Gost u uniformi

Rajevski je dva puta dolazio u Srbiju. Prvi put 1867. godine, u specijalnu misiju. Ona je došla neposredno posle jednog od najznačajnijih događaja u istoriji Srbije i Beograda. Naime, na Cvetni četvrtak 6. aprila 1867. godine na Kalemegdanu je srpskom knezu Mihailu Obrenoviću, posle čitanja fermana turskog sultana Abdulazisa, poslednji muhafiz Ali Riza-paša predao ključeve grada Beograda.

U misiju na Balkan i u Srbiju Nikolaja Rajevskog je zvanično slao Slovenski komitet iz Odese. Kakav je bio smisao i koliki je bio značaj njegovog dolaska u Srbiju može se odgonetnuti tek odnedavno, od kada su pronađena četiri pisma koja je upućivao srpskom ministru vojnom Milivoju Petroviću Blaznavcu, ali i na osnovu sadržaja dokumenta koji je sačinio Rajevski i nazvao ga "Projekat organizovanja ustanka na Balkanskom poluostrvu".

Misija Rajevskog započela je aprila 1867. godine iz Bukurešta. Od polovine maja obreo se u Srbiji i Bosni. Pisma koja je pisao na francuskom jeziku i upućivao ministru Blaznavcu datirana su 15. maja iz Čačka, 30. maja i 1. i 2. juna iz Beograda. Na osnovu njihove sadržine jasno se uočavaju dve važne činjenice: Rajevski je, uz saglasnost srpskog ministra vojnog, obilazio jedinice srpske vojske da bi na licu mesta procenio stanje i organizaciju srpske kavalerije, to jest konjice, pre svega, i drugo, što je putujući po Srbiji dao detaljan inženjerijski izveštaj o upotrebljivosti važnih putnih pravaca za slučaj ratnih prilika.

Najopsežnije i najinteresantnije je pismo od 1. juna, u kojem, kao u kakvom elaboratu, daje sveobuhvatan predlog za detaljnu reorganizaciju srpske konjice. Osim toga, sastavni deo toga pisma-elaborata je i izveštaj o stanju puteva u Bosni, o čemu je, takođe, želeo da obavesti srpsku vladu. Kao razlog za to naveo je sledeće: "Imajući u vidu da će Bosna veoma brzo postati poprište rata između Srbije i Turske, nastojao sam da za vreme svog putovanja prikupim određena obaveštenja o putevima u toj provinciji. Mada ta obaveštenja nisu ni približno potpuna, ipak smatram korisnim da o njima obavestim srpsku vladu, u nadi da će ona od njih imati neke koristi."

Pisma Rajevskog iz 1867. godine su, dakle, zasad jedina koja potvrđuju verodostojnost njegove misije u Srbiji i Bosni i koja, pregledno i jasno, omeđuju koordinate njegovog putovanja. Značaj pisama je višestruk jer se proteže od vojnog do političkog.

A koliki je značaj pridavan posebnosti, pa i tajnovitosti misije Rajevskog potvrda su i izuzetno velike i brižljive pripreme celokupnog njegovog putovanja na Balkan, a posebno u Srbiju. Nije slučajno odabrano ni vreme izvršenja misije. Po dolasku u Srbiju, u koju ga je poslao lično ruski ministar vojni D. A. Miljutin, dočekao ga je opet jedan ministar - ministar vojni srpske vlade, pukovnik Blaznavac. Njemu je lično Rajevski slao i sve izveštaje o svojoj misiji namenjene srpskoj vladi. Međutim, glavni izveštaj o svojoj misiji on nije poslao, kako bi se očekivalo, Slovenskom komitetu, koji je formalno bio patron njegovog putovanja, nego ministru vojnom ruske vlade. I to na svojevrstan način potvrđuje značaj, smisao i karakter misije Rajevskog.

Neku vrstu rezimea svega onoga što je podrazumevalo putovanje Rajevskog u Srbiju i Bosnu dao je ruski istoričar A. S. Nikitin kad je napisao: "Iz Bukurešta je Rajevski poslao referet D. A. Miljutinu o neophodnosti slanja oficira u Srbiju. Međutim, ovaj njegov predlog nije izazvao očekivani utisak. U svim oblastima delatnosti šezdesetih godina, sa izuzetkom kongresa 1867-1868. to je bio najkrupniji čin političkog delovanja Komiteta."

Nije teško složiti se s takvom tvrdnjom kad se zna da je Rajevski, po povratku iz Srbije i Bosne, pa pošto je obišao i druge balkanske zemlje, sačinio plan pod nazivom "Projekat organizovanja ustanka na Balkanskom poluostrvu". Taj dokument on je potom razaslao na različite adrese, a jednu kopiju toga plana otpravio je i uticajnom ruskom poslaniku u Carigradu Nikolaju Pavloviču Ignjatijevu.

PISMA
ČETIRI pisma Rajevskog, koja su zasad jedina potvrda njegovog boravka u Srbiji 1867. u tajnoj misiji, pronašao je i prvi ih je objavio autor ovog feljtona.

(Nastaviće se)