Kremanski kamen - enigma

Piše: Radoje ANDRIĆ
KO je zaista “prorekao” da će Koštunica pobediti Miloševića na izborima, Jovo Tarabić na jednoj strani, Dušan Kovačić i Branislav Lečić na drugoj, ili Dragan Pjević na trećoj - teško je utvrditi, jer - sve tri strane od svojih izjava ne odstupaju.
Ali - ne treba zanemariti ni uticaj “čudesnog kremanskog kamena”! Osim proročanstva, Koštunica je u Kremnima dobio i kamen čijom su se snagom i moći bavile i učene glave, akademici, doktori nauka...
Taj su kamen, pisali su novinari, naučnici, istraživači, “američki špijuni švercovali u diplomatskom prtljagu i otkriveni su na graničnom prelazu u Sežani”, “švajcarski naučnici tajno su ga ispitivali u svojim laboratorijama”, “stari Egipćani su od njega napravili Keopsovu piramidu”, “oslobađa ljude zavisnosti od droge”, “u vreme NATO bombardovanja dezorijentisao je interkontinentalne rakete”, “zbog njegovog zračenja, Kremna je nemoguće snimiti iz aviona ili satelita”...
Ko je i kada doveo u vezu kremansko proročanstvo i kremanski kamen? Učinio je to dr Radovan Kazimirović u svojoj knjizi o kremanskom proročanstvu, ali - nijednom rečju nije pominjao njegovu “čudesnu moć”. O tom Mitrovom proročanstvu, zavedenom pod rednim brojem 15, na 514. strani knjige, Kazimirović, pod naslovom “Fabrike i rudokopi”, piše:
"Kad naša zemlja bude velika država (`carevina`), tada će se u njoj otvoriti grdne fabrike. Doći će strani ljudi, koji će kopati i nositi kamenje sa ovih naših brda i šuma! Kad mi je ovo pokojni prota Zarije pričao, tada u Užičkom okrugu nije bilo ni pomena o kakvim rudama. Danas se, pak, u Vrutcima vadi beo kamen za porculan; u Biosci magnezit, a takođe u Kremnima i u Šljivovici, koji se izvozi čak u Englesku. U Semegnjevu se vadi hrom; u Dobrom Dolu - kreda; a u Negbinama i u Rožanstvu - mangan. Isto tako je i Ivanjica preplavljena antimonom: može se reći da na celom Zlatiboru ima ruda, koje Englezi i Francuzi već uveliko izvoze", završava Kazimirović.
“Kopanje i odnošenje kremanskog kamenja”, iz Mitrovog proročanstva, dr Kazimirović je “prepoznao” u tada otkrivenim zalihama raznih ruda i - tim saznanjem je, očigledno, bio zadovoljan.
GDE su, kasniji tumači kremanskog proročanstva, crpeli saznanja o “kremanskom čudesnom kamenu”?
U Kazimirovićevoj, niti bilo kojoj knjizi, osim u onima koje su sami pisali, sigurno nisu.
Ta činjenica, naravno, nimalo ne umanjuje ugled pojedinih autora i naučnih radnika koji su došli do sasvim novih “otkrića”, takvih - da ih ni Tarabići nisu mogli ni naslutiti, kamo li - proreći!
Ali, ako nisu znali Tarabići - ima ko je, u novije vreme, znao za “čudesnu moć” kremanskog kamena. Pisani trag današnju priču vraća u 1982. godinu, u knjigu Dragoljuba Golubovića i Dejana Malenkovića, “Kremansko proročanstvo, šta je bilo, šta nas čeka”.
Oni su idejni tvorci mita o čudotvornom kremanskom kamenu, a taj mit je, jednako kao i Tarabića proročanstvo, valjalo “produbiti”. Kako?
Komercijalizacija kremanskog kamena je novijeg datuma, a tvrdnju da ga je “nemoguće snimiti iz aviona i satelita”, u štampi je prva plasirala novinarka Vesna Mališić, u beogradskoj “Dugi”, broj 215, od 22. maja 1982. godine. U reportaži o Kremnima i Tarabićima, pod naslovom “Tako mi je kazato”, novinarka je citirala užičkog lekara Todora Misailovića, rodom Kremanca:
- Sigurno ko ne poznaje ovo tle ne može da shvati fenomen Tarabića. Nisu oni jedini vidoviti i neobični ljudi. To je možda genetski predodređeno, uslovljeno načinom života, klimom, zdravom i lekovitom vodom, biljem, jednom izuzetno čudnom prirodom. Ovde vode leče, ovde kamenje zrači, a oči dalje vide... Kremanski kamen pravi smetnje bilo kakvom snimanju iz vazduha. Avioni registruju prelazak preko ovog kraja, kao fenomen koji ne mogu da objasne, jer njihove kamere ne mogu ništa da snime od odbleska koji “zrači” kamen sa ove zemlje - piše Mališićeva u “Dugi”.

OSTAO je, dakle, i deo novinskog teksta iz “Duge” o - kamenju, ali - “dorađen”:
...Kremanski kamen sprečava bilo kakvo snimanje iz vazduha. Satelitske kamere ne mogu ništa da registruju od odbleska koji zrači kamen sa ove zemlje, i to je fenomen koji ne može da se objasni...
A, onda, Golubović i Malenković saopštavaju neverovatno otkriće, kojeg u knjizi iz 1982, nema:
- Jednom su na carini u Sežani carinici greškom otvorili kofer nekih diplomatskih kola i u njemu zaprepašćeni, ugledali komade nekog modroplavog kamena. Na upitni pogled carinika vozač je odmah odgovorio, da ne bi bilo incidenta, da je sa ovih brda poneo u NASA u SAD, tamo gde se vrše svemirska istraživanja, da pokušaju da odgonetnu tajnu kamena koji je nemoguće snimiti…
Ni tu nije kraj “rašomonijadi” s kremanskim kamenom. Što su započeli Todor Misailović, Vesna Mališić, Golubović i Malenković, nastavio je Dragan Pjević, koji u svojoj knjizi “Kremansko proročanstvo - izvor novih inspiracija”, piše:
"Poznato je, takođe, da se Kremna otežano snimaju iz satelita i aviona, a prvi takav snimak Kremana posle pojave satelita, dobio je nekadašnji predsednik države Josip Broz Tito, kada je sedamdesetih godina bio u poseti Sjedinjenim Američkim Državama. Od tada je nastala ta priča da se Kremna ne mogu da snime iz satelita i aviona. Istina je još da je osamdesetih godina otkrivena jedna grupa stranih agenata koja je krijumčarila kamen iz Kremana, kako bi ga ispitali i ustanovili šta je to u tim Kremnima što ometa letove interkontinentalnih raketa..."
Kao što ni Golubović i Malenković ne navode izvore podataka o jedinstvenom fenomenu - da se Kremna ne mogu snimiti iz vazduha - tako i Dragan Pjević, osim što se prilično maglovito poziva na Tita, ne nudi konkretnije dokaze. Isto važi i za “zaplenu kremanskog kamenja na granici u Sežani”, kao i za “otkrivanje grupe stranih agenata - krijumčara kremanskog kamena”. Pjević u svojoj knjizi, ponovo bez navođenja izvora, tvrdi da kremanski kamen tajno ispituju u švajcarskim laboratorijama i “krijumčare” za potrebe svetskih moćnika…
OVAKO “ozbiljna situacija” sa kremanskim kamenom, bila je dovoljno “jak signal” da se u istraživanje upusti i “Zona sumraka”. U tekstu - “Istorija puna simbola”, u broju od 3. septembra 2002. godine, novinar Dejan Stanković za sagovornika je imao - Dragana Pjevića:
"Neverovatno je i to da se ovaj planinski zaselak ne može snimiti nikakvom, pa čak ni najmodernijom kompjuterskom opremom, ni sa zemlje ni iz vazduha, ni iz kosmosa", piše Stanković, pozivajući se na svog sagovornika. "Dragan Pjević, predsednik mesne kancelarije Kremna, koji je inače diplomirani inženjer, tvrdi da je nauka nemoćna da objasni taj fenomen. Posebno je zanimljiva priča o čudotvornom i tajanstvenom kremanskom kamenu, toliko moćnom da ljudi u postojbinu proroka dolaze i radi isceljenja. Dragan Pjević o tome ponosno kaže:
- Ovde je, kod nas u Kremnima, sve mistično i tajanstveno. U tom tajanstvenom kamenu, koji ne može da se snimi ni iz svemira, sa satelita, postoje stope Bogočoveka, koje narod zove `stope Svetog Save`. Javna je tajna da narod taj kamen nosi kući za sreću. I ne samo to. Za tajanstveni kremanski kamen, koji ne može da se snimi iz aviona, naučnici kažu da je nastao jako davno, nekim posebnim kosmičkim fenomenom, što je pravo kosmičko čudo. U tom kamenu je neka neobjašnjivo velika snaga. Bio je izložen, kažu, sudaranjima munja i čitava kosmička eksplozija slomila se na njemu.
Naglašavam da se od tog kamena nikako ne može napraviti lek, nema načina. Bilo da je samleven, bilo da se u prahu jede, nije to to. Najbolje bi bilo ostaviti ga na miru, jer on tamo gde se nalazi čini čitav kraj lekovitim. On je namenjen Kremnima i ne treba ga dirati. Postoje mnoge interesantne priče vezane za kamen. Recimo, znam da je jednom prilikom deo tog kamena zaplenjen u Sežani, na graničnom prelazu prema Italiji. Svi carinici su se čudili zašto ga Amerikanci krišom nose u Ameriku. Saznali smo da je od tog kamena nekada davno napravljena Keopsova piramida u Kairu, ali nemamo drugih rezultata ispitivanja kamena koji su Amerikanci odneli u svoju zemlju..."
Osim što nam prenosi upozorenje da se od tog kamena nikako ne može napraviti lek, nema načina, bilo da je samleven, bilo da se u prahu jede, nije to to…, “Zona sumraka” je sa svojim čitaocima podelila i jedno veliko otkriće:
Redakcija ovog lista je prva došla do zaista ekskluzivne informacije: “... Saznali smo da je od tog kamena nekada davno napravljena Keopsova piramida u Kairu...”

DOPISALI I SEBE
DRAGOLjUB Golubović i Dejan Malenković su u svom prvom izdanju knjige “Kremansko proročanstvo”, 1982. godine, u celosti preneli tekst iz “Duge”, počev od dvestote strane svoje knjige, kao jedini prilog u poglavlju naslovljenom - “Sto godina kasnije”, navodeći podatke o autoru teksta, kao i gde je i kada objavljen…
Petnaest godina kasnije, u izdanju iz 1997, na 273. strani - takođe imaju poglavlje pod naslovom “Sto godina kasnije”. Ali, u tom poglavlju - više nema ni traga podacima o stvarnom autoru teksta Vesni Mališić, niti o “Dugi”. Ali, sadržaj teksta Vesne Mališić nije “izbačen” u celosti: Golubović i Malenković zadržali su izjavu dr Todora Misailovića:
"Sigurno, ko ne poznaje ovo tle - pričao nam je još dr Misailović…", pišu, dalje, ovi autori, kao da su oni sa Misailovićem razgovarali, a ne novinarka “Duge”!

ČUDESA BEZ KRAJA
OSIM kamene kugle, prečnika jednog metra, koju je u Kremnima, u svom “domu kremanskih proroka” izložio Dragan Pjević, u kremanskom kamenju postoji i jedno čudo prirode: u kamenu ispred stare kuće proroka Tarabića, na dva-tri metra udaljenosti, prepoznaje se ljudski lik, “izvajan” od kamena i mahovine. Krajem leta, zbog dužih vlakana mahovine, taj lik podsećao je na Vuka Karadžića, a ovih poslednjih, jesenjih dana, podseća na - lice Isusovo!
(NASTAVIĆE SE)