Atentat nije viđen

"OPŠTE srpsko blagostanje" nastaće, dakle, 2007. godine, i to će biti - neposredna provera onog što je Miloš Tarabić "rekao" profesoru Jovanoviću.
Ali, do tada moramo "proći" čak tri rata: balkanski, nuklearni, treći svetski... Mogu li, svi oni "stati" u samo dve preostale godine do "blagostanja"? Ko zna...
Ali, ne treba strepeti previše, jer ni u ove tri godine posle njihovog "razgovora", krajem 2005. - ništa se nije ostvarilo od Tarabićevih proročanstava koja je poverio dr Jovanoviću.
Geopolitička karta Balkana nije pretrpela nijednu izmenu od onih koje je "video" Miloš Tarabić.
Za one koji veruju - kao što veruje profesor dr Todor Jovanović, "nije bitno, jer - što je kazato - kazato je i tako će, pre ili kasnije, biti..."
A, kada?
Preostaje nam da - čekamo, ali - ako još nije bilo nuklearnog rata, ako "Šiptari nisu proterani sa Kosova", ako se Bosanci nisu "odrekli Alije i Alaha" i ako se nisu "pripojili Srbiji", ima u Tarabićevom i Jovanovićevom "razgovoru" nešto što već jeste!
Nešto se, već, veoma bitno po svaku državu, dogodilo.
Ali - nije bilo prorečeno...
Ta "jestestvenost", na žalost Jovanovića kao "Miloševog glasnogovornika", nije u ostvarenju proročanstva, nego u njegovom neostvarenju, a na nesreću dr Zorana Đinđića, ubijenog predsednika Vlade Srbije.
Pisanje o tom delu "Miloševog i Jovanovićevog proročanstva", novinar "Zone sumraka" Dejan Stanković označio je međunaslovom "Neslaganje Koštunice i Đinđića - budalaština":
"... Neslaganje između ove dvojice najjačih koji su sada na vlasti, smešne su priče, budalaštine. Jer, sasvim je svejedno ko će biti glavni..."
TAKO je, barem, prof. dr Jovanović "preneo" Miloševu poruku. Podsećanja radi - Miloš Tarabić i dr Jovanović "razgovarali" su samo nekoliko meseci pre atentata na dr Zorana Đinđića.
Zar je moguće da jedan Miloš Tarabić ("... čija su se sva dosadašnja proročanstva ispunila, zaključno sa onim o dolasku Koštunice na čelo države...." - prof. dr Todor Jovanović) - toliko pogreši, toliko ne vidi?! Zar Miloš i Mitar Tarabić nisu "videli" sve, ama baš - sve tragične sudbine srpskih vladara, a poslednju u tom nizu, Đinđićevu, nisu?!
I - ne samo Đinđićevu sudbinu da nisu videli, nego - ni tragičnu smrt Ivana Stambolića, koji je bio predsednik Srbije. I on je, kao mnogi srpski vladari pre njega, ubijen.
Ovim se nije bavila ni "Zona sumraka".
I "Zoni" je, kao i profesoru Jovanoviću - poredeći ga sa protom Zaharijem (kojem se preko Mitra - Miloš neuporedivo "preciznije" i "tačnije" javljao), nedostajalo korektnog odnosa prema činjenicama, ali i one stare "visprenosti" koja je, uprkos brojnim porocima, krasila i novinara Peru Todorovića, početkom 20. veka, jednako kao i protu Zaharija...
Todorović se, podsetimo, kada bi bivao "pritešnjen" činjenicama koje o nekom "prorečenom" događaju govore drugačije u odnosu na ono što je prorečeno, pravdao tvrdnjama "da je znao istinu, ono što je zaista prorečeno (ono što odgovara stvarnom događaju, nap. R. A.), ali da to nije smeo da objavi izvorno, iz straha za sopstveni život..."
Možda je i profesor Jovanović "znao istinu" o ubistvu premijera Đinđića, ali - nije se, nakon atentata na premijera, javno oglašavao sa takvim tvrdnjama, iako, sasvim sigurno, nije "neobavešten" o njoj.
I ovde je na delu prećutkivanje i ignorisanje činjenica, što profesoru Jovanoviću - nije prvi put: on i dalje "stoji iza proročanstva" da će Koštunica postati predsednik, navodeći ga kao "poslednje u nizu" Tarabića proročanstva koja su se ispunila...
A - šta sa priznanjem Lečića i Kovačevića da su taj deo "proročanstva" oni dopisali?
Da li je profesor dr Jovan Todorović i o tome "neobavešten"?
Dokle će se, uopšte, stići sa kremanskim proročanstvom i njegovim oblikovanjem prema potrebi, a ignorisanjem svega što ne odgovara tim potrebama?
Na drugoj strani - postoje i proročanstva iz "novijeg vremena", kojih nema nigde u međuratnim knjigama i novinskim tekstovima, a koja su se - obistinila.

Jedno od najzanimljivijih je - najava obnove pruge uskog koloseka na Mokroj gori, čuvene Šarganske osmice, postavljanje šina do Višegrada... "serbez odmora i uživancije..."

Šarganska osmica i pruga do Višegrada ne samo da su obnovljeni, nego je, što je redak među dokazivim primerima, to proročanstvo odštampano 12 godina pre početka prvih radova, odnosno potpisivanja odluke o rekonstrukciji pruge, a - čitave 23 godine pre ponovnog polaganja šina do Višegrada 2005. godine.

O TARABIĆA proročanstvu izgradnje pruge kroz Kremna piše dr Radovan Kazimirović 1940. godine. Taj deo proročanstva integralno objavljujemo u uokvirenom tekstu "Kazimirović o pruzi", a Golubovićevu i Malenkovićevu verziju ovog proročanstva takođe, radi lakšeg upoređivanja, objavljujemo u drugom uokvirenom tekstu. Oni su u prvom idzanju svoje knjige o kremanskom proročanstvu, 1982. godine, o ovom proročanstvu pisali u poglavlju pod naslovom "Pruga i put Užice-Sarajevo"...

Takvo upoređivanje - važno je za genezu "proročanstva obnavljanja pruge", ali - neophodno je citirati i ono što su napisali u prvoj rečenici pomenutog poglavlja, pozivaju se na Kazimirovićevo "Kremansko sproročanstvo", da bi naglasili njegovu autentičnost:

"U svom delu `Tajanstvene pojave u našem narodu - Kremansko proročanstvo` dr Radovan Kazimirović navodi da je još 1903. godine utvrđivana trasa pruže Užice-Sarajevo..." pišu u prvom izdanju svoje knjige Golubović i Malenković.

Već pominjanjem "trase Užice-Sarajevo", čine "mali falsifikat", jer dr Kazimirović pominje samo trasu od Kremana do Šargana. Potom, Golubović i Malenković doslovce citiraju ono što je Kazimirović objavio i što je u Kazimirovićevoj knjizi poznato kao Mitrovo proročanstvo broj 18 ("O kremanskoj željeznici").

Posle završenog citiranja Kazimirovića, Golubović i Malenković nastavljaju svoje pisanje, a da prethodno nisu naglasili da je završen citat iz Kazimirovićeve knjige!

Tako interpretiran citat Kazimirovića, oni nastavljaju svojim rečima, tako da "staro" Kazimirovićevo proročanstvo i njihovo, "novo", deluju kao jedna integralna celina. Posle citiranja Kazimirovića, odnosno poslednje rečenice njegovog poglavlja ("Danas voz ide ne samo kroz Cigansko padalište, već je tu i željeznička stanica"), oni "proriču dalje"...

Koliko - dalje?!

Do današnjih dana i - obnove Šarganske osmice!


KAZIMIROVIĆ O PRUZI

"JOŠ 1903. godine izvlačili su trasu od Kremana ka Šarganu: Andra Stanić, bivši ministar saobraćaja, Ranisav Avramović, bivši pomoćnik ministra saobraćaja, Filip Trifunović, bivši ministtar saobraćaja, Vasa Marković, bivši načelnik za građenje železnica i Neško Smiljanić, viši inženjer. Oni su vrlo često svraćali starom proti Zariji u Kremna.

- Vi se kanite da povedete prugu preko one naše njive tamo? - rekao je jednog dana stari prota. A kad su oni potvrdili da će pruga da prođe baš sredinom njive, onda im je prota ispričao, kako je ta njiva nekad bila sporna i spor je imao da reši jedan izborni sud. "Batalite se toga posla, rekao je tome sudu Tarabić. Neće ta njiva pripasti ni jednom ni drugom. Ona će pasti u treće ruke, ali neće ostati ni njiva: tuda će proći vatreni put. Vatreni put će ići na Cigansko padalitše" (tako se i danas zove kosa, gde Cigani obično svoje čere rasprostiru).

Zanimljivo je spomenuti, da su za vreme naše propasti štaviše i Austrijanci nešto promeravali pored protine kuće i govorili da će tu voz proći, ali je prota, znajući za Mitrova proricanja uvek ukućanima govorio: "Pored naše kuće željeznica neće proći!..."

GOLUBOVIĆ I MALENKOVIĆ

GOLUBOVIĆEV i Malenkovićev nastvak Kazimirovićevog citata, u prvom izdanju njihove knjige, ovako glasi:

(Str. 86) "... Na pitanje prisutnih stručnjaka otkuda mu ova zamisao o železničkoj trasi, prota Zaharije im odgovori:

- O toj pružnoj trasi govorio mi je, pre deset godina moj pokojni kum, Mitar Tarabić. On mi je to objasnio ovim rečim:

- Vidiš, kume Zarija, ovo Cigansko padalište!

- Vidim!

- E, kroz to Cigansko padalište proći će gvozdeni put sa gvozdenim, ognjenim kolima, koja će uvek sama zastajati na ovom mestu gde su sadevo ciganske čerge.

Ja ga na to zapitah da mi nešto pobliže reče o tom gvozdenom putu i tim gvozdenim, ognjenim kolima, jer mi sve to izgledaše nekako nevjerojatno, te će mi Mitar i na to odgovoriti:

- Ne umem ti kume ništa bolje i pobliže reći, nego što sam ti sadevo kazao! Ali, znaj, gvozdeni put će tuda ići i ljudi će njime putovati. Sve to nije daleko, pa ćeš i ti to, možda, doživeti. Ako ne ti, ondakar će doživeti oni što budnu živjeli iza tebe.

Prota još dodade:

- Najpošlje - upotpuni Mitar svoje objašnjenje. - I taj gvozdeni put će biti uklonjen, a ljudi će putovati bezblatnim, nekaldrmisanim drugom. Sve od Užica do Sarajeva pa i dalje... Po tome putu će se sijati jedan crni kamen koji neće imati ni početka ni kraja.
Mitar će, pričao im je još prota Zaharije, zastati kao da se još nečega priseća, pa će reči:

- Proći će podosta godina, pa će se ljudi jopet sjetiti gvozdenoga puta te će ispotekare obnoviti ovaj put. Samo njim do Višegrada neće putovati putnici radi potrebe i puta, već ljudi od zabave i serbez odmorišta i uživancije.

I ove reči Mitra Tarabića potvrdiće stvarnost. Sve, izuzev ovog poslednjeg stava, koji treba da se realizuje u danima, koji stoje pred nama...", pisali su Golubović i Malenković 1982. godine.