Dvoboj na snegu

UZEVŠI gitaru, Kusikov je seo na stolicu zagradivši leđima hodnik kojim su otišli pesnici i nervozno prebirajući po strunama, nešto zapevao. Devojke su sele pred njega.

- Ne bojte se, druže Sandro. Mi ćemo vam pomoći, ako zatreba. Za Jesenjina ćemo svima iskopati oči!

Dvorište na koje je izlazio zadnji izlaz kafea "Domino" bilo je pod snegom. Mećava je trajala do pre samo jedan sat. Nebo je sad bilo čisto. Mutna lampica osvetljavala je mali prostor oko ulaza.

Jesenjin je izašao jedva otvorivši vrata i zaustavio se osvrćući se oko sebe.

Stajao je prisluškujući nekoliko trenutaka, onda se odlučno uputio prema obližnjem smetu i iz sve snage bacio se na njega unazad.

"Sigurno je tako i Puškin u Crnoj reci", palo mu je na pamet.

Jesenjin je ležao na snežnoj perini gledajući u nebo obojeno crvenilom zalazaćeg sunca. U sećanju su se javili stihovi drugog velikog duelanta.

"Nad Moskvom velikom zlatoglavom,
Nad zidom kremaljskim belokamenim...
Crvena zora sviće...
O zašto se ti, crvena zoro, budiš?
Kakvoj se radosti nadaš?"

- Šta to mrmljaš, seljačino rjazanjska? - začuo je Jesenjin. Pogledao je prema ulazu. Na vratima je stajao Pasternak s dva sekundanta. - Bogu se moliš? - izazivao ga je.

Jesenjin je ustao i kapom počeo da otresa sa sebe sneg krenuvši im u susret.

- "Kako su dolazili, spremali se
Uspešni borci moskovski...
...u boj pesnicama
da se provedu za praznik, da se uteše"

- zvonko je recitovao Jesenjin Ljermontovljeve stihove, gurajući nogama sneg na sve strane.

- Šta ste stali, gospodo? Sekundanti je...! To je vaš posao - da pripremite mesto za dvoboj!

Mladi pesnici su brzo počeli da, isto kao Jesenjin, nogama raščišćavaju sredinu dvorišta. Kada je bilo gotovo, Bezimenski i Utkin, oni o kojima je tako neprijatno govorio Jesenjin, stali su sa strane.

- I ti si, naravno, Kalašnjikov, "mladi trgovac, uspešni borac"? - prihvatio je Pasternak ljermontovsku temu, još uvek ne verujući u ozbiljnost "dvoboja" nadajući se da će se ovde, na mrazu, Jesenjin ohladiti i da će se sve pretvoriti u šalu.

ALI, Jesenjin je skinuo kaput i kapu, bacio ih pored sebe na gomilu snega i stao u centar ugažene površine. Pogledavši na sekundante koji su ga okružili sa desne i leve strane, ne žureći je izvadio kutiju cigareta "safo", zapalio jednu i izazovno izbacio stub dima prema protivniku, a onda prezrivo pljucnuo kroz zube.

- Šta čekamo, Kiribeviču? - pitao je Jesenjin, namerno naglašavajući r kao Jevreji.

Pasternak je skinuo kaput, dao ga Bezimenskom koji je uslužno priskočio i neodlučno koraknuo prema Jesenjinu.

- Kako ćemo se tući? Ozbiljno? Do krvi? Tako treba, obećavam za praznik. Pustiću te kad počneš da moliš - hrabrio se on.

Čučnuvši nekoliko puta i mahnuvši rukom, počeo je da skače oko Jesenjina kao bokser na ringu. A Jesenjin je stajao pućkajući cigaretom stegnutom u zubima, široko rastavivši noge i gurnuvši ruke u džepove od pantalona i povremeno, namršteno gledao u Pasternaka i njegove sekundante kao da predoseća da bitka neće biti "jedan na jedan".

- Nije vreme za šalu - klimnuo je glavom na sekundante. Izašao sam ti na dvoboj, ja basurmanski sin. Na strašni boj, na poslednji boj.

- Dosta lirike, Jesenjine! - naljutio se Bezimenski. - Ostavi svoje stihiće za prostitutke. Hajde, tucite se!

- Pokaži mu, Borise! - podržao je Utkin druga. - Nemoj više da ga maziš, inače će opet početi svoju liriku...

HAJDE, UDRI ME...

- HAJDE, hajde, udari me u lice! - koraknuo je Jesenjin prema Pasternaku koji je odskočio. Ižvakao je ugašenu cigaretu i pljunuo je u lice protivnika. Pasternak je obrisao lice rukavom i s uzvikom: "Svinjo!", uhvatio kovrdžavu Jesenjinovu kosu. Spustivši mu glavu, počeo je kolenom da ga udara u lice.

- Evo ti! Na! Tražio si u lice? Evo! Svinjo, seljačka! Na! Na! Evo ti. Evo ti, gade!!!

Videvši takvo preimućstvo, sekundanti su likovali.

- Tako, Borise! Tako! S prostakom se ne može drugačije! - urlao je Utkin.

- Bravo, Borja! Neka zapamti naše! Odlično! Daj mu i za nas! - ponavljao je Bezimenski, očigledno želeći da učestvuje u tuči.

Pasternak se zaustavio, držeći Jesenjina za kosu, celim telom je bio nagnut nad njim.

- Pa, šta je, je l’ dosta? Ili hoćeš još, junačino?