Pucaju linije fronta

VISOČANSTVO, saveznici su, ovaj, obećali da će da nas prihvate na Jadranskom moru. Po kazivanju Francuza, lađe uveliko plove.

- Kažu li, bar, kad će doploviti?!

- Rusi, zasada, samo to podržavaju.

- Šta podržavaju, Pašiću! Srpsku nesreću!

- Englezi ćute.

- Kurvaju se, po običaju!

- Italijani, kako vele, guraju za našu stvar.

- Svud se oni guraju osim u prve borbene redove.

- Grci su spremni da nas prihvate, oberučke.

- Hvala im.

Vetar se zagrcnuo u ogolelim granama. Plamičak sveće utrnu, zatitra i kao biserna plavozelenkasta kap skliznu niz crnu nit u žuto jezerce voska, odakle se ponovo mirno izdiže kao požuteli jasenov list i razli žućkastu svetlost po raširenoj mapi nad kojom se klati brada vojvode Radomira Putnika.

- Sve linije odbrane su izlomljene. Front je skršen. Armije, uz neophodna bočna osiguranja, prethodnice i zaštitnice, nastavljaju povlačenje. Neprijatelj nastupa na svim pravcima. Neću, visočanstvo, da govorim o nestašici municije, hrane, odeće i obuće, to Vam je poznato - zagrcnu se suvim, dubokim kašljem. Kratko udahnu kroz nos i, povijajući donju usnu preko zuba, izdahnu vazduh iz pluća, usmerivši ga niz bradu, preda se.

- Komandant Prve - jetko, kroz glasan cvokot zuba, sa stisnutim i malo iskrivljenim usnama u desnu stranu, prosikta prestolonaslednik, žmirkavo odmeravajući figuru vojvode Živojina Mišića, koji mu uzvraćenim pogledom prikriva zenice i ispravlja usta.

Pašić se glasno nakašlja i primiče stolicu bliže stolu.

Vojvoda Putnik se ispravi, zavali u naslon stolice i prekrsti ruke na grudima.

Stepa blago spusti ruke na mapu. Pod jagodicama prstiju leve šake vijuga mu Drina.

Šturm skide naočare, nalakti se i zagleda pravo u Mišića.

- Predlažem, visočanstvo, da stanemo. Ako ništa drugo, a ono bar da se odmorimo. Mnogo trčimo. Utrkujenmo se u bežaniji sa zaludnim babama, dokonom decom i besposlenim sreskim ćatama. U štapske oficire uvukle se nedisciplina i neodgovornost! Komandanti pali u brigu! Mlađi oficiri se povukli u sebe! Narednici ne psuju! Kaplari se zapustili! Vojnik se oseća zanemareno i besposleno! Prepušten je zlim mislima raznoraznih badavadžija i crnim slutnjama lažnih proroka i drugih izdajnika! Predlažem da se stane, da nam svane!

- Mišiću, ne zanimaju me takva zapažanja, već strategija komandanta armije. Prve armije, Mišiću.

- Na osnovu stanja trupa i situacije na zemljištu, mišljenja sam, visočanstvo, da pređemo na gerilski način ratovanja i napustimo kordonski raspored trupa. Odbiti svaku pomisao na saradnju sa okupatorom u smislu poslušnosti i potčinjavanja. Formirati udarne jedinice bataljonskog ranga. Jurišne grupe formirati od četa i vodova. Neprijatelja grupno i pojedinačno napadati na svkaom koraku. Ne dati mu da stane, da predahne, oči da sklopi... Prvo mu udariti na komoru. Odvojiti ga od municije i kazana. Noću vršiti prepade i upade u njegov raspored. Zarobljavati kurire i ordonanse. Oficire i podoficire posebno. Naročito danju, preduzimati atentate na komande i štabove. Učiniti ga nesigurnim na svakom koraku i nespokojnim u svakom vremenu. Vojsku, u manjim grupama držati u selima i zaseocima; organizovati seoske straže i patrole; u šumama kopati zemunice; isturati izvidnice po brdima, osmatrače na većim uzvišenjima, zasede na raskrsnicama, u klancima, tesnacimam, klisurama na ovaj način preći u protivofanzivu svim snagama...

- Mišić hoće da rasturi armiju! Eto, to hoće! - zaprepašćeno se zagleda prestolonaslednik u vojvodu Putnika. - Čujete li?! Da pređe u hajdučiju! Da pretvori ratište u razbojište! Da organizuje atentate po Srbiji! Malo mu je bio jedan u Bosni! Takvu strategiju, Mišiću, razmatrajte sa pukovnikom Apisom i majorom Vojom Tankosićem!
- Vaše visočanstvo - ustade Mišić - nije srpski trpeti i ćutati, nije ljudski ne pobuniti se protiv zločina, nije čovečno tegliti i poslušno skapavati u jarmu tuđina, božanski je kleknuti, ali je đavolski ne uspraviti se!
- Je l’ to nepoštenje u ratu gde se ne zna šta je front, a šta komora; šta je bolnica, a šta konjica, naučiste iz nemačkog ratovodstva?!
- Visočanstvo...
- Čekaj, čekaj! Reč ima vojvoda Putnik!
Mišić sede.
- Gospodo, Živojinov predlog i planove koje on s tim u vezi ima u glavi, a verovatno negde i skicirane, ne treba odbaciti, jer zavređuju veliku pažnju. U istoriji ratovodstva, a to Mišić najbolje zna, ovakav način ratovanja nije nepoznat. Još je Suvorov, a o Napoleonu da i ne govorimo, pregrupisavao snage i prilagođavao trupe vremenu i zemljištu, birajući najslabije tačke u neprijateljevom rasporedu. On je prvi u Španiji iskusio kakve sve mogućnosti ima gerila koja ga je porazila. Ako se po tom osnovu ovlašćenja spuštaju na niže nivoe i daje potpuna samostalnost nižim komandantima i komandirima za izbor mesta i vremena delimičnog ili potpunog udara po neprijatelju, to ne znači njihovo raspuštanje i raspojasavanje.
- Pa, gospodine Putniče, dajte onda takvu naredbu! Šta čekate!
- Visočanstvo, za takvu naredbu mnogo toga treba da se pripremi i rastumači ljudima. Taj Mišićev prvobitni predlog od prošle nedelje ste odbili pa nije ni razmatran. Sad mislim da je kasno menjati Vašu odluku o povlačenju.

GDE JE PROTIVUDAR?

FELDMARŠAL Poćorek, u toku Kolubarske bitke:

"Neverovatno! Štab spustio glavu! Nezamislivo je da jedan ozbiljan rat traje bez ikakvih reaktivnih protivudara. Moraću sa krajnjim naporom da vas dovedem svesti! Generale Kraus! Od težine i snage koju bude ispoljio vaš kombinovani korpus zavisi odluka u borbi 5. i 6. armije prema Mladenovcu i Aranđelovcu..."
Nastavlja se