Sjaj antičkog srebra

Pišu: S. Tasić i S. Dukić

BEOGRADSKI antikvari angažovali su desetak advokata za maratonski sudski proces. Oni su tvrdili da pojas nisu kupili, već da im je ustupljen samo na procenu, da su nameravali da ga vrate... Posle punih šest godina sudskog nadmudrivanja, avarski pojas je dodeljen muzeju, a svi osumnjičeni u aferi dobili su samo uslovne kazne.

Ivana Popović službeno je te 1992. godine vrednost avarskog pojasa procenila na dva miliona maraka. Ipak, ta cena, kako nam je rekla, varira od situacije na crnoj ili legalnoj berzi umetničkog blaga. Naši izvori bliski krugovima koji se bave prometom antikviteta, međutim, kažu da je u vreme kada se pojas pojavio na "tržištu" postojala i ponuda od 10 miliona maraka.

- Pojas je nuđen i jednom Beograđaninu koji živi u Beču gde ima aukcijsku kuću - kaže Ivana Popović. - Tom čoveku je zabranjen ulazak u Srbiju i Crnu Goru, pa zato ima kuću u Solunu, gde, da tako kažem, prima klijente. Njemu je prosleđen film o avarskom pojasu, ali su njegovi saradnici sprečeni da dođu do braće Kozak u selu Divoš na vreme. Pošto su braća želela da se što pre reše "opasne robe", pojas je završio kod beogradskih antikvara.

Dobro obavešteni izvori bliski trgovcima umetničkim delima, međutim, tvrde da je avarski pojas ostao u Srbiji samo zahvaljujući tome što je između kupca i posrednika došlo do nesporazuma oko provizije. Tada je neko sve dojavio policiji i svi učesnici su pohapšeni.

Naši izvori, takođe, tvrde da je Beograđanin kojeg Ivana Popović pominje, niko drugi do Anton Tkalec, čuveni bečki i ciriški antikvar, poznat još iz afere Sevso, koja je punila stranice novina osamdesetih godina prošlog veka. Poreklo rimske kolekcije srebrnog posuđa Sevso do danas je ostalo tajna iako su se za vlasništvo borile i Mađarska i Hrvatska i bivša SR Jugoslavija. Za to vreme u lepoti antičkog srebra uživa britanski kolekcionar, a postoje priče da su najvredniji komadi i dalje kod Tkaleca.

Za razliku od kolekcije Sevso, avarski pojas, srećom, danas zvanično pripada Muzeju Srema u Sremskoj Mitrovici, ali nije izložen kao eksponat, već se čuva na sigurnom mestu.

Da je avarski pojas kojim slučajem izašao iz zemlje pre nego što je policija stigla do njega, danas, verovatno, ne bismo znali ni kako on izgleda. Jedan od problema sa kojima se policija sreće u rešavanju slučajeva krijumčarenja arheološkog blaga je, prema rečima Jasmine Šahinović, visokog oficira nacionalnog biroa Interpola u Beogradu zaduženog za umetnička dela, i nedostatak dokaznog materijala za identifikaciju predmeta.

- Može da bude ukraden neki religiozni predmet iz crkve ili arheološki materijal neprocenjive vrednosti, ali mi ne možemo ništa ako nemamo dovoljno sistematizovanih registara, ako nemamo fotografije, a to je jedini način za preventivu u ovoj vrsti kriminala - kaže Jasmina Šahinović. - Vlasnici vrednih umetničkih dela moraju da znaju da je precizno popisivanje i fotografisanje jedini način da se preventivno deluje na krađu, jer registrovane predmete lopovi retko kradu. Ako i budu ukradeni, mnogo im je lakše ući u trag ako postoji fotografija.

U otkrivanju krijumčarenja ukradenih umetničkih dela za policiju je veoma značajna i saradnja sa carinskom službom. To potvrđuju i dve nedavne zaplene na državnim granicama Srbije i Crne Gore. U prvom slučaju radilo se o autobusu koji je ušao iz Mađarske, a u drugom je reč bila o bugarskom autobusu koji je trebalo da pređe u Hrvatsku.

- U autobusu na mađarskoj granici nađena je velika pošiljka tehničke robe, ali je među mobilnim telefonima bio i paket nakita i starog novca, najverovatnije iz privatnih numizmatičkih kolekcija - priča naša sagovornica iz Interpola. - Sistemom Interpola, fotografije zaplenjene robe prosleđene su u sve centre. Utvrđeno je da je u pitanju rimski novac iz različitih perioda imperije, ukraden na području Ciriha. Sada smo u stalnom kontaktu sa švajcarskim kolegama i čekamo da utvrde vlasnike ovih kolekcija. Vrednost kolekcije rimskih novčića još nije procenjena, ali se bez sumnje radi o veoma velikoj sumi.

KAKO VRATITI OTETO?

U BORBI protiv trgovine ukradenim umetničkim predmetima, u svetu su donete dve veoma važne konvencije: jedna je Konvencija Uneskoa iz 1970. godine, a druga Konvencija Međunarodnog instituta za uporedno privatno pravo iz 1995. godine.

- Ove dve konvencije daju neki osnov za vraćanje umetničkih dela državama u kojima su ukradene. Sistem vraćanja umetničkog dela je veoma komplikovan i predstavljao bi veliki problem da mora da se sprovodi po zakonima pojedinačnih država. Međunarodnim konvencijama je čitav proces olakšan i ubrzan - kaže Jasmina Šahinović, oficir Interpola u Beogradu.