Poziv iz Vatikana

PIŠE: DR RADMILA RADIĆ

POLOVINOM oktobra 2001. godine patrijarh je služio arhijerejsku liturgiju u Pećkoj patrijaršiji povodom manastirske slave, i tom prilikom je poručio da Srbi imaju zbog čega da se kaju i da traže oproštaj, ali da razloga za kajanje imaju i Albanci. Božjoj službi prisustvovalo je oko stotinu Srba koji su, u pratnji KFOR i u oklopnim transporterima, pristigli iz okolnih sela Goraždeva, Suvog Grla, Danje, Osojana, čak i iz Šakovice. Patrijarh Pavle je poručio "da budemo sveti i čestiti u svakom pogledu i da se pomolimo za ovaj napaćeni narod".

Obraćajući se novinarima posle liturgije, patrijarh je podsetio da je pola godine ranije na istom mestu na pitanje stranih novinara da li Srbi imaju zbog čega da se kaju odgovorio da imaju, ali da imaju razloge za kajanje i Albanci i Evropa i Amerika. "Ovaj drugi deo moje rečenice, strani novinari su tad izostavili", kazao je patrijarh Pavle, apelujći na srpske novinare da prenesu ono što je rekao. Ističući da "ne primamo pasivno činjenje zločina, ali da imamo pravo da se branimo kao narod, patrijarh je poručio: "Ako je naše stradanje za istinu, onda neka je blagosloveno. Zločinac koji čini zlo zločincima veći je zločinac."

Tokom 2001. i 2002. godine patrijarhov tempo rada nije bio usporen iako mu se bližio devedeseti rođendan. Pored redovnih dnevnih obaveza, držanja pomena i liturgija, osvećenja hramova, predsedavanja sednicama Sinoda i Sabora, putovanja van zemlje (Poljska, Rusija) i po njoj, patrijarh je primio i veliki broj stranih i domaćih delegacija, ambasadora, predstavnika vojske i države, sportista itd. Tokom ponovljenih predsedničkih izbora uputio je i poziv građanima Srbije da izađu na glasanje.
Patrijarh je 2002. godine u intervjuu za časopis "Dveri srpske" rekao: "Za čitavo ovo vreme, pogotovo posle Drugog svetskog rata, kad su na vlasti bili ljudi raspoloženi materijalistički i ateistički, umnogome se naš narod udaljio i od onoga puta kojim su išli naši preci i od one nauke koja je njih održala i koju su oni održali. Hristos nas opominje, ne obećava nam lako u ovome svetu, pa kaže: ’Evo vas šaljem kao ovce među vukove.' Hristos nas ne šalje kao ovce među vukove da nas vukovi raskinu, odnosno da nas onemoguće, nego nas šalje da vukovi vide šta znači biti ovca Hristova, pa da, ako hoće, svi oni postanu ovce Hristove. A ovca među vukovima u opasnosti je sa dve strane: prvo i prvo, da je vuci onemoguće, raskinu: Hristos je - rekoh - ne šalje zato; ali ovca je, sa druge strane, u opasnosti da zaključi da se među vukovima ne može opstati drukče nego samo kao vuk, pa da naoštri zube, pa da one papke pretvori u kandže, pa da nauči da urla i od ovce postane vuk - to je druga opasnost. Hristos nam daje rešenje za obe ove opasnosti, pa kaže: 'Evo vas šaljem kao ovce među vukove. Budite mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi’." Istom prilikom je na pitanje kako stati na put srpskim podelama, između ostalog, odgovorio: "Oni čije gledište nije uzeto u obzir, oni ne samo da će vam biti neprijatelji, već će upotrebiti i neprijatelje da onemoguće da vi išta učinite. Nemamo kud: toga se moramo osloboditi. To je samo jedna gordost, jedna sujeta - ja pa ja - i onda vidite do čega dolazi. Kad budemo toga svesni i budemo malo smireniji i makar tolerantniji, ako i nismo u ljubavi, onda ćemo moći da shvatimo i to gledište drugoga, ne i da ga usvojimo ako ono nije dobro, ali da shvatimo, i da ne bude mržnje i da ne dođe do ovoga što nas toliko cepa, deli i čini da i neprijateljima to odgovara."
Krajem decembra 2002. godine dogodio se neprijatan incident koji je govorio mnogo i o stanju duhova i odnosima u samoj crkvi. Grupa mladih ljudi onemogućila je vernicima Anglikanske crkve da održe božićnu misu u kapeli Patrijaršije SPC. Ta grupa je odbila poziv patrijarha i mitropolita Amfilohija da omoguće gostima da uđu u Patrijaršiju. Iz kabineta patrijarha bilo je tim povodom izdato saopštenje u kojem se izražavalo "iskreno žaljenje, jer ta grupa, po izvikivanju pojedinih parola i po svom agresivnom ponašanju, pokazala je da nije prijatelj ni srpskog naroda, ni Srpske pravoslavne crkve". Ovaj incident ipak nije uticao na dobre odnose između SPC i Anglikanske crkve, pa je početkom maja 2003. godine delegacija ove crkve na čelu sa biskupom gibraltarskim posetila SPC.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve je 8. januara 2003. godine, prema pisanju ljubljanskog lista "Delo", izjavio da njegova poseta Vatikanu, gde je nezvanično već pozvan, zasad nije moguća, "jer ne bi bila konstruktivna". Srpski patrijarh je u intervjuu slovenačkom dnevniku, takođe, ukazao na to da o putovanjima, inače, i ne odlučuje samostalno, već da odluku donosi Sabor episkopa. On je, govoreći o uslovima delovanja crkve u Srbiji, ocenio da su prilike poboljšane u meri u kojoj se beogradska vlast demokratizovala. "Ljudi u Srbiji, kao i u svim drugim demokratskim zemljama, slobodno odlučuju o veri, bez obzira na to o kojoj veri se radi, a mogu da budu i bez vere", rekao je patrijarh, dodajući da je vlast spoznala da ljudi moraju imati i pravo da za svoju decu izaberu ili da ne izaberu veronauku. "Najbolji uzor je Republika Srpska, gde su veronauku uveli još pre šest godina - decu, naime, treba spremiti za život i rano naučiti da osim tela imaju i dušu." On je objasnio da je svojevremeno, povodom rušenja džamije u Banjaluci, izrazio žaljenje beogradskom muftiji, jer u Bosni i Hercegovini tada još nije bilo reis-ul-uleme.

ETNIČKI RAT

"UNIŠTAVANjE džamija i crkava na području bivše Jugoslavije je velika nesreća za ceo narod", rekao je srpski patrijarh, podsećajući da je na Kosovu i Metohiji porušeno oko sto deset srpskih crkava, u Hrvatskoj i Bosni dvesta dvanaest, dok je tri stotine šezdeset i sedam hramova oštećeno. Odgovarajući na pitanje kakav je bio uticaj vere na oružane sukobe u bivšoj Jugoslaviji, on je ocenio da se radilo o etničkom ratu, pri čemu je vera imala samo manji udeo. Patrijarh Pavle se prisetio i svoje poslednje posete Sloveniji i Hrvatskoj, kada je sa bivšim predsednikom Milanom Kučanom razgovarao o Kosovu i Metohiji, a susreo se i sa Franjom Tuđmanom. "U obe države su me lepo primili, jer nisam došao iz političkih razloga, već da razgovaramo kao ljudi, bez želje da bi se prikazali boljim od onoga kakvi jesmo", rekao je patrijarh Pavle.