažu sa onim što je rekao prefektu Užica i njegovom sekretaru 1868. godine.”
Prema Mijatoviću, Mata iz Kremana je, nakon ubistva kneza Mihaila 1868. godine, “prilikom policijskog saslušanja, u prisustvu užičkog prefekta i sekretara, najavio i - dolazak Petra Karađorđevića na vlast”:
“Srbija će sada imati dečaka (Milan Obrenović, nap. R. A.) za svog kneza, ali praktično će zemljom vladati odbor od tri osobe. Posle nekoliko godina, mladić će stvarno biti vladar. On je inteligentan, ali veoma nemirnog duha i imaće svakakve teškoće. Za vreme njegove vladavine zemlja nikada neće imati mira ni spokoja. Oženiće se nesrećno, imaće samo jednog sina, imaće puno problema sa svojom ženom i na kraju će se od nje razvesti. Vodiće nekoliko ratova, uvećaće državu, napredovaće u svome statusu i postaće kralj, ali posle nekoliko godina nevolja - abdiciraće, otići će u inostranstvo, umreće tamo relativno mlad.
Njegov sin (Aleksandar Obrenović) će ga naslediti, imaće još burniju i nemirnu vladavinu, oženiće se ženom iz naroda i u svojoj 27. ili 28. godini prestaće da bude kralj, njegova dinastija će sa njim prestati.
ZAMENIĆE ga na tronu Petar Karađorđević, koji će vladati oko tri godine, a zatim takođe nestati. Strana vojska će ući u zemlju i ljudi će mnogo patiti. Na kraju će se pojaviti čovek iz naroda, isterati strance, ujediniti sve Srbe pod svojom vladavinom i svečano započeti srećnu eru nacionalne istorije.”
"Ja, lično, nisam čitao `Zapisnik` i ovde spominjem osnovne tačke kao što sam ih prvi put čuo u beogradskom Dvoru, u prisustvu kneza Milana, od čoveka koji je video i čitao proročanstva Mate iz Kremana, koje je zapisao sekretar u prisustvu prefekta Užica."
"…19. februara (po starom kalendaru - 3. marta po novom) 1889. godine, kralj Milan je poručio predsedniku njegovog kabineta, g. Nikoli Hristiću, da je čvrsto odlučio da abdicira 22. februara, na srpski Nacionalni praznik.
Između ostalog, rekao je ministrima:
- Ništa me ne može pokolebati u mojoj odluci. Ali, da dodam, ne čudi me vaše insistiranje, ali se čudim što se g. Mijatović žesti na moju abdikaciju, kada on dobro zna da to mora da se dogodi.”
(Kasnije, u kancelariji predsednika)
Predsednik:
- Kako objašnjavate reči Njegovog visočanstva? - ponovo me je upitao.
- Vrlo jednostavno - odgovorio sam. - Pre mnogo godina, kralj i ja smo čuli u isto vreme, po prvi put, detalje proročanstva Mate iz Kremana, gde je spomenuto da će on abdicirati i napustiti zemlju. I rekao sam, još, sve što znam o Matinom proročanstvu.
Neki od kolega su protestovali što se šalim u takvoj krizi, drugi su se smejali glupom objašnjenju koje je očigledno izmišljeno nasumice, (smatrali su).
Ali mi je stari “čika Nikola”, kako smo od milošte zvali našeg veoma uvaženog predsednika, neočekivano pritekao u pomoć.
- Gospodo - počeo je - objašnjenje našeg kolege vam možda izgleda čudno, ali ja sa svoje strane ni najmanje ne sumnjam da je to savršeno tačno. Sećate se da sam imao nesreću da budem ministar unutrašnjih poslova za vreme ubistva kneza Mihaila. Sećam se da me je prefekt Užica izvestio o značajnim izjavama vidovitog seljaka. Naredio sam da se taj originalni dokument, u kojem su izjave zapisane, pošalje meni. Lično sam ga pročitao i mislim da se sada može naći među ostalim tajnim dokumentima iz 1868. godine, baš u ovoj zgradi”, piše Mijatović u svojoj knjizi.
TA “tajna dokumenta” - odnosno zapisnik o saslušanju “Mate iz Kremana”, ni do danas niko nije pronašao. Po Mijatoviću - takav “zapisnik” je postojao, kao i po predsedniku Vlade, Hristiću (kako ga citira Mijatović), ali - u beogradskom “Vremenu” iz 1929. godine, u tekstu “Kremna, prestonica nahije proroka protivu Obrenovića”, novinar Dragan Aleksić je objavio razgovor sa “g. Genčićem, nekada ministrom unutrašnjih dela”:
- Nemam pojma o Kremanskom proročanstvu. Nikad ja nisam rekao da su za vreme mog ministrovanja ti zapisi bili u poverljivoj arhivi… Kad sam došao za ministra unutrašnjih dela, ja sam osnovao 1899. jednu složenu arhivu, koju nisam hteo, kao moji prethodnici, da nosim onoga časa kada odlazim sa ploožaja. Ona je imala da bude stalna i da se nasleđuje. Ja sam je svrstao i uredio kao niko do tada. Prozvali su je “crnim kabinetom”, naravno s nepravdom, jer tu ništa nije bilo crno. Sve sam pokupio, sve sredio, ali o Kremanskom proročanstvu nije nigde bilo traga, niti je iko docnije mogao da ga unese. Ono ne postoji ni u kakvoj arhivi Ministarstva unutrašnjih dela. Ja sam se raspitivao za to proročanstvo, ali niko nije ništa o njemu znao. Verujem da bih bio u stanju da neštro doznam, naročito tada. Ali, ono kao takvo ne postoji. Ja mu ne pridajem nikakvu važnost… - rekao je bivši ministar policije novinaru “Vremena”.
I među današnjim tragačima za “policijskim spisima o Kremanskom proročanstvu” - nema onih koji bi se mogli pohvaliti naročitim uspehom. Uz podsećanje na činjenicu da nijedan predratni ili posleratni autor nije u rukama držao i svojim očima čitao te spise (svi se “pozivaju” na one koji su “videli” te spise), podsećamo i na mišljenje akademika Nikole Miloševića, javnosti predočeno 2002. godine:
- KRALj Milan sigurno nije uništio taj zapisnik. Moguće je da je to učinio kralj Aleksandar. Ali, za to nemamo pouzdane dokaze. Verovatno je da takvo jedno predskazanje nije moglo biti utešno za dinastiju Obrenovića i da su neki od njih bili zainteresovani da se tome zatre trag. Dakle, da se sam zapisnik uništi. Ali: da je zapisnik postojao, tu nema nikakve sumnje. Najzad, pomenuli smo kompetentne svedoke, dalje, ako neki seljak, za to nije potreban zapisnik, to su svi videli, na užičkoj pijaci počne da viče “ubiše knjaza”, pa šta je prirodnije nego da ga zatvore i, ako stigne brzojav da je knez zaista ubijen, da ga onda podvrgnu ispitivanju, a kada ga ispitujete, onda se pravi zapisnik. Dakle, to je svakako moralo biti. Drugo je pitanje - da li je zapisnik uništen, verovatno jeste, a ako nije…
Ako nije, onda bi se mnogo toga moglo “rekonstruisati”, proveriti, uporediti i - dakazati da li su i koliko Kremanci (Mata, Matija, Miloš ili Mitar) bili proročki nadareni.
Međutim, i bez tog “zapisnika” - postoje tragovi koji ukazuju da, na primer, Mata iz Kremana - nije bio dovoljno vidovit. U ovom nastavku feljtona - već smo citirali Mijatovićevo pisanje iz “londonske knjige” u kojoj, između ostalog, objavljuje da je Mate “video” ubistvo kneza Mihaila, prorekao abdikaciju kneza Milana, smrt kralja Aleksandra Obrenovića, ali i - dolazak Petra Karađorđevića na vlast.
Prema tom proročanstvu, “kralja Aleksandra će zameniti na tronu - Petar Karađorđević, koji će vladati oko tri godine, a zatim takođe nestati”...
Kralj Petar Karađorđević jeste na tronu zamenio Aleksandra Obrenovića, ali - nije “nestao” posle tri godine, već je vladao punih osamnaest godina, do svoje smrti, 1921. godine.
Da li je to Čedomilj Mijatović “slao signale” svojim londonskim prijateljima, dvoru I Vladi, šta im “valja činiti”?

ZAŠTO “TRI GODINE”?
PREMA Mijatovićevom citiranju proročanstava Mate iz Kremana, “kralj Petar Karađorćević je imao vladati i nestati posle tri godine”. Zašto se to “proročanstvo” nije ostvarilo? Da li je odgovor na ovo pitanje sadržan u sledećoj teorijskoj mogućnosti: ako smrt kralja Aleksandra i kraljice Drage nije bila samo “prorečena”, već i “rečena” u zavereničkom štabu (koji je održavao tesne veze sa Petrom Karađorđevićem), zašto se zaverenicima i ustoličenom kralju Petru - ne bi uzvratilo istom merom? Zašto isti “Mata iz Kremana” ne bi pružio “alibi” novim zaverenicima koji bi, po svrgavanju kralja Petra sa prestola, rekli: “Tako je bilo prorečeno, a od proricanja - nema uzmicanja…”?

“UŽIČKA ŠEGA DVOJICE PROTA”
KADA je novinar “Vremena” 1929. godine pisao o Kremnima i prorocima, tadašnja beogradska štampa uveliko je umesto Matinog imena, kao glavnog kremanskog proroka, koristila ime - Miloša Tarabića. Tu volšebnu “smenu” dr Radovan Kazimirović u svojoj kljizi nije prihvatio, a ni novinar “Vremena” - nije se bavio istraživanjem “zamene” identiteta proroka. Ali, ostavio je vredna reporterska zapažanja iz Kremana i Užica, kao i izjavu Užičanina, izvesnog “g. Tadića”, koji je rekao da su - kremanska proricanja - “užička šega prote Đurića, preko prote Zaharija…”
(NASTAVIĆE SE)