Agent prekida tuču

"ONO što je suđeno, to će se desiti, boriću se za pravdu do poslednjeg dana!", kazao je Jesenjin i isljpunuo krv iz razbijenih usta.

Pasternak je opet hteo da ga udari kolenom u lice, ali je Jesenjin uspeo da ga uhvati za nogu jednom rukom. Izvio se, spremio - i neočekivano uhvatio Pasternaka za mošnice.

- Joj! Joj! Bože moj! - zakreštao je Pasternak. - Boli! Pusti, Jesenjine, svinjo! Pusti. Joj, dosta, neću više! Joj, bože moj! - kukao je Pasternak.

Oba "sekundanta" su se bacila na Jesenjina, počeli su da ga tuku gde stignu.

Jesenjin ih je besno odbijao nogama, nastavljajući da čvrsto drži protivnika za muški ponos. Niko u žaru borbe nije primetio da se na vratima pojavio islednik u kožnoj jakni. Najpre je samo gledao tuču, a onda je stavio bokser na ruku i osvrnuvši se oko sebe, hteo da udari Jesenjina. U tom trenutku su lupila vrata i u dvorište je utrčala Benislavska a s njom i Jesenjinova sestra Kaća s Nasetkinom i Pribludnim.

- Sergeju! - očajno je zavikala Benislavska. - Prestanite odmah!

Ona je odvažno krenula prema onima koji se tuku i obesila se oko vrata Bezimenskom. On se, ne očekujući takav napad, okliznuo i pao. Nasetkin je oborio Utkina, jednostavno mu postavivši nogu.

- Serjoža, mili, šta je to? Zašto se tučete? - vukla je Kaća brata za ramena.

Jesenjin je otvorio pesnicu, i Pasternak je, pavši na kolena i zgrčivši se od bola, legao u sneg.

- Dosta! Kakva je to tuča?! - zavikao je čekist, neprimetno sakrivši bokser u džep.

- To nije tuča, to je dvoboj! - štucnuvši, oduševljeno je rekao Pribludni.

- Kakav dvoboj? Jesi li poludeo? - uznemirio se Nasetkin.

- Pa ja sam vam rekao - pravi!... Pesnicama... Jesenjin ga je sam izazvao!... - veselio se Pribludni.

- Dosta, pokažite dokumenta! - preteći je zatražio čekist.

- Ja sam sekretar VČK Benislavska - pružila je Galja svoja dokumenta. - A ovaj kojeg su ti nitkovi tukli je poznati sovjetski pesnik Sergej Jesenjin.

- A ja sam njegova sestra, Katarina Jesenjin - dodala je Kaća, pomažući Nasetkinu da podigne Jesenjina. - A ovo je moj muž, pesnik Vasilij Nasetkin.

- Serjoženka, bože moj, zašto su te napali?! - počela je ona da otresa brata i briše mu krv sa lica.

- Pokazao sam im! ... - osmehnuo se Jesenjin razbijenim ustima. Uzeo je pregršt snega, i istrljao njime lice. Ponovo je uzeo sneg i stavivši u usta počeo da žvaće i pljuje okrvavljenu kašicu. - Pokazao sam im! - ponovo je rekao.

- Razumem! Pijana tuča - čekist je vratio dokumenta Benislavskoj. - Šta niste podelili građanine Jesenjin?

- Rusiju!... Rusiju nismo podelili! - rekao je ozbiljno Jesenjin, trudeći se da ugura ruku u rukav kaputa kojeg su Nasetkin i Galja pokušavali da mu obuku.

- A vi? - obratio se čekist Pasternaku i njegovim sekundantima. - Nije vas sramota? Trojica na jednog! Dobro što sam slučajno svratio... Moglo je sve da se završi ubistvom... pijana tuča.

- Sam je kriv! On je prvi počeo! Evo, ja imam sekunda... to jest svedoke... mlade pesnike... Utkin i Bezimenski - počeo je vatreno da se pravda Pasternak - ja sam pesnik Pasternak...

- Nisam čuo za takvoga - prekinuo ga je čekist. - Jesenjina sam čitao, "Ispovest mangupa".

Jesenjin se neočekivano nasmejao, tako veselo, zarazno, da su svi prisutni nevoljno počeli da se smeškaju, ni sami još ne znajući zašto.

- Pasternak, ti si pesnik, veliki, nema šta. A on ti je - Jesenjin se udario po šlicu - on ti je, avaj, tako mali... ja sam slušao da vam ga obrezuju, ali da je to tako... Jedva sam uhvatio!

Tu su svi počeli da se kikoću, čak i Pasternakovi sekundanti.

- Svinja! - zviznuo je Pasternak i ponovo se bacio na Jesenjina, ali Ivan Pribludni, smejući se na sav glas, pregradio mu je put.

- Jesi li video ovo? - gurnuo je pod nos Pasternaku svoju pesnicu. - Ako te dohvatim, i tebe i tvoje sekundante... Ti mene znaš... ja sam kod Buđonog... tokom celog rata skidao glave belima...

- Dosta! - viknuo je čekist, uzimajući pištolj. - Stojte svi! Drugarice Benislavska, ja ću da odvedem ovu trojicu... ili će ponovo početi... A vi druga Jesenjina.

- Hvala, druže! Sve će biti u redu.

- Idemo, građani pesnici... mali i veliki... hajde, marš odavde!...