Crkva piše Brozu

Piše: dr Radmila Radić
USTOLIČENjE novog episkopa u Prizrenu obavili su izaslanici Sinoda, administrator eparhije, episkop žički German i episkop zahumsko-hercegovački Vladislav, u crkvi sv. Đorđa. Episkop Pavle je 13. oktobra služio liturgiju, a na kraju liturgije, episkop German je pročitao Gramatu o izboru i hirotoniji i poželeo episkopu Pavlu uspeh u radu. Potom su episkopi German i Vladislav uveli Pavla u arhijerejski tron, odakle je održao prvu propoved na temu: "Ko je Hristos i ko smo mi?"

Četrdesetak godina kasnije, oktobra 1955. godine, patrijarh će u Ritopeku, seljacima koji su zaključali crkvenog namesnika koji je došao sa nalogom o premeštanju njihovog sveštenika reći: "Ko je mene pitao, kada sam određen da idem među Šiptare, šta ja hoću?

Na Kosovu i Metohiji i u Raškoj oblasti, u Episkopiji raško-prizrenskoj, provešće skoro trideset četiri godine. Sveti arhijerejski sabor SPC i Sinod, a često i razne državne organe neprestano je izveštavao o napadima na Srbe i imovinu Srpske crkve na Kosovu i Metohiji. "Dobijao sam upozorenja da pazim na svoje redovne izveštaje Svetom sinodu, jer oni dolaze i do ruku svetovne vlasti, ali je bilo sve jasnije da je Kosovu i Metohiji negde, na nekom mestu, presuđeno da više ne budu srpski", zapisaće kasnije, kao patrijarh.

U IZVEŠTAJU iz aprila 1958. godine episkop Pavle piše da od Peći do Deviča u Drenici nema nijednog svešteniia, da su manastiri Gorioč i Crna Reka potpuno pusti, da u eparhiji ima svega jedanaest aktivnih manastira i da je stanje u manastirima teško. Maja 1959. godine episkop Pavle upozorava: "Postoji još jedna nevolja, čije posledice mogu biti katastrofalne za nas u ovim krajevima. To je stalo iseljavanje našeg življa. Kad sam zimus bio u Deviču, dođoše domaćini poslednje tri kuće iz najbližeg sela, Ludovići, nudeći manastiru da kupi njihovu zemlju, inače će je prodati Šiptarima."

Episkop, takođe, sreće pažnju da se Srbi plaše da iskazuju svoja verska osećanja u tim krajevima. Pisao je i o problemima sa visokim porezima, ometanjem opravki crkvenih objekata, uništavanjem manastirskih useva, napadima na crkve, groblja, vernike, provalnim krađama u hramovima i sl.

Moramo istinama pogledati pravo u oči. Šiptarske vođe iskoristile su prilike u komunističkoj Jugoslaviji da svoje neprijateljstvo prema Srbima oglase kao ugroženost od njih, a pripreme za svršeni čin otcepljenja da predstave kao nužnost nasilne zaštite od "nasilja". To je za mene jedno od suštinskih pitanja Kosova.

Brinuo je o Raško-prizrenskoj eparhiji, gradio nove hramove, obnavljao stare i porušene, često putovao, obilazio i služio u raznim mestima. Za vreme njegovog boravka u Eparhiji osnovan je 1964. godine fond za pomaganje svešteničkih kandidata i sveštenika u siromašnim parohijama eparhije raško prizrenske. Bavio se i naučnim radom, objavljivao radove, povremeno držao predavanja.

"Tog vladiku visokoučenog teologa", zabeležio je istoričar umetnosti Živorad Stojković, "viđali smo i kako sa vratolomnih lestava opravlja krovove crkava ili konake monahinja, a u sedištu svoje eparhije nema dvor već ćeliju, bez telefona i ličnog sekretara, sa pisaćom mašinom na stolu, kojom sam kuca izveštaje, akta, pisma - marijaša ne dajući za drugi papir sem pelira: ili kada nad stotinama stranica pastirskih odgovora na pitanja vernika, od najtežih, do najpraktičnijih..."

Kao episkop slao je izveštaje i zavodima za zaštitu spomenika kulture u Prištini i Beogradu. Povodom izveštaja koji su stizali iz raško prizrenske eparhije, patrijarh German je novembra 1960. godine uputio dopis Komisiji za verska pitanja Saveznog izvršnog veća u kome je skrenuo pažnju na neke pojave u manastirima koji su bili pod zaštitom dražve, posebno u Gračanici, Dečanima i Peći. U ovim manastirima su čuvari, koji su bili i tumači posetiocima, ismevali religiozni siže fresaka, uvodili žene u oltar, puštali u crkve nepristojno odevene pojedince sa cigaretama u ustima i sl.

OD 1965. godine do 1969. episkop Pavle je osveštao pet novih crkava u Lipljanu, Babljaku kod Uroševca, Prilužju, Košu i Leposaviću. Pored ovih crkava i manastirske crkve u Deviču, obnovljeno je još šesnaest crkava, podignute su četiri nove kapele, a obnovljeno sedam. Takođe je podignuto dvanaest novih zvonika, trinaest parohijskih domova, tri nova manastirska konaka itd. Naporima Zavoda za zaštitu spomenika kulture obnovljeni su manastiri Devič, Gračanica, Dečani i Sopoćani.

Na osnovu izveštaja episkopa Pavla o stanju u njegovoj eparhiji, Sabor SPC je maja 1969. godine uputio pismo tadašnjem predsedniku SFRJ, Josipu Brozu Titu, u kome je traženo da se SPC i njenim vernicima u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, obezbedi sloboda života i sigurnost imovine.

Poslednjih desetak godina koje je proveo u raško prizrenskoj eparhiji bile su godine koje su nagoveštavale burne promene i u crkvi i u društvu, a njegova eparhija bila je u središtu interesovanja. On sam, međutim, nije bio mnogo prisutan u javnosti. U izveštaju Sinodu SPC za period od 1. aprila 1970. godine do 1.aprila 1981. episkop Pavle je pisao: "Kad sam pre 23 godine dolazio na Eparhiju raško prizrensku, znao sam da me tamo neće očekivati putevi posuti cvećem, nego teškoće razne vrste...Kroz ove 23 godine nevolja je bilo dosta, ali mi se čini da nas veće do sada nisu snalazile od ovih u toku prošle i početkom ove godine..."

LAŽNE ŽALBE
EPISKOP raško-prizrenski Pavle poslao je 13. marta 158. Sinodu SPC izveštaj povodom žalbi upućenih iz NR Makedonije da su bogoslovi iz ove republike koji su se nalazili na školovanju u Prizrenu, izloženi maltretiranju zbog toga što ne znaju srpski jezik. Episkop Pavle je negirao navode žalbe tvrdeći da je lično ispitao sve bogoslove sa teritorije NR Makedonije da li ih je neko terao da se izjasne kao Srbi i da su svi oni odgovorili negativno.
(NASTAVLjA SE)