Crne slutnje kraljice

Piše: Radoje Andrić

NOVINARSKI hvalospev zaverenicima koji su ubili kralja Aleksandra i kraljicu Dragu - bio je policijski zabranjen, a “Ogledalo” i Pera Todorović - dobili su priliku da o njihovom smaknuću pišu i u nastavcima… To deluje čudno - samo na prvi pogled, samo dok se ne pročita šta je Todorović pisao.
U najkraćem: kraljevski par je morao biti ubijen, jer je tako prorokovao Mateja, seljak iz Kremana, a Todorović tvrdi da je to kraljici Dragoj rekao - u oči.
Todorović, najpre, u svom tekstu kaže da je kraljica tražila od njega da prekine sa objavljivanjem “Jednog proročanstva”, čemu se on usprotivio rečima “da se tu baš veliča dinastija Obrenović, priča se kako je progoni knez Karađorđević i kako je ceo narod tražio povratak svoga starog kneza Miloša…”
Za Mateju - Todorović je rekao kraljici da je “čovek koji je šenuo pameću” - ali i da se sve što je prorekao, od Milana do Aleksandra, ostvarilo.
Kraljica je, pak, načula i za “nastavak” proročanstva:
- Kralja plaši ono crno proročanstvo, a mene jedi, otkuda ste našli da o tome pišete baš sad, kad nam i inače s drugih strana toliko prete i svako zlo slute i žele?
- Ali, zaboga, veličanstvo, ja sam baš zato i uzeo i da pišem o tome, da to kako vi rekoste “crno proročanstvo”, malo ulepšam i doteram; da razblažim onaj teški utisak, koji bi ono inače moralo da ostavi u narodu - pojasnio je Todorović.
SVOJU priču Todorović je počeo kao i svi kasniji “klasici” "Kremanskog proročanstva":
"U Užičkom okrugu postoji selo Kremna, a u tom selu, u prošlom veku, živeo je čovek po imenu Mateja…
Potom je ponovio dobro poznati scenario sa užičke pijace, okončan povicima `pomagajte, ubiše knjaza`.
- Uh, g. Todoroviću... Zbilja je strašno! Kako je moralo biti tom jadnom čoveku kada je, u svom vidovitom ludilu, sve to kao na javi gledao...
- Toga čoveka, veličanstvo, docnije su dovodili čak u Beograd. On je saslušavan u Ministarstvu unutrašnjih poslova, pa ga je saslušavao i dugo s njim razgovarao čak i sam kralj Milan. I na kraju krajeva, iz sviju tih njegovih saslušanja i pričanja izlazilo je…
…`Izlazilo` je sve onako kako se u stvarnosti i dogodilo, do dolaska Aleksandra Obrenovića na vlast, a za njega - Todorović je rekao kraljici:
- …Neće imati od srca poroda i umreće mlad, vrlo mlad, neće napuniti ni trideset godina.
- Svršiće vrlo mlad i `s njim će se ugasiti njegova sveća`!...
Kraljica me preseče:
- Šta to znači `ugasiće se njegova sveća`?...
- Znači, veličanstvo, ugasiće se ona sveća, koja se u njegovom domu o slavi pali, to jest: izumreće njegova loza, neće više biti Obrenovića!...
- ... A zatim će Srbijom zavladati druga loza. Ali ni ona neće biti dugovečna. Izrodiće se unutrašnje borbe i krvljenja, doći će meteži i međusobni sukobi, i strana, tuđinska, neprijateljska sila zavladaće Srbijom i dušmanski će pritisnuti rod srpski. I nastaće tako strašna i nesrećna vremena, da će živi, prolazeći pored grobova predaka svojih, tu zastati i suzni uzdisati:
- Otvorite se grobovi, da i mi živi u vas legnemo... Blago vama što ste pomrli, te bar svojim očima ne gledate muke, bruke i jade naše!
- A kad se narod srpski dobro namuči i napati; kad prestrada sve ono, što je Hristos na krstu prestradao, onda će se iz sredine naroda, iz sirotoga doma i od prostog roda srpskog javiti čovek, koji će svoj narod dići, povesti, osloboditi i ujediniti tako, da svi Srbi budu zajedno i da budu samo svoji gospodari, kako nikad pre nisu bili. I onda će nastati tako miran i srećan život, narod će živeti tako zadovoljno, da će ljudi, prolazeći pored grobova predaka svojih, uzvikivati radosno:
- Ustanite mrtvi da živimo!
REKAO je Todorović kraljici da je `prorok video i ponovni dolazak Obrenovića na vlast, iz daleke loze`, što je za kraljicu bila `mala uteha`, a predočavanje da je `sumanuti Užičanin`, čak, i telefon prorekao - probudilo je kraljičinu zainteresovanost, nakon čega je, ipak, reagovala `tužno`:
- Teško meni! Jer baš ovo proricanje telefona i oslobođenja, ako je istinito, najbolje pokazuje da će se ispuniti i sve ostalo što je prorekao… Nego da li je taj čovek sve to baš u istini govorio, kako se sad priča? Jer znate kako je, g. Todoroviću. Čovek rekne jednu, a posle se naplete stotinu, što nikad nije ni mislio. Pa, možda je tako i ovde?
- Pa možda je, veličanstvo, i daće Bog da se ova zla proricanja koja se odnose na nj. v. kralja ne ispune. Što se pak tiče istinitosti, ja sam čuo da o tome postoje akta u ministarstvu unutrašnjih ili spoljnih poslova, i da je to bilo sakupljeno u dve naročite fascikle, koje je docnije i kralj Milan uzimao i naročito ih amo u dvor donosio, da ih ovde razgleda.
Kraljica reče da će baš narediti da se to potraži i izvidi. Ali to bi morala učiniti krišom od kralja, jer je ona još i ranije to htela, ali se bojala da bi to njega još više uzbunilo, kad bi sve to našao i pročitao u tim starim aktima.
POSLE ovih reči, kraljica se prenu, kao da se nečega setila, i reče živo:
- A, zbilja, vi o meni ništa ne rekoste! A ja sam čula da je u tome proročanstvu i o meni reč!
- Koliko ja znam, tu se govori samo kako će se kralj oženiti jednom građankom, Srpkinjom, i kako će ona potpuno podeliti njegovu sudbinu.
Sirota kraljica raširi ruke i reče skoro kroz plač:
- Jao, Bože! Ja i ne tražim ništa drugo, no da sa njim podelim sve, sve, jer čini mi se i otrov bi mi sladak bio, kad ga s njim pijem. Ali, zaboga, g. Todoroviću, je li moguće da je taj umobolni čovek tako sve do sitnice prorekao, pa čak i to kako će se kralj oženiti?!
- Pa ženidba nije sitnica, veličanstvo. Naročito kad se jedan kralj ženi - rekoh ja, tek da imam šta reći.
- Znam… Razumem. Ali mi sami, kralj i ja, to nismo nasigurno znali, upravo čak i do onoga poslednjega časa. A to na trideset i dve godine unapred proriče jedan sumanuti Užičanin! Zaboga, je li to moguće?
Slegoh ramenima:
- Ne znam, veličanstvo... Tako pričaju ljudi, kojima bi se moralo verovati. A, najbolje naredite poverljivo, da vam se akta svakako nađu. To će vam biti najbolje uverenje.
Da li je jadna i nesrećna kraljica Draga naređivala da joj pomenute hartije nađu i šta je ona u njima našla i pročitala, to ne znam. Ali, `crno proročanstvo` `sumanutoga Užičanina` ispunilo se doslovce, zaključno do kralja Aleksandra, s kojim je slavna i zaslužna loza Obrenova zaista iz korena isčupana", pisao je Pera Todorović.
I - “zaključno sa Aleksandrom” (po Todoroviću) - zaista su prestala Matejina proročanstva. Bar ona koja se obistinjuju, jer se i iz Todorovićevog teksta vidi da će “nova dinastija (Karađorđević) kratko ostati na vlasti”. I nakon Mijatovićevog pisanja u Londonu - Mate i njegova proročanstva su postali “neupotrebljivi”, jer je kralju Petru “precizno” predvideo samo “tri godine vladavine do nestanka”...
- Šta sad?! - verovatno su se pitali ondašnji priređivači "Kremanskog proročanstva" i današnji “klasici”.
Današnjim rečnikom rečeno, verovatno da je ovako bilo:
- Neka se pripremi Miloš Tarabić…

HRABRO NA ZAVERENIKE
POSLANIK Austrougarske u Beogradu Konstantin Dumba obreo se u dvoru, na mestu zločina nad Aleksandrom i Dragom, neposredno nakon smaknuća, o kojem je zapisao u svojim memoarima:
“Kralj Aleksandar nije imao oružje uza se. Goloruk, u crvenoj spavaćoj košulji, on je pokušao da zaustavi svoje ubice snažnom vikom i pretnjom da će ih sve dati povešati... U susretu sa smrću, kralj Aleksandar poneo se hrabro. Isto tako hrabro se držeći poginuo je i njegov prvi ađutant, general Lazar Petrović (Lepi Laza), koji je bio oženjen jednom sestrom kraljice Drage… Na kraljicu Dragu ispaljeno je 16 hitaca. Posle toga njeno je telo sasvim raskomadano bajonetima i sabljama. Na samog kralja Aleksandra, jedno kratko vreme, niko od zaverenika jurišnika nije se usudio da puca. A onda je, odjednom i kao po komandi, u njega ispaljeno 20 metaka..."

KRALj TRAŽIO MILOST
FRANCUZI Žan de Bonfon i Andre Bare o zločinu na srpskom dvoru pisali su ovako: “Oficiri su se prema već mrtvim kraljevskim supružnicima poneli kao varvari. Kraljičino telo su okrenuli tumbe - i rasporili. Svako je zabo oružje u njeno telo..."(Bonfon)
Bare je, pak, napisao, da je kraljica Draga bila "bukvalno rasporena" i da je oficir, koji je to učinio svojom sabljom, posle svega uzviknuo: "Eto ti, sad pokaži tvoje derište, tvog naslednika, kravo jedna!" Suprotno izveštaju austrougarskog poslanika, u kojem se kaže da je kralj Aleksandar umro hrabro i dostojanstveno, i kraljica s njim, Bare tvrdi da je kralj Aleksandar, boreći se sa smrću, zavapio: "Milost, milost! Poštedite me..."
(NASTAVIĆE SE)