Anatema za vožda

Piše: dr Radmila Radić

Početkom decembra 1996. godine bila je predstavljena knjiga patrijarha Pavla "Molitve i molbe" koja se na beogradskom sajmu knjiga pojavila u izdanju Beogradskog grafičkog zavoda. Tom prilikom patrijarh je rekao: "Prestanak oružanih sukoba još nije kraj rata. pravi mir počinje tek sa perstajanjem mržnje, kad i oni koji sebe smatraju pobednicima i oni koji se osećaju pobeđenima uvide da su na gubitku svi, svejedno ko manje ko više" i dodao da će još dugo biti "neprežaljenih, nezalečenih, nezbrinutih, ponižavanih... a pustoš će ostati u našim i njihovim dušama".

U jesen 1996. godine jedan od perdstavnika Koalicije "Zajedno" Vuk Drašković, usprotivio se proširenju Koalicije uključivanjem SPC u nju, argumentacijom da ne želi da "Srbija bude pravoslavni Iran". Za razliku od njega, vođe Studentskog protesta održavale su bliske veze sa Patrijaršijom, a patrijarh Pavle se u vreme protesta krajem 1996/97. godine obraćao studentima, ali ne i Koaliciji. Crkva je verovatno bila razočarana podeljenošću i iskazanom nemoći opozicije i nije više mnogo računala na nju.

Patrijarh Pavle je poručio 27. novembra 1996. godine svim strankama i vlastima da se drže pravila demokratskog ponašanja i prihvate slobodno izraženu volju naroda. "Sve rešavati na miran način. Nedopustiv je svaki postupak i svaka izjava, ma od koga poticala, koja poziva na nasilje. Sa očinskom brigom i ljubavlju, poručujemo svima: budimo dostojni bogolike suštine svih nas kao ljudskih biće i dostojni imena naših česnih i svetih predaka, radi opšteg dobra i mira potrebnog nam sada i svagda".

Savet Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta je na sednici 12. decembra 1996. godine odlučno podržao stav da treba poštovati izborne rezultate i studentske zahteve. Studentima je patrijarh poslao poruku 21. decembra 1996. godine u kojoj ih blagosilja i pozdravlja dostojanstven način na koji izražavaju svoj protest. Tri dana kasnije on je apelovao na građane i vlasti u Srbiji da se uzdrže od nasilnog obračuna. SPC je sa vanrednog zasedanja decembra 1996. godine uputila poruku u kojoj je osudila ponašanje režima, a otvoreno ga je kritikovala i 2. januara 1997. godie zbog nepoštovanja volje građana na lokalnim izborima i upotrebe sile protiv mirnih demonstranata. Patrijarh se lično obratio studentima 20. januara 1997. godine i pružio im svoju podršku. Vladika raško-prizrenskih Artemije i predstavnici srpskog naroda i SPC okupljeni na Svesrpskom crkveno-narodnom saboru u Prištini 25. i 26. januara 1997. godine uputili su deklaraciju u kojoj su takođe podržali proteste u Srbiji.

Svetosavska litija 1997. godine bila je praćena velikom masom sveta (procenjuje se da je bilo prisutno oko pet stotina hiljada Beograđana), a predvodio ju je patrijarh Pavle. Kordoni policije bili su uklonjeni tim povodom s aulica posle l178 časova. Patrijarh Pavle je 3. februara 1997. godine uputio 2Poruku i molbu narodu i vlastima Srbije" u kojoj je još jednom molio za uzdržavanje od izazivanja svakog nerede, a čuvare reda i mira da to i budu a ne čuvari vlasti "koja tako tragično po sve nas više tone u neznanju šta radi". Patrijarh je istakao da je od početka ove, kako je nazvao, dodatne nevolje, toliko nepoterbne i sve opasnije za čitavu našu zemlju i naš narod, on uputio desetak poruka, apela i molbi da se uspostavi mir i nađe pravedno i demokratsko rešenje.

"Pokušao sam i da ličnim učešćem u velikoj Svetosavskoj molitvi doprinesem miru i dobroj volji među građanima, bez obzira na njihova mišljenja i pripadnosti, ali sve se, nažlost, pokazalo uzaludnim". U svojoj poruci patrijarh je dodao da se uzda u Boga da će on vlastima "otvoriti oči da ovaj namučeni narod prestanu zlostavljati". U SPC je bilo i onih koji su predlagali da se na Slobodana Miloševića baci anatema.

U to vreme otvorene su u javnosti diskusije oko političkog angažmana SPC. Dok se crkva mešala u politiku podržavajući režim na vlasti - nije bilo primedbi na račun njenog uplitanja. U krugovima crkve je mogao da se čuje stav kako SPC mora da definiše srpske nacionalne interese pošto to ne čine na pravi način one institucije čiji je to zadatak (državni organi,SANU i sl).

Mada je u široj intelektualnoj javnosti dugo vladalo uverenje o bliskim vezama SPC i SANU, neke izjave sa jedne i druge strane poljuljale su predstavu o tom odnosu. Januara 1997. godine vladika Artemije je napao akademika Dobricu Ćosića, tvrdeći da je on bivši komunista koji je iskočio iz stare vlasti i pokušava da se ubaci u demokratiju, a u suštini je ostao bezbožnik. Početkom maja 1997. godine partijarh Pavle je organizovao razgovor sa desetak intelektualaca o Kosovu i Metohiji, kome je prisustvovao i Dobrica Ćosić.

Ćosić je povodom toga u svom dnevniku zapisao da je crkva "svoje najkrupnije pitanje ovog doba prepustila episkopu raško-prizrenskom Artemiju, čoveku koji za tu politiku nema izražene sposobnosti". Ćosić je smatrao da patrijarh treba da formuliše jedinstvenu crkvenu politiku prema Kosovu i Metohiji.

Patrijarh Pavle se 8. februara 1997. godine, u pratnji članova Episkopskog saveta Srpske pravoslavne crkve iz Republike Srpske, sastao na Palama s državnim rukovodstvom RS. Predstavnici državnog vrha RS upoznali su crkvene velikodostojnike sa situacijom u RS, sa pregovorima koji su se vodili u vezi sa razgraničenjem međuentitetske linije u oblasti Brčkog, kao i o aktivnostima rukovodstva RS na međunarodnom planu. U saopšetnju se navodilo da je u Eparhijskom dvoru na Sokocu održana sednica Eparhijskog saveta arhijereja Srpske pravoslavne crkve iz RS. Na sastanku su razmatrana pitanja o odnosima SPC i vlasti RS. Konstatovano je da su ti odnosi dobri i da će se i ubuduće unapređivati u svim vidovima. U radu Eparhijskog saveta učestvovali su patrijarh Pavle, mitropolit dabrobosanski gospodin Nikolaj, vladike: zvorničko-tuzlanski Vasilije, banjalučki Jevrem i zahumsko-hercegovački Atanasije i predstavnici Ministarstva vera RS.


Antrfile

VERA I NACIJA

Patrijarh Pavle je otvorio 18. novembra 1996. godine svojom besedom u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine ciklus predavanja povodom dva milenijuma hrišćanstva. On je govorio o "Hrišćanstvu u istoriji čovečanstva" i o uticaju nove jevanđelske nauke na tok civilizacije. Patrijarh je istakao da je pravoslavna hrišćanska vera izvela naš narod na put istorije, učeći da pismenosti i dajući mu "mogućnost da o sebi ostavi pismenog traga". Prema njegovim rečima, pravoslavna vera ostavila je trag i u našoj arhitekturi i umetnosti, a njena slika su najlepši srpski manastiri Studenica, Žiča, Gračanica, Mileševa, Sopoćani.