Sloba umesto Broza

IAKO su gotovo svake godine štampali novo izdanje proročanstva, autore su sustizali i prestizali događaji u uzburkanoj Srbiji devedesetih godina. Čitaoce više nije toliko interesovala prošlost, nego budućnost.
Šta kažu Tarabići?
Nekih se “balasta” valjalo osloboditi, pa i - samog Tita. Za početak - da mu se “očita bukvica” zbog razlaza sa Rusima, kojima “nije bio zahvalan što su ga doveli na vlast”. Golubović i Malenković tvrde da su sledeće reči izgovorili prota Zaharije Zaharić i Mitar Tarabić, ali - ni rečju ne objašnjavaju - zašto ništa od toga nema u prvim izdanjima njihove knjige:
"Mitar je tog istog dugog dana, najdužeg dana u njihovim viđenjima, pričao mnogo o prilikama u našoj carevini, posle Drugog svetskog rata.
Evo, doslovno, kako je to prota te noći zapisao:
`Mitar mi je svašta kazivao, te je rekao da će čoek plavijeh očiju, a sa zvijezdom na čelu, prekinuti ljubav sa našom pravoslavnom braćom Rusima. On neće njima biti zahvalan ni za to što sijedi na našem prestolju, na koji su ga oni ustoličili i popeli. Nastaće velikačka omraza između naske i Rusa. Pašće krv u nama samima. No, te će se rane lako preboljeti i mi ćemo se jopet sa Rusima izmiriti, ali nikad iskreno, nego onako, na riječi i govoru, da nas drugi ne bi razumjeli, kako jedni druge pritvorujemo i lažemo.`”
Autorski tandem je ovo proročanstvo ovako protumačio:
“Mitar je, zapisao je prota, svašta kazivao. Neka naša današnja viđenja i ocene događaja iz 1948. godine i posle nje ne slažu se sa ocenama Mitrovim, ali namera autora knjige i nije da po svaku cenu utvrđuje poklapanje kazatog, sa stvarnim zbivanjima, već da ta kazivanja prenesemo, autentično, kako su izrečena i zapisana, ostavljajući nauci i istoriji da kažu poslednju reč jednoga, nekoga dana.
Međutim, sama faktografija je nesumnjiva, čin prekida dobrih odnosa između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza 1948. godine, kao i kasnije dugo i postepeno poboljšanje odnosa.”
A, ŠTA je sa onim proročanstvom iz knjige Radovana Kazimirovića, prema kojem će Rusija biti najmoćnija sila na svetu i svako će se o njeno prijateljstvo otimati?
Te vizije nema kod Golubovića i Malenkovića. Jednostavno, kao i mnoge druge, izbrisali su je iz dela koje im je bilo osnov za pisanje njihove knjige o kremanskom proročanstvu.
Pisanje i brisanje im se, uostalom, pokazalo kao najtačniji način proricanja, pa i onda kada su neka od njihovih proročanstava postala prevaziđena i nisu odgovarala stvarnom stanju. To se događalo s društvenim promenama u Srbiji, zaista brzim, u gotovo dve decenije njihovog rada na kremanskom proročanstvu. Ali, novim izdanjima knjige istog naslova, i oni su bili jednako brzi, pa, kad su se našli u sopstvenom đorsokaku sa proročanstvima koja se tiču Tita, u vreme kad je postao krajnje neomiljen i nepopularan, a njegovi sledbenici bezopasni, počeli su, lagano, da “revidiraju”, poput nesrećnika koji su prinuđavani da to čine upravo u vreme tog Informbiroa.
Međutim, nisu samo Golubović i Malenković “zaslužni” za “konačni obračun sa Titom”. Oni su ga “uveli” u proročanstvo, a kada se, vremenom, već “podrazumevalo” da su ga tamo Tarabići videli, i drugi su se autori počeli “obračunavati” sa Titom. Dragan Pjević, autor knjige “Kremansko proročanstvo - izvor novih inspiracija” (Kremna, 2005), potkrepljujući svoju tezu “da su vladari koji zapostave Kremna osuđeni na propast”, piše:
"Komunistički diktator Josip Broz, kao i Nemanjići, pravi kuću za odmor u Kremnima. On umire prirodnom smrću. Kremna materijalno zapostavlja, ali zato se gasi `crveno carstvo`. I Tito se, istina, interesuje za poruke iz Kremana. Čuvao je i on dosta zapisa u svojoj arhivi.
Dr Stojan Adašević kaže da se Tito opirao seči noge u Ljubljani, jer mu je to predviđalo kremansko proročanstvo. U Kremnima se za Tita, sve vreme njegove vladavine, tajno šaputao nadimak Čedo Ćopo, a da mnogi nisu znali šta to znači. Kao dete sam slušao razgovor pokojnog oca Milenka i čuvenog Milana Milekića iz Zaovina, kada ga pominju kao Čedo Ćopo", piše Pjević, pozivajući se na “nestalu knjigu o kremanskom proročanstvu”, štampanu pre Kazimirovićeve.
I UGLEDNI beogradski lekar ginekolog dr Stojan Adašević, tvrdi da zna za “prvo izdanje izvornog kremanskog proročanstva”. Tu knjigu je imao njegov deda Stojan, tvrdi Adašević za “Novosti”.
- Pamtim, kao da gledam: noću, u kuću moga dede i polubrata u Kremnima, banuše naoružani ljudi u smeđim kožnim mantilima, sa džakovima u koje pokupiše svako parče hartije iz obe kuće. Dedina lula, razbijena u tom nasilnom pretresu, urezala mi se u s(a)vest. Oteše nam obe knjige izvornog kremanskog proročanstva.
- Doušnici, konfidenti, Ozni su dojavili da Adaševići generacijama čuvaju autentične zapise Tarabića, za kojima je Ozna, impresionirana davnim nagoveštajem pojave fenomena Josipa Broza Tita, dotle bezuspešno tragala. Kremanski nagoveštaj i suština titoizma su za kasnija izdanja “Kremanskog proročanstva” iskasapljena, premodifikovana - pamti Adašević, jednako kao i sadržaj oduzetih knjiga -
"Kad dođe veliki srbožder, koji će imati zvezdu na čelu, mnogo zla učiniće srpskom narodu, više zla nego svi Turci i svi Nemci, a umreće jer će nogu da mu odseku”, piše, po Adaševiću, u prvom izdanju “Kremanskog proročanstva”.
- Najeminentniji lekari potvrdiće vam, koliko se baš Tito zato opirao amputaciji noge u Ljubljani 1980. godine. - govori Adašević i pojašnjava:
- U posleratnim izdanjima kremanskog proročanstva, Tito je “nagovešten” kao “spasilac”. A Tarabići su reč “crkne” upotrebili samo za njega i nikog više. Za sva bića, od čoveka do pčele, govorili su “da umru”. Sve što sledi, citati su izvornih Kremanaca, nikad do sad objavljeni….
Golubović i Malenković nisu se, ipak, tako surovo “rastali” sa Titom. Pod pritiskom kritike u štampi, a verovatno i “dežurnih čitača” iz raznih štabova i službi, u svom 11. izdanju oni, naprasno, objavljuju stav da “čovek plavijeh očiju na belom konju” - ne mora biti Tito, a ko će biti - “pokazaće budućnost”…
Ali, iako dr Adašević zna za kremansko proročanstvo po kojem, “posle Tita zemljom vlada odbor, pa na vlast dolazi novi vođa koji će povesti Srbe" (“…kako će ih voditi, razvideće oni sami…”), iako i Golubović i Malenković spremno “sedlaju belca” za novog srpskog vođu, Slobodan Milošević - nije uzjahao!
Možda zbog “prorečenog” da će “pasti s konja, povrediti nogu i od toga umreti”?
Nesigurno je to… Uostalom - Tito nije pao s konja! A, ako je tako prorečeno - neko mora pasti! Zar da padne Slobodan Milošević?!
Zato je on više verovao proročanstvu deda-Miloja.

Dr Stojan Adašević - o proročanstvima iz “zaplenjene knjige”

SLOBA
“KADA crkne veliki srbožder, vladaće zemljom savet, onda će se javiti čovek koji će povesti Srbe, kako će ih voditi, razvideće oni sami. Prvo će braća - nebraća, što srpski s greškama govore, napasti srpsku vojsku, i njihovi lovci i šumari pobediće nju, njene prangije i gvozdene kočine.”

KNIN
“IZA toga će braća - nebraća, što srpski bez greške govore, napasti nas i za jedan dan osvojiti varoš koja neće biti Knić nego njoj imenom nalik. Iza toga proći će puno vremena, biće čuda po Kosovu Polju, a onda oni što pujdaše braću - nebraću što srpski bez greške govore, napašće s leđa našu braću - nebraću."

DUBROVNIK
“IZA toga će more jednim delom biti talijansko, jednim delom srpsko. Možda da, možda ne i tursko, i jedne varoši koja svoju slobodu izgubi od Francuza. Ta varoš će dobiti slobodu kao što je nakada u stara vremena imala. Granice te varoši pomeraće se na sever i na jug. U njoj živeće ljudi u velikom rahatluku, biće mnogodetni. Mnogo ljudi dolaziće iz drugih država da žive tamo i da uživaju u njihovoj lepoti i obilju svega, a diviće se njihovoj pameti. Kad budu postali ono što su bili, vodiće ih u tome čovek mnogo ružan, ali dobar i pošten. On će biti prvi kralj. Samo, kada bude neki praznik ili krunisanje, neka se taj čovek čuva, jer će ga ujesti zmija, te zato morao bi pored sebe uvek da ima hekima (lekara). Taj čovek možda će da preživi, možda će da umre. Ako umre, neće moći da pomogne svom narodu koliko bi inače pomogao. Sa svima državama i narodima i verama koje tamo žive, on će znati biti prijatelj i uneće sreću.”

PARIZ
PO Adaševićevim saznanjima, celovito i izvorno "Kremansko proročanstvo", objavljeno 1903. u malom, gotovo ezoterijskom tiražu, još postoji - u Parizu. A u Srbiji? - ne zna se.

ETO SLOBODANA!

ZA “Kremansko proročanstvo” Golubovića i Malenkovića, Dragan Pjević u svojoj knjizi kaže:
“Evidentno je da su tu knjigu cenzurisale komunističke vlasti. Ne spominje se ništa što bi narušilo njihov mit, a vrlo skriveno je predočeno čitaocu da je komunističko carstvo beskonačno.
To umanjuje njenu vrednost, s obzirom na to da se protivnici proročanstva drže podatka da su proroci rekli kako će petokraka i komunisti vladati doveka, jer se u presečenoj jabuci vidi petokraka.
Tačno je da se vidi petokraka, ali se vidi i koštica, sa početnim i krajnjim slovom prvog predsednika posle pada komunizma - Koštunice.”
Ali, šta ćemo sa činjenicom da se u jabuci ne nalazi “koštica”, nego “semenka”?! Po Pjevićevom “čitanju prvog i zadnjeg slova” - eto u jabuci i Slobodana!