Primat glavnih proroka

IZMEĐU Prvog i Drugog svetskog rata - u štampi i literaturi Tarabići su sasvim preuzeli “primat” kao - glavni proroci. Mata, Mateja ili Matija - svako od ovih imena polako je potisnuto u zaborav, ali ne i proročanstva do 1903. godine.
Savremenici prorečenog ubistva kralja Aleksandra i kraljice Drage, posebno pristalice dinastije Obrenović, dugo su u sećanju zadržali “crno proročanstvo”. Karađorđevićevci, pak, nisu imali previše razloga da tragaju za korenima proročanstva, “nestalim policijskim zapisnicima” i, uopšte, detaljima koji bi podsećali kako je kralj Petar došao na vlast. Kako su se ove dve dinastije odnosile prema Kremanskom proročanstvu?
Obrenovići su “otrpeli” tri stotine nastavaka o proročanstvu u “Malim novinama”, a Karađorđevićev ministar unutrašnjih dela - naredio je da se volujskom žilom išiba Požarevljanin koji je “politički sanjao” (nije čak ni proricao!) protiv vlasti... Da li su Karađorđevići verovali u proročanstvo - teško je reći. Jesu ga koristili uoči i tokom Prvog svestskog rata, kasnije su dozvoljavali da se o njemu i sa podsmehom piše i tako se “ogrešili” o današnju nauku, jednako kao i svi kasniji pisci knjiga o Kremanskom proročanstvu koji su tvrdili da je ono “političko i zavereničko”, a ne “metafizičko”…
ZANIMLjIVO viđenje na tu temu ima akademik Nikola Milošević:
- U poslednje vreme pojavile su se čitave knjige u kojima se tvrdi da je Kremansko proročanstvo, zapravo, izmišljotina Karađorđevića, s namerom da se diskredituje konkurentska dinastija Obrenovića..
Po pravilu, takav glas o Kremanskom proročanstvu šire oni koji su uvereni da nikakvo predskazivanje nije moguće, a da onaj ko je ubeđen da je zaista tako šta moguće - ili neko ko je sklon da veruje u “bapske priče” ili je čovek koji ne ume da naučno trezveno misli... Ja držim da bi zato bilo neophodno da skrenemo pažnju, ne samo onima koji takve knjige pišu - jer će ih oni i dalje pisati tako kako ih pišu, već i najširoj javnosti: naučno je već uveliko dokazano da mogućnost predskazivanja - postoji! Da se proricati može - u to nema sumnje, osim kod pisaca pomenutih knjiga kod kojih je, najčešće, neznanje udruženo sa predrasudama...
- Da bi dokazali kako je Kremansko proročanstvo smišljeno iz kuhinje Karađorđevića i da, navodno, prota Zaharić stoji iza toga kao tvorac cele te “naivne priče”, neki od ovih pisaca tvrdili su da nijedno od tih predskazanja nije prethodilo događajima koji su, navodno, predskazani, nego da su sva ona nastala post festum, kad se sve to desilo. Niko od njih nije, sasvim sam siguran, čitao knjigu Čedomilja Mijatovića, dugogodišnjeg obrenovićevskog ambasadora u Londonu, koja je objavljena 1917. godine pod naslovom “Uspomene jednog balkanskog diplomate” - podseća akademik Milošević.
Ali, ni akademik nije čitao Mijatovićevu knjigu iz 1906. godine koja ukazuje na neke njegove nedoslednosti u knjizi iz 1916.godine, gde je prećutao da se proročanstvo o “trogodišnjoj vladavini kralja Petra” (koje je objavio 1906) - nije ostvarilo...
ŠTA je sa tezom - da su “obrenovićevci” tvrdili da je Kremansko proročanstvo samo “karađorđevićevska” ujdurma?
Dr Radovan Kazimirović na tu temu nije “javno razmišljao”, bar ne u svojoj knjizi o "Kremanskom proročanstvu". Ali, naveo je zanimljivu tvrdnju da se u vreme Obrenovića o proročanstvu nije smelo ništa pisati!...
Nemoguće da Kazimirović, kao savremenik, nije znao za “Male novine” i 300 nastavaka “Jednog proročanstva”, objavljenog za života kralja Aleksandra i kraljice Drage! Čak i u svojoj kljizi o Kremanskom proročanstvu - koristi citate iz tekstova objavljenih “za života” kralja Aleksandra...
Gledajući, dalje, “na broj” - čak je u vreme Obrenovića objavljeno više naslova o Kremanskom proročanstvu nego u vreme Karađorđevića. A, gledano po “pristupu” Kremanskom proročanstvu - ono se više osporavalo kod Karađorđevića nego kod Obrenovića! Istina je da se na “održavanju” Kremanskog proročanstva posebno insistiralo u vreme Prvog svetskog rata, kada je svojim sadržajem i porukama podizalo moral u svakom pogledu posrnuloj Srbiji.
Posle rata - “na red” su došli tekstovi poput onog koji je 1929. u “Vremenu” objavio Dragan Alaksić, sa posebno zanimljivim svedočanstvom - kako je vlast u vreme Karađorđevića “volujskom žilom reagovala” - na proricanje!
Da bude još bizarnije, nesrećnik koji je “dobio žilom po turu”, nije ni proricao, nego - sanjao... A sanjao je tako da je “politički agitovao” protiv Karađorđevićeve vlasti:
...Milorad Marković, koji je da bi imponovao udesio svoje prezime na Karamarković, bio je trgovac u Požarevcu. On udesi da je snio kako je grom udario usred Terazija. Znalo se šta to znači - piše Aleksić, a čitaoci “Vremena” znali su da je to aluzija na proročku rečenicu “Da će Obrenovića nestati kao da ih je grom udario”. Grom je trebalo da udari i u Karađorđeviće... - Kako je to dobro došlo u izbornoj agitaciji, ministar unutrašnjih dela pok. Radivoje Milojković reši da se vešto odvrati Markoviću i preko sreskog načelnika naredi da ga izbatinaju. Žandarmi ga uhvatiše u podrumu i dobro iskoristiše jednu debelu volovsku žilu. Docnije Marković, sav besan, ode u Beograd da se Milojkoviću požali na taj postupak. Ovaj ga lepo primi, ali Marković nikako da sedne, jer mu je tur bio sav ranjav. I, kad objasni da je bijen, ministar se napravi šeret i reče da ne veruje:
- More, nije to istina, Milorade, nego čuo sam ja da ti tako često svašta sanjaš, pa si valjda sanjao i te batine…
Šta je “sanjao”, a šta mu se događalo, nesrećni Milorad imao je “zapisano” na turu... Potpis je bio ministarski, ali - u to vreme - zavereničkoj skupini koja je ubila Aleksandra i Dragu, mnogo je dragoceniji bio jedan - kraljevski potpis. Izdejstvovali su ga od Petra Karađorđevića, pre nego što se iz Ženeve vratio u Srbiju i popeo na okrvavljeni presto.
Da li su, po pitanju zavere protiv Obrenovića i Kremanskog proročanstva, Karađorđevići bili “tako neutralni i nedužni”, kako se do danas tvrdi?
POZIVANjE dr Radovana Kazimirovića na užičkog protu Milana Đurića i narodnog poslanika (takođe iz Užica) Dobru Ružića, rečima “trebalo je čuti kako i šta govore o knezu Petru i o amanetu njegovog oca kneza Aleksandra - da će samo na poziv Narodne skupštine doći na presto srpski”, navode ne samo na trag udvorničkom pisanju i prećutkivanju činjenica, već i ka “kreiranju proročanstva”.
Nije li kralj Petar, iz Ženeve, zaverenicima poručio da će u Srbiju doći samo pod uslovom da Aleksandar i Draga budu ubijeni, a ne, kako su zaverenici prvobitno planirali, prognani iz zemlje?!
To je u svojoj velikoj monografiji “Crna ruka” dokazao istoričar i publicista Vasa Kazimirović.
Nije li kralj Petar, u Ženevi, po smaknuću Obrenovića, izaslaniku zaverenika Damnjanu Popoviću potpisao:
"Ja, Petar Karađorđević, kunem se svojom čašću, da, dok na prestolu Srbije budem ja i moji potomci, zaverenici i njihovi potomci ne samo da neće biti sudski gonjeni, već da će im naprotiv u zemlji biti osigurani najviši položaji".
Liči li to na poziv Narodne skupštine, o kome piše dr Radovan Kazimirović, liči li na onaj amanet kneza Aleksandra, pa i samog Petra, o kome su mu govorili prota Đurić i Dobra Ružić?

SANjAO I KRALj
- PERA Todorović je zabeležio, da su kraljica Draga i kralj Aleksandar sanjali jedan isti san, kako ih crni psi napadaju i da ih raskrvare svojim ujedima - priča akademik Nikola Milošević. - To se, inače, kod istraživača snova smatra nemogućim - da dve osobe sanjaju istovetan san... Ali, i u Tolstojevoj “Ani Karenjini”, grof Vronski i Ana Karenjina sanjaju isti san. I, vidite, to što je Tolstoj u “Ani Karenjini” tako zamislio, u životu Aleksandra i Drage se dogodilo. Oboje su sanjali isti san i budili se u znoju, u silnom strahu. Dakle, oni su upozoreni na više načina, sa više strana, i nastojali su da izbegnu ono što ih čeka, pa nisu uspeli - kaže akademik u prilog svojoj tvrdnji da “od proricanja nema uzmicanja”.

(NASTAVIĆE SE)