Pišem kako dišem

Piše: Vitalij BEZRUKOV

- KAO i uvek, postupili ste lakomisleno, Sergeju Aleksandroviču! I uskoro ćete osetiti posledice... - Prišao je stolu, seo na stolicu, protegnuo se i ne ustručavajući se, široko zevnuo. - Izvinite, nisam se ispavao! Posla preko glave!

"Lav oblizuje ralje", podsmešljivo je pomislio Jesenjin. "A zubi su ti veštački..."

I, kao da je pokušavao da zaviri u taj "vrtlog", pitao je s iskrenom strepnjom:

- Lave Davidoviču, molim vas otvoreno... Da li me vi lično smatrate antisemitom?

- Vidi sad! Opet direktno, u glavu... - nije odmah odgovorio Trocki. - Glupost! Znate, Sergeju Aleksandroviču, kad ja ne bih imao moć koju imam, ti Sosnovi, Uustinovi, Buharini, ne bi se ustručavali da me proglase za rusofoba. Odmah bi pitali sa stranica novina i ostalih izdanja: "Možda poreklo Bronštajna Trockog smeta da se poveruje u istorijske mogućnosti ruskog naroda?" Niste vi nikakav antisemit, isto kao što ni ja nikad nisam bio niti ću biti rusofob... - kao da ne odgovara Jesenjinu nego ozbiljnom i strašnom oponentu, Lav Davidovič se ponovo pretvorio u "tribuna", vođu revolucije. - Prosto funkcioniše sistem koji je Lenjin stvorio za osvajanje i zadržavanje vlasti po svaku cenu. I taj sistem u čijem sam stvaranju i ja učestvovao, uspeo je da sruši rusku imperiju ne zato što je bio bolji i savršeniji, već zato što u izboru sredstava kojima se osvajala vlast nije bilo nikakvih moralnih ograničenja. I ta igra na nacionalnom osećanjima - samo je jedno i ne najgore sredstvo za preživljavanje! - Trocki je pogledao na sat. - I dosta o tome! Hoćete li da izdajete časopis?

- To je tako neočekivano, Lave Nikolajeviču - zaprepastio se Jesenjin, ne očekujući takav obrt.

- Ali, zašto... Zar vam nije dosadilo da zavisite od Voronskih, Ustinovih i drugih, i drugih... Započnite svoj posao! Novac ću ja dati, koliko treba, samo se opredelite s kim ste, Jesenjine! Ali... ako u vašem stvaralaštvu ne dođe do preokreta, vaš politički put će se za mene završiti. Da li ste me razumeli?

- Razumeo - kratko je odgovorio Jesenjin. U njegovim plavim očima blesnule su ledenice, zube je čvrsto stisnuo.

- I JOŠ, Sergeju Aleksandroviču - nastavio je Trocki tonom trgovca koji je već napravio povoljan ugovor. - Želeo bih da vas ubedim, Jesenjine, da savremeni revolucionar umetnik ne treba da obraća previše pažnje na poteškoće u kojima živi narod, na njegovo siromaštvo ili promašaje vlasti. Pesnik treba da usmerava svoj pogled u budućnost, u ono vreme kad će svetska revolucija objediniti sve narode u jednu srećnu porodicu. Vi treba da dajete ljudima nadu da njihova iskušenja i patnje neće biti beskonačni. Evo, ja lično... Ja nemam merkantilnih briga o svom sopstvenom ognjištu! (Tu je Jesenjin nehotice pogledao ogroman kabinet Trockog. ) Budite i vi iznad banalnog i radite za svetlu budućnost.

- Shvatio sam - tvrdoglavo naklonivši glavu kao pred tuču, ponovio je Jesenjin.

- Šta ste shvatili?

- Ja... Ja sam Božja svirala! - izgovorio je Jesenjin očajno.

Trocki je ponovo umorno skinuo naočari:

- Sad ja ništa ne razumem. Šta znači: "Božja svirala"?

- Ja nisam pobornik ničije književne politike. Ja imam sopstvenu. Samo ja! Pišem kako dišem. Kao što govore seljaci kod nas u Konstantinovu, "šta udahnem, to i izdahnem". Razumete, Lave Davidoviču? Seljak na severu neće posaditi ispod svog prozora kiparis jer zna zakon koji mu je priroda došapnula poretkom stvari i pojava.

"Ovaj `seljak u cilindru` nije tako prost... Očigledno, ma koliko hranio vuka, on u šumu gleda", prošlo je Trockom kroz glavu.

- Šta da se radi... Dišite, Jesenjin, dišite... Samo nemojte slučajno da se ugušite. To je sve! Do viđenja! Uzdam se u vašu seljačku bistrinu. Nadam se da će vam ona pokazati "šta da udišete i šta da izdišete". Obraćajte se direktno meni ili Blumkinu. O našem razgovoru nikome ne "izdište". Čak ni Benislavskoj... Dobra devojka. Slušao sam o njoj od svog sina, Lava Sedova... Eh, mladost, mladost! Do viđenja, Jesenjin - opraštao se Trocki, demonstrativno stavivši ruke iza leđa. I dodao je za pesnikom koji je odlazio lakim korakom: - Bilo bi vam bolje da odete iz Moskve, ako se ukaže takva mogućnost.

(NASTAVLjA SE)