Poeta ruske duše

PIŠE: VITALIJ BEZRUKOV

DVADESET osmog decembra 1925, pre tačno osamdeset godina, u lenjingradskom hotelu "Angleter" nađeno je mrtvo telo velikog ruskog pesnika Sergeja Jesenjina. Njegov buran i plodan život prekinut je u trideset prvoj godini, prema zvaničnoj verziji, samoubistvom. I ta verzija važila je sve do raspada Sovjetskog Saveza. Ali kad su arhivi otvoreni, kad se stručnjacima pružila mogućnost da sprovedu objektivnu istragu, pojavilo se niz pitanja koja ozbiljno stavljaju pod sumnju zvaničnu verziju događaja.

Ispostavilo se da nije bilo nijednog svedoka koji je video pesnika obešenog, da su legendarni stihovi, napisani krvlju: "Do viđenja, druže, do viđenja", nastali mnogo pre te kobne noći i najverovatnije nisu bili posvećeni Erlihu. Povrede na licu nisu nastale od vrele cevi za grejanje, jer te noći grejanja uopšte nije bilo, položaj ruke mrtvog pesnika bi morao da bude drugačiji da je umro od vešanja... i još čitav niz zagonetki na koje ni do današnjeg dana nema odgovora. Ipak, na osnovu istrage pukovnika milicije Eduarda Hlistalova, koji je 15 godina istraživao pesnikovu smrt, Vitalij Bezrukov napisao je knjigu o životu i smrti pesnika kojeg i danas smatraju oličenjem "ruske duše". Po knjizi je snimljena i TV serija koja je izazvala pravu pometnju među poznavaocima pesnikovog života, i onima koji to nisu.

"Novosti" će u nekoliko nastavaka da objave delove romana koji svedoče o odnosima Sergeja Jesenjina s njegovim velikim savremenicima - Lavom Trockim, kojeg pisac direktno optužuje za ubistvo pesnika, Borisom Pasternakom, Vladimirom Majakovskim, Isidorom Dankan.

Knjiga "Sergej Jesenjin, istorija jednog ubistva" može da se kupi u knjižarama. Ekskluzivni distributer je "Book bridge".

- Pa, ko ste vi, Jesenjine? Boljševik ili privezak? - i ne sačekavši odgovor, možda ga i ne želeći, poučnim tonom, upitno gledajući kroz stakla naočara u Jesenjina, Trocki je produžio piskavim glasom: - Na savetovnju CK RKB(b) o pitanjima književne politike, posebna pažnja bila je posvećena odnosu boljševičke partije prema "privescima", i pre svega seoskim pesnicima i piscima. Mi moramo da imamo seljačku književnost. Jasna stvar, moramo i da je usmeravamo.

Stavivši jednu ruku na leđa, a drugom mašući, on je išao napred-nazad ispred Jesenjina, kao da drži predavanje u sali.

- Treba li da je gušimo zato što nije proleterska? To je besmisleno... Ali mi smatramo da treba seljake, pod rukovodstvom proletarijata, povesti ka socijalizmu, koristeći sva radikalna revolucionarna sredstva. Razumete? Radikalna! Ja sam uvek direktno ukazivao na važnost oštre dik-ta-ture proletarijata, neophodnost prinude! Naglašavam - prinude u odnosu na seljaštvo.

- I u oblasti umetničke književnosti? - skrenuo je Jesenjin pažnju na sebe.

I u oblasti književnosti i u drugim ideološkim oblastima! - crni pramen brade Trockog izazovno se trgnuo. - Mi moramo da stvorimo novu književnost koja bi bila siguran oslonac boljševičke vlasti. Nova revolucionarna umetnost mora da postane vaspitač i nastavnik masa... A šta mi imamo? "Ispovest mangupa!" - neočekivano se zaustavi ispred Jesenjina. - Želite da budete "jedro žuto k onom kraju kud nas vali nose"? Neće moći, Jesenjine - zapretio je prstom. - Ja vidim da moja težnja ka daljim revolucionarnim reformama u sferi rada partijsko-državnih organa izaziva strah kod mnogih činovnika naviklih da jedu i piju za troje... Uzgred! Vi ste čitali moj članak "Literarni privesci revolucije"?

Jesenjin je klimnuo glavom.

- Da, Lave Davidoviču!

- To je dobro! Veoma dobro! U njemu kao da su sabrani svi moji članci! Onda razumete o čemu govorim - Trocki je skinuo naočari, ne skinuo, pre bi se reklo strgao, i uperio u Jesenjina oči bele od besa.

"Kako on to sa mnom, kao s mačetom? Šta on hoće?", pokušavao je da shvati Jesenjin.

- Ja smatram da je poezija Kljujeva štetna - nastavljao je Trocki, izgovarajući svaku reč kao osudu... - I njegov dalji put - biće daleko od revolucije. Suviše je pun prošlosti. A s vama, Sergeju Aleksandroviču, nije sve tako prosto - ponovo se iskezio... - Od velikog talenta, veća su i očekivanja... Meni se ne dopada vaša drama "Pugačov". Vaš Jemeljka, njegovi neprijatelji i poklonici - sve sami mažinist...

Jesenjin je hteo da protestuje, ali Trocki ga je zaustavio gestom.

- Pa, ipak, bez obzira na velike primedbe, Sergeju Aleksandroviču, uzimajući u obzir vašu mladost, i ponavljam, veliki talenat, mi vam poklanjamo mogućnost da nastavite rad u novoj književnosti. Pod uslovom da možete da postanete revolucionarni pesnik. A dotle ste, druže Jesenjin, samo privezak revolucije, "žuto jedro", kako ste sami sebe nazvali u "Ispovesti mangupa".

- Iako nisam blizak komunistima, kao romantičar u svojim poemama - počeo je da se pravda Jesenjin - ja sam im blizak u mislima... i nadam se da ću, možda, uspeti da im se približim i svojim stvaralaštvom.

(Nastaviće se)