Magična mistika Kremana

Piše: Radoje Andrić
GOTOVO pune dve godine od predizborne posete dr Vojislava Koštunice Kremnima i Jovi Tarabiću, smatralo se da su njegovi preci, slavni proroci, “rekli to što su rekli”.
Ali, i nakon javnog priznanja Dušana Kovačevića i Branislava Lečića da su dopisali deo “proročanstva” u kojem je Koštunica “viđen” kao predsednik, mnogi novinari i kasniji priređivači kremanskog proročanstva, to priznanje su, jednostavno, prenebregli i ignorisali.
A - tako je i danas, punih pet godina nakon tog događaja. Najnovija “potvrda” tog “proročanstva” nalazi se u knjizi Dragana Pjevića (“Kremansko proročanstvo - izvor novih inspiracija”), gde autor iznosi “brojne dokaze” da je tako “moralo biti”, a među ključnim je, kako tvrdi, “sudbinska veza Kremana i srpskih vladara”. Pjević se u svojoj knjizi, čak, stavlja u funkciju “proroka svih kremanskih proroka”, i piše:
- Mimo poruka koje su kroz vekove govorili razni proroci rođeni na teritoriji Kremana, ono što ja govorim znatiželjnicima su uobličene poruke svih njih i svi obični ljudi mogu reći da se graniče sa maštom, odnosno da su fenomen neprihvatljiv običnom umu, ali ipak realan i osetljiv. - piše Pjević:
- Reći da su Kremna sudbonosno vezana za državu kojoj pripadaju, da se nikad nije desilo da je neko napravio jaku i stabilnu državu, a ostavio Kremna siromašna, za obične ljude je neprihvatljivo. Mnogi će, možda, reći da ja pričam gluposti, da izmišljam, a većina članova sadašnjih političkih struktura, kojima i ja pripadam, tvrde da ja tim pričama “navraćam vodu na svoju livadu”. A, kako ja to objašnjavam? - pita se Pjević i odgovara:
- Da li su zapisane poruke Tarabića da će se vratiti Karađorđevići u zemlju, da će se u Šarganu obnoviti pruga uzanog koloseka, da će nestati novac i pojaviti se nešto kao “riblja krljušt”, pre 25-30 godina za mnoge bile nestvarne?
- Pa jesu, moramo priznati. Sami Karađorđevići nisu verovali da će se ikad vratiti u domovinu. Oni nisu verovali, a Kremna su verovala i slala poruke čitavu drugu polovinu 19. veka: da će 1903. godine biti što je bilo, da će sve vreme u prvoj polovini 20. veka oni vladati, i da će se, kako su Kremna govorila, u drugoj polovini 20. veka ponovo vratiti.
UMESTO da je knez Pavle, kada je poginuo kralj Aleksandar, 1934. odmah uzeo za ruku kralja Petra II, došao u Kremna i pitao - “Šta da činimo?”, trebalo je da prođe skoro 60 godina pa da neko od Karađorđevića dođe u Kremna. Potomci monarhije moraju što pre obnoviti nekada dobre odnose sa Kremnima na obostrano zadovoljstvo, a time za dobrobit države i naroda.
Kralj Aleksandar Obrenović iz mržnje prema Kremnima namerno 1893. godine diže česmu na Zlatiboru, i ta godina se računa kao godina početka turizma na Zlatiboru, gde se 2003. slavilo 110 godina turizma, iako je znao da su do tada nekoliko vekova Kremna bila glavno turističko mesto Srbije.
I šta je od toga dobio: deset godina kasnije izgubio je i kraljevstvo i glavu...
I oni prave istu grešku kao i serdar Mićić. Umesto da su došli u Kremna i pitali šta da rade, oni terali inat Kremnima.
Kralj Petar I Oslobodilac je za sada jedini verovao u Kremna i sa njima sarađivao. Prota Zaharije Zaharić je dolazio na dvor bez najave i uvek donosio kralju vode sa poznatog Rakovog vrela, vrela koje razbistruje ljudski um. Kralj Petar I je naterao Kralja Aleksandra da 1920. godine poseti Kremna, ali šta to vredi kada je kralj Aleksandar površno verovao u mistiku Kremana, pa 1934. godine u proleće zaboravlja na Kremna i čini posetu Zlatiboru. Rezultat toga je sledeći: dešava se tragedija u Marselju.
KOMUNISTIČKI diktator Josip Broz, kao i Nemanjići, pravi kuću za odmor u Kremnima. On umire prirodnom smrću. Kremna materijalno zapostavlja, ali zato se gasi “crveno carstvo”.
Na prvim višestranačkim izborima 1990. godine tadašnji opozicioni kandidat za predsednika države Vuk Drašković ubedljivo je dobio izbore u Kremnima.
Vuk Drašković je u kampanji pred te izbore bio u Kremnima, i samo rekao sledeće: “Dragi Kremanci, valjda vi znate šta će biti, i vi treba da savetujete mene šta da radim, a ne da ja govorim vama”. Sve je to Vuk Drašković dobro rekao, ali nije tako postupao. On nije u svom štabu imao za savetnika nekog oštroumnog Kremanca da bi znao šta treba raditi, već se okrenuo nekim drugim ljudima. I bilo je što je i viđeno.
Za vreme neuspešnih predsedničkih izbora 2003. godine niko od kandidata za predsednika države nije dolazio u Kremna, - podseća Pjević - i kao što se zna predsednik nije izabran.
U kampanji pred održane junske predsedničke izbore Kremna je jedino posetio 15. maja 2004. godine izabrani predsednik Tadić.
Sve analize ukazuju da je Tadiću rejting počeo naglo da raste posle tog 15. maja, a zna se sa kakvim je rejtingom startovao u kampanji.
Bilo je govora, i želja, da Kremna tada posete Nikolić i Maršićanin, ali se nešto nije dalo, jer “tako je kazano" - piše Pjević.
Po njemu, u najkraćem - u Srbiji se na vlast može doći “samo ako pretendenti za vladaoca za savetnika uzmu nekog od medijalnih Kremanaca”. A, gde je tu proročanstvo? Gde je “mistika Kremana” u tako ogoljenim porukama? Šta zaključiti nakon čitanja sledećeg citata, drugog u Pjevićevoj knjizi na temu “proricanja dolaska Koštunice na vlast”?
U POGLAVLjU “Iz knjige utisaka o poseti Kremnima”,
na 91. strani, pojašnjavajući kako je nastala “Knjiga utisaka”, Pjević piše:
- Znajući dobro mistiku Kremana, i neke bitne i nedokučive poruke iz njih, a u želji da moja politička grupacija pobedi, kao kandidat DOS-a za odbornika SO, pred septembarske izbore 2000. godine pismeno sam pozvao dr Vojislava Koštunicu, kandidata DOS-a za predsednika Jugoslavije, da poseti Kremna pre odlučujućih izbora 24. septembra 2000. U pismu sam mu pojasnio mističan odnos Kremana, države i državotvornih osoba. U pismenom pozivu između ostalog piše:
“…Verovatno se ovo pismo ne piše slučajno sada i slučajno Vama. Možda je ovo i Božija volja, iskazana na ova dva lista papira, da Vam se sugeriše šta Vam je činiti” - poručuje Pjević kandidadtu za predsednika države…
Zaista, gde su tu - “mistika i proročanstvo”?
Možda su u sledećim Pjevićevim rečima, nekoj vrsti intimnog priznanja: - “… a u želji da moja politička grupacija pobedi, kao kandidat DOS-a za odbornika SO, pred septembarske izbore 2000. godine pismeno sam pozvao dr Vojislava Koštunicu…”
Možda bi to i zaista bila “Božija volja”, samo da nije onog: “…u želji da moja politička grupacija pobedi…”
Kako god bilo, predsednički kandidat Vojislav Koštunica posetio je Kremna 12. septembra 2000. godine, što Pjević u svojoj knjizi ovako komentariše:
- Nedokazivo je da dr Koštunica ne bi 2000. godine postao predsednik Jugoslavije da nije posetio Kremna. Ali, sve analize upućuju da je to tako - tvrdi Pjević.
Vojislavu Koštunici rečeno je, dakle, da će po proročanstvu postati predsednik.
A, da li je tada izabrani predsednik SRJ, a potom predsednik Vlade Srbije, znao da to nisu prorekli Tarabići, nego Lečić i Kovačević?
Verovatno.
Zato je, valjda, onako obazrivo sročenu misao zapisao u knjizi utisaka: ni reč o prorocima, proročanstvu, proricanju, već: ”teška vremena”, “nada”, “narod”, “vera”, “pobeda”…
Ali, za Dragana Pjevića - po citiranom - nikakvog dopisivanja nije bilo, Lečić i Kovačević su verovatno “lažno priznali”. Po Pjeviću - proročanstvo za Koštunicu postoji.

SAVETNICI
- ZAJEDNIČKA osobina svih “medijalno nadarenih” Kremanaca je da se oni sami nude vladarima da im budu savetnici. Zašto? Zato što je u njima ogromna ljubav prema narodu i državi, i želja da krizu prebrode što pre, a vladari uglavnom to drugačije tumače - piše Dragan Pjević u svojoj knjizi, i pojašnjava: - Kao što se zna, jedan Kremanac nudio se knezu Lazaru i savetovao ga da propusti Turke na Evropu, da sa njima ne ratuje. Drugi Kremanac savetovao je kneza Miloša Obrenovića kako da vodi politiku prema Turcima. I dok je knez slušao tog Kremanca bilo je sve kako treba - piše Pjević o “medijalnim” Kremancima, u koje ubraja sebe.

KAMEN ZA PREDSEDNIKA
- SVIMA je poznato da sam samoinicijativno, kao kandidat DOS-a za odbornika SO Užice, pozvao 2000. godine kandidata DOS-a za predsednika države dr Vojislava Koštunicu da poseti Kremna, što se i dogodilo 12. septembra 2000. godine - piše Pjević u svojoj knjizi. - Dr Vojislav Koštunica je tada dobio tajanstveni kamen iz Kremana i rečeno mu je da će po proročanstvu postati predsednik. Većina medija objavila je tada upozorenje iz Kremana predsedniku Koštunici koje glasi: “Svi vladari koji su vodili računa o Kremnima, dugo su vladali!” Ta poruka o odnosu Kremana i vladara u državi kojoj Kremna pripadaju, trebalo je da bude putokaz vladarima šta je činiti. Ta poruka je živa istina i upozorenje svima onima koji žele da vode ovu državu. Naravno, ko u to veruje - veruje, ko ne veruje neka eksperimentiše i sa sobom i sa narodom.
(NASTAVIĆE SE)