Prkos kao nemoć

PIŠE: DR RADMILA RADIĆ

PREMA svedočenju Dobrice Ćosića, patrijarh Pavle i on su se često sastajali i razmenjivali mišljenja po mnogim pitanjima. Jedan od tih susreta, na patrijarhov zahtev, odigrao se i 21. marta 1999. godine, kad je Ćosić savetovao patrijarhu da Sinod podrži kompromis sa Albancima i Amerikancima.
Patrijarh Pavle je obavestio 29. marta 1999. godine novinare da je uputio apel svim vladama sveta da zaustave dejstva NATO i bombardovanje SRJ. "Avelj ima pravo i dužnost da se brani od Kaina", rekao je patrijarh, podsećajući javnost da Kosmet u svesti našeg naroda "nije samo kraj i zemlja na kojoj su naše svetinje, nego i nauka kojoj su nas one učile". "Molimo sve eparhijske arhijereje u zemlji i inostranstvu, sveštenstvo i verni narod da u nevolji koja nas je snašla umnože svoje molitve Gospodu, caru mira, za stradajući narod naš i za sve koji pravde radi stradaju i trpe progone i zlostavljanja." On je obraćanje završio porukom "da nastane toliko potreban mir i nama i svim drugim narodima, drugih vera i shvatanja koji zajedno s nama žive".
Patrijarh je apel pročitao u svečanoj sali patrijaršijskog dvora SPC, a potom se obratio predstavnicima štampe jevanđeljskom porukom - "Neka se mir useli u nas i u neprijatelje naše, jer zlo ne može dobra doneti nikome."
Patrijarh Pavle je tokom marta primio ministra
inostranih poslova Grčke Papandreua i sa njim razgovarao o mogućnostima rešavanja krize na Kosovu i Metohiji i postizanju mirovnog sporazuma, potom ministra inostranih poslova Vatikana monsinjora Žan-Luja Torana, koji je došao u Beograd u okviru diplomatske inicijative Vatikana za prestanak bombardovanja. Poglavar SPC primio je tih dana i ruskog patrijarha Alekseja sa delegacijom i baptističkog sveštenika Džesija Džeksona iz SAD, a predsednik Milošević mu se zahvalio na svemu što je učinio da se postigne mir na prostoru Jugoslavije.
Moleban za spas srpskog naroda pred ikonom Bogorodice Kazanske, koja je stigla u Beograd sa delegacijom Ruske pravoslavne crkve, patrijarh Pavle je služio 31. marta 1999. godine u beogradskoj Sabornoj crkvi. Ova ikona je bila kopija čudotvorne ikone Bogomajke Kazanske iz 16. veka i predstavljala je poklon ruskog patrijarha Alekseja i RPC Srpskoj pravoslavnoj crkvi i njenom narodu. Na poleđini ikone ispisan je blagoslov poglavara RPC srpskom patrijarhu, crkvi, jerarsima, sveštenstvu i narodu, uz molitvu "milosrdnoj zaštitnici hrišćanskog roda da sačuva srpski narod od bede i iskušenja".

"Neka Bog po svojoj milosti sudi i nama i onima koji nepravedno napadaju naš narod", rekao je po završenoj molivi patrijarh Pavle zahvalivši bratskom pravoslavnom ruskom narodu, svim pravoslavnim narodima i svima koji se u danima vaskršnjeg posta mole za spas i prestanak stradanja srpskog naroda.
U zajedničkom apelu za mir, patrijarh Pavle, katolički nadbiskup Perko, beogradski muftija Hamdija Jusufspahić i Isak Aseil, rabin Jugoslavije, osudili su predstojeće bombardovanje SRJ. Episkop šumadijski Sava je u pismu otpravniku poslova ambasade SAD Ričardu Majlsu takođe osudio bombardovanje i negativno odgovorio na prethodno mu upućen poziv da napusti zemlju.
Patrijarh je u svojim izjavama molio da bombardovanje prestane i da se nađu mirna rešenja, ali je takođe upozoravao i na neprimereno ponašanje povodom održavanja koncerta na Trgu Republike. "Prkos nije izraz moći, nego nemoći. On ne daje snagu nego je rastače." Podršku srpskom narodu uputilo je i hilandarsko bratstvo, a apel za prestanak nasilja gotovo svi velikodostojnici pravoslavnih crkava i arhiepiskop kenterberijski Džon Keri.
Polovinom aprila patrijarh Pavle je primio delegaciju Bundestaga, a nekoliko dana ranije i delegaciju katoličke humanitarne organizacije "Sveti Euđidio", koju je predvodio njen osnivač i predsednik monsinjor Vinčenco Palja. Izražavajući zadovoljstvo susretom s poglavarom Srpske pravoslavne crkve, patrijarhom Pavlom, u danima posle katoličkog Uskrsa i u vreme Velike nedelje za pravoslavni svet, monsinjor Palja je, po završetku razgovora, izjavio novinarima da se organizacija "Svetog Euđidija" izričito izjasnila za mir i posebno podržala praznično vaskršnje primirje na prostoru Jugoslavije. On je dodao da je ovom posetom i razgovorima želeo da iskaže prijateljstvo patrijarhu Pavlu, kao i podršku u svim njegovim mirovnim zalaganjima. "Potrebno je iskoristiti sve mogućnosti da dođe do mira i mislim da su neke već prisutne", rekao je on, posebno ističući značaj susreta predsednika Slobodana Miloševića i Ibrahima Rugove.
Polovinom juna 1999. godine patrijarh Pavle je doneo odluku da ode u Pećku patrijaršiju i tamo boravi dok se stanje elementarno ne stabilizuje. Pozvao je Srbe da ne napuštaju svoja ognjišta i izjavljivao kako je zapanjen razmerama zločina koji su počinjeni. Uz njega su bili i drugi predstavnici SPC. Mitropolit Amfilohije se smestio u Peći i uspostavio kontakt sa italijanskim generalom oko svih postupaka oslobađanja otetih Srba, deblokiranja ugroženih sela i sl. Vladika Atanasije je obilazio najugroženija mesta, dok je vladika Artemije delovao iz manastira Gračanica, gde je morao da pređe iz Prizrena. Neki strani listovi pisali su u to vreme da bi možda najefikasniji specijalni predstavnik za Kosovo među Srbima bio episkop Artemije.

SAVRŠEN HRIŠĆANIN

DOBRICA Ćosić je ponovo posetio patrijarha 1. maja 1999. godine, u vreme dok je trajalo bombardovanje. "Na svoj način mi se ispovedao taj živi svetac, koji jevanđeljem i apostolskim poslanicima objašnjava sve što se zbiva u svetu i sa ljudima. Za svaki događaj, za svaku pojavu, on nađe tumačenje u jevanđelju. Apostol Pavle je njegov učitelj; ispomaže se i apostolom Jovanom, a neretko citira i svetog Augustina. Patrijarh Pavle je danas, po mom životnom i svetogorskom iskustvu i razumevanju religije, najistinskiji pravoslavni hrišćanin; možda savršen hrišćanin." Sporazumeli su se da treba što pre "popustiti pred neprijateljem i da zbog Kosova nikako ne treba žrtvovati Srbiju".